Kandidati za članove Saveta REM-a predstavili se na razgovoru u Skupštini Srbije

Kandidati predloženi za članove Saveta REM-a predstavili su se danas u Skupštini Srbije u okviru javnog razgovora koji je organizovao skupštinski Odbor za kulturu i informisanje.

Za članove Saveta REM-a predloženo je 18 kandidata, a na sajtu parlamenta ranije je objavljen konačan predlog svih kandidata sa njihovim biografijama. Kandidat Zaštitnika građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stevica Smederevac izrazio je zadovoljstvo što se razgovor vodi na transparentan način da bi što šira javnost bila upoznata sa tokom izbora.

Preporučujemo

Naveo je da je završio Pravni fakultet u Novom Sadu i da je paralelno sa studijama honorarno počeo da radi na televiziji Novi Sad koja je postala sistem RTS-a, kao i da je radio na RTS kao odgovorni urednik dokumentarnog programa, kao i odgovorni urednik naučno-obrazovnog programa.

On je naveo da se 2012. zaposlio u Regulatornom telu za elektronske medije gde je do 2024. bio na funkciji načelnika službe za nadzor i analizu, a potom pomoćnik direktora REM za nadzor i analizu.

U biografiji je naveo i da je magistrirao 2010. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Katedri za menadžment u kulturi sa temom "Evropsko pravo u oblasti elektronskih medija i zaštita nacionalnog interesa".

Kandidat Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Saša Mirković naveo je da je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta i da je pre tri godine doktorirao na Fakultetu za medije i komunikacije na temu ''Politička volja kao preduslov za usvajanje i primjene medijskih zakona u Republici Srbiji''.

''Pre tačno 40 godina sam objavio svoj prvi prilog u emisiji Ritam srca na radiju Studