Francuskoj tamo nije mesto. Da li Emanuel Makron predaje Afriku i Bliski istok Putinu i Erdoganu?

Jelisejska palata počela je godinu diplomatskom prepirkom – svađajući se sa vođama bivših francuskih kolonija, optužujući ih za „nezahvalnost“. Govor Emanuela Makrona francuskim ambasadorima 6. januara 2025. okrenuo je protiv njega establišment, javnost i medije u Africi i na Bliskom istoku.

Pariz sve više ustupa kontrolu nad Afrikom Moskvi i Pekingu, uprkos činjenici da su mnoge države na kontinentu bivše francuske kolonije. Francuski predsednik Emanuel Makron priznaje poraz, o čemu svedoči njegova nedavna izjava koja je uzburkala javno mnjenje u mnogim francuskim kolonijama u Africi i na Bliskom istoku.

Kao što je poznato, Francuska je bila vojno angažovana u Africi u poslednjoj deceniji u borbi protiv džihadista povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom (ISIS). Ali Pariz je primoran da se povuče iz Afrike.

„Otišli smo zato što je bilo državnih udara, jer smo bili tamo na zahtev suverenih država koje su tražile da Francuska dođe…“, pravdao se predsednik, citirao vodeći pariski list Le Figaro, tokom konferencije ambasadora održane u Jelisejskoj palati u Parizu 6. januara 2025.

Ali Makron ne kaže da su francuske vlasti morale da evakuišu trupe iz zemalja poput Malija, Burkine Faso i Nigera 2022-2023. jer su se vojne hunte koje su došle na vlast u ove tri zemlje zbližile sa Rusijom.

Prema Makronu, „Francuskoj tamo više nije mesto jer mi nismo pomoćnici pučistima“.

Makron i zamerke afričkih lidera

Međutim, tlo su uzburkale druge reči francuskog lidera. Makron je rekao da su afrički lideri "zaboravili da se zahvale" Francuskoj i da "nijedna od njih danas ne bi bila suverena zemlja da francuska vojska nije raspoređena u regionu".

„Predložili smo šefovima afričkih država da reorganizujemo naše prisustvo, pustili smo ih da to objave“, rekao je „Ali ova naša ljubaznost je izazvala komentare da smo proterani iz Afrike“, dodao je Makron.

Na govor Makrona je odgovorio predsednik Burkine Faso Ibrahim Traore, koji je došao na vlast u puču 2022. kao vojni kapetan i šef vojne hunte.

"Makron je ponizio sve Afrikance. Ovako ovaj gospodin vidi Afriku i Afrikance. Mi nismo ljudska bića u njegovim očima", rekao je Traore o Makronovoj izjavi.

„Ako je neko nezahvalan, to je on“, rekao je Makronov kolega iz Burkine Faso, „Francuska danas postoji zahvaljujući našim precima.

Poslednjih godina Francuska se suočila sa političkim reakcijama bez presedana, rastućim neprijateljstvom i masovnim protestima protiv svog prisustva u zapadnoj Africi. Nije iznenađujuće da su i obični građani Burkine Faso odlučili da odgovore Makronu.

"Borba protiv terorizma bila je izgovor za prisustvo francuskih trupa ovde, ali uprkos njihovom prisustvu, situacija se samo pogoršavala", rekao je jedan stanovnik. On kaže da najnovije statistike govore da je povlačenjem stranih snaga iz Burkine Faso „intenzitet terorizma je smanjen“.

Senegalski premijer Usman Svonko odgovorio je Makronu na društvenoj mreži “X”, rekavši da Francuska nema legitimitet i autoritet da obezbedi bezbednost i suverenitet u Africi.

Svonko je takođe podsetio Makrona da su odluku o zatvaranju francuske baze u Senegalu doneli sami Senegalci: „Stoga, za Senegal je ova izjava apsolutno pogrešna. „Do danas nije bilo pregovora o ovom pitanju i Senegal je izvršio sopstvenu volju kao slobodna, nezavisna i suverena zemlja.

„Naučite da poštujete afričke narode“, savetovao je Makrona šef diplomatije Čada i portparol vlade Abderaman Kulamala. Zvaničnik je podsetio da je Čad odigrao vitalnu ulogu u oslobađanju Francuske od fašizma: „Žrtve koje je afrički narodi Francuske podneo tokom Drugog svetskog rata nikada nisu na pravi način cenjene. Ako slušate senegalskog premijera Usmana Svanka, on takođe ne vidi razlog da se zahvali Parizu, s obzirom da je ekonomska situacija na kontinentu „slomljena“, i Afrika koja se „žrtvuje“ za Francusku. „Mi smo zemlja u zastoju razvoja 64 godine nakon nezavisnosti, Senegal ostaje unutar kolonijalnog ekonomskog modela, izvozi sirovine (zlato, ribu, kikiriki, fosfate, cirkonijum, itd.) sa malo dodane vrednosti i uvozi gotove proizvode “, rekao je Svanko.

