Sin me je uvek čekao na balkonu, a onda ga više nije bilo: Pančevki dete dali na usvajanje, uspela da ga nađe

Žena, rođena u Pančevu, još kao dete doživela je tešku sudbinu. Nakon smrti majke, izazovi i udarci iznova su bili pred njom. Rodila je dete u domu za nezbrinutu decu sa samo 15 godina. Sina su joj oduzeli i više ga nikad nije videla. Iako se sudbina poigrala sa njom, na korak je do toga da ova priča ipak bude ona sa srećnim krajem.

Čovek koji se bavi spajanjem davno prekinutih veza, inspektor u penziji, Hanas Kovačević iz Zenice, svoje dugogodiše iskustvo iskoristio je da reši još jedan slučaj i pomogne i ovoj Pančevki. Tek kada je svoj posao obavio odlučio je da podeli ovu priču koju i mi prenosimo takođe skrivajući identitet aktera kako ne bismo nikoga ugrozili.

Preporučujemo

Naime Pančevka je rođena u višečlanoj porodici sa još šestoro braće i sestara. Majka joj je umrla kada je imala samo četiri godine, a otac se tada odao alkoholu. Drugog izlaza nije bilo, te su sva deca nažalost završila u domu za nezbrinutu decu.

U tom periodu, maloj četvorogodišnjoj devojčici umiru brat i sestra jako mladi, a najmlađi brat koji je imao samo mesec dana kada im je majka umrla, završio je na usvajanju.

Devojčica je tada boravila u domu za nezbrinutu decu u kojem se zbližila sa štićenikom te ustanove i sa samo 15 godina rodila je sina. Nije prihvatila da ga da na usvajanje, te se dve godine selila iz jedne hraniteljske porodice u drugu koje su brinule o njoj i njenom sinu.

Nakon dve godine takvog života prebačena je sa sinom u Beograd, u Zvečansku.

Školovala se, a svakoga dana nestrpljivo je jurila posle časova da poseti svog sina i pazi na njega. Sin, iako mali, znao je kada dolazi i čekao ju je na terasi. Nakon šest meseci, jednog dana kada je došla iz škole, sina nije bilo na balkonu, a to ju je zabrinulo.

U domu je pitala gde joj je sin, a od trenutka kada je saznala odgovor njen život se iz korena menja - sina su joj dali na usvajanje.

Naime, Centar za socijalni rad bio je staratelj nje i deteta, pa su i bez majčinog pristanka mogli da daju dete na usvajanje. I to su učinili. Ona je od tog trenutka neprestano tragala za sinom. Nakon nekoliko godina gospodin Kovačević uspeo je sa svojim saradnicima da nađe trag. Pronašao je sina kojem je sve ispričao o životu njegove majke i kako je tragala za njim.

Sin je, kako je rekao, ostao šokiran saznanjima kako je teklo njegovo usvajanje a pokazali su mu i fotografije njega i majke, ali i oca koji je takođe tragao za njim.

Ova priča izazvala je emocije gotovo svakom ko je čuo. U ovoj priči spojili su se tuga i sreća, a ostaje da se majka i sin sretnu i da ova priča postane kompletna. Ovo je još jedan dokaz koliko se upornost isplati i da se dobro dobrim vrati.

(Telegraf.rs)