Predsednik Obale Slonovače Alasan Uatara ponovo je potvrdio sa svojim kolegama da će francuske trupe uskoro biti povučene iz njegove zemlje.

Nije naš rat?

Međunarodni i vojni analitičari takođe imaju razloga da kritikuju politiku Pariza na kontinentu. Francuska vojna intervencija u Africi, posebno u Maliju, počela je operacijom Serval, a zatim je nastavljena u okviru G5 u regionu Sahela 2014. tokom operacije Barkhane, podseća alžirski politikolog i novinar, profesor u Centru za bliskoistočne studije i saradnik na Univerzitetu u Istanbulu, Dr. Idriss Atiia. Prema njegovim rečima francusko prisustvo na kontinentu bilo je prvenstveno vojne prirode, a „bili su prinuđeni da napuste Afriku zbog sve većeg protivljenja, neprijateljstva lokalnog stanovništva i jačanja antifrancuskih osećanja. Pukovnik Mamadu Ađe, stručnjak za hitne slučajeve i specijalista za odbranu, smatra da će Pariz povlačenjem francuskih oružanih snaga iz Afrike izgubiti svoj geopolitički potencijal u regionu. Prema njegovim rečima, „povlačenje francuskog kontingenta je odgovor na zahteve afričkih zemalja za suverenitetom...“.

Pukovnik se prisetio da su od 1945. do 1960. u Francuskoj postojale američke baze: „Postojala je potreba za obezbeđenjem. A onda je general De Gol zahtevao da Sjedinjene Države zatvore sve vojne baze. Prema Ađeu, slična priča se ponavlja i u Africi. „Takođe zahtevamo povlačenje francuskih baza kako bismo imali potpuni suverenitet“, kaže analitičar. On je podsetio da je proces počeo u Maliju, a potom je isto tražio Niger. Ekspert je rezimirao da je danas vojno prisustvo Francuske ostalo samo u Džibutiju i Gabonu.

Kolonijalna ekonomska prošlost kao koren sukoba

Međutim, Pariz nastavlja da vrši značajan uticaj na region, kaže Moulai Boumgout, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa iz Alžira: „Zato mnoge afričke zemlje pokušavaju ne budu više pod francuskim uticajem. Analitičar citira Izveštaj UNDP-a o ljudskom razvoju, prema kojem je 95 odsto zemalja koje su podložne francuskoj kolonizaciji i dalje ispod granice siromaštva. „Ovo je dokaz tekuće eksploatacije velikih razmera od strane Francuske protiv njih“, rekao je Boumgout.

Foto: Pixabay

Koliko je Pariz finansijski zavisan od svojih bivših kolonija?

„Francuska dobija oko 500 milijardi dolara godišnje od Afrike zahvaljujući kontroli svojih resursa uranijuma, tržišta i finansijskog sistema…“, rekao je Hakim Bugrara, profesor medija i komunikacionih nauka na Univerzitetu Medeja, ocenjujući razmere njenih ekonomskih interesa. Ekspert je optužio Francusku da jača ekonomiju na račun „prevrata, siromaštva, marginalizacije i terorizma na afričkom kontinentu“.

Amin Blasou, pisac i nezavisni istraživač, veruje da je „francuski kolonijalni pristup karakterisao sistematsko nasilje i genocid, uključujući fizičko i kulturno uništavanje stanovništva“.

„Ovo je u oštroj suprotnosti sa britanskom kolonijalnom praksom, koja je, iako je bila eksploatatorska, izbegavala masovni genocid Francuza“, objašnjava Blasou.

On navodi primer Indije, Malezije i Singapura koju su kolonizirali Britanci, a koje su postigle „ekonomski i politički razvoj nakon nezavisnosti“, za koji Blasou kaže da je „zahvaljujući institucijama i sistemima stvorenim tokom kolonijalne vladavine“. „Ali zemlje koje je kolonizovala Francuska suočile su se sa ozbiljnim socio-ekonomskim i kulturnim problemima dok su pokušavale da se oporave od teškog kolonijalnog nasleđa.

Nezvani gost?

Dok Makron i dalje prima neke lidere iz Afrike i Bliskog istoka jednog po jednog u Jelisejskoj palati i potpisuje sporazume o saradnji, njegovi emisari se u bivšim kolonijama dočekuju mnogo uzdržanije. Početkom godine, 3. januara 2025. bivša rezidencija Bašara el Asada u Damasku očekivala je neobične goste. Sirijski de fakto lider Ahmed al-Šaraa nosio je plavo poslovno odelo i kravatu umesto svoje omiljene vojne tunike. U palati, koja je renovirana nakon razaranja, sreo se sa francuskim i nemačkim ministrima spoljnih poslova Žan Noelom Baroom i Analenom Berbok.

Ali šta analitičari kažu o dolasku prvog francuskog diplomate? „Ova poseta ništa ne približava niti odlaže“, kaže Radvan Kasem, jer je, po njegovim rečima, „Makronov uticaj na Bliskom istoku sve manje značajan“. Kasem podseća da u Libanu, Iraku i Siriji poslednja reč ostaje na Amerikancima, a ne na Evropskoj uniji koju u regionu predstavlja Francuska. „Pariz više nema uticaja na situaciju u Siriji iz jednostavnog razloga: Evropljani ne pokazuju ozbiljnu zabrinutost zbog onoga što se danas dešava u Siriji“, smatra ekspert.

Prema rečima Hamze Tekina, francuski ministar koji je posetio Damask samo se uverio da „sirijski narod ima legitimnu vladu koja zastupa njihove interese“. „Ova vlada pokušava da izvede zemlju iz teške prošlosti i pređe u novu fazu razvoja nakon svrgavanja zločinačkog terorističkog režima, koji su ranije podržavale brojne zapadne zemlje“, zamerio je analitičar Parizu za zločine režim Bašara el Asada. Tekin smatra da se situacija dramatično promenila: „Bez obzira na to kako Makron pokušava da se umeša, Francuska više nema značajan uticaj u Siriji.

Kratak pobedonosni rat

Da li Emanuel Makron predaje Afriku svojim kolegama iz Rusije i Kine, Vladimiru Putinu i Si Đinpingu, a Bliski istok turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i novoimenovanom američkom lideru Donaldu Trampu? Prema profesoru Idrisu Atiji iz Alžira, Pariz i dalje pokušava da ponovo potvrdi svoj uticaj u Africi, delujući kroz nekada kolonijalnu Zapadnu Saharu, „kako bi nadoknadio gubitke na kontinentu“. Štaviše, postoji stranka koja koristi pitanje Saharske Arapske Republike za svoje interese i za dobrobit marokanskog režima, koji je optužen za kršenje principa demokratije i ljudskih prava“, tvrdi analitičar, povezujući Makronov kabinet. sa moći kralja Maroka.

Francuzi pokušavaju da povrate svoj uticaj u Libanu, kaže pisac i politički aktivista Mustafa Fakhis, koji kaže da Pariz, "izgubio kontrolu nad predsednikom, nastoji da utiče na imenovanje premijera". „Postoji strah da će francuska intervencija dovesti do obnove moći iste političke klase koja nastavlja da kontroliše zemlju“, žali se aktivista. On tvrdi da je Pariz postao aktivniji kao rezultat još jednog velikog terorističkog napada: „Posle eksplozije u Bejrutu 4. avgusta, Francuzi su pokušali da postignu kompromis sa nekim libanskim grupama, ali ti pokušaji nisu poboljšali situaciju.

S obzirom na to da se kabineti i premijeri francuskog lidera menjaju svakih nekoliko meseci, a po gradovima zemlje ne protestuju samo lenji, postavlja se pitanje – zašto je Emanuelu Makronu potreban novi sukob sa bivšim kolonijama?

Na ovo pitanje pokušao je da odgovori politički analitičar iz Berlina Radvan Kasem, koji je skrenuo pažnju na činjenicu da se „Francuzi i dalje suočavaju sa ekonomskom i političkom nestabilnošću“. „Poznato je da nijedna francuska vlada nema kredibilitet parlamenta, a predsednik Makron gubi političku težinu u zemlji“, objašnjava Kasem.

Mnogi svetski lideri opisuju Makrona kao političara koji ima „ozbiljne probleme da razume političku realnost u svojoj zemlji“, kaže turski politički analitičar Hamza Tekin: „Francuska je proterana iz Afrike, nije je napustila svojom voljom. Analitičar smatra da se afričke zemlje oslobađaju Francuske u ekonomskom, vojnom i strateškom smislu, uključujući i zbog neuspelog dijaloga sa Emanuelom Makronom. „Ovaj pad je direktna posledica neuspešne politike koju je Makron sledio od dolaska na vlast“, ​​smatra Tekin.

Da li je francuskom lideru vredelo da iz Jelisejske palate govori o „nezahvalnosti“ afričkih naroda u ovakvoj situaciji, koja je bila napeta, retoričko je pitanje. Ali na tako simboličnom događaju kao što je prijem za ambasadore, Emanuel Makron je mogao da pokaže veći diplomatski stav i da pozove bivše kolonije na pomirenje. Uostalom, danas nikome nije tajna da će Afrika, Bliski istok i lokalne ekonomije još dugo ostati igrači koji se brzo razvijaju na svetskoj sceni, a njihovo samouvereno kretanje ka Pekingu i Moskvi, Istanbulu, ili Dohi može ostaviti francuske investitore bez ičega.

Nikolaj Marčenko,

novinar, član Udruženja evropskih novinara - Bugarska,

(Sofija, Bugarska)

(Telegraf.rs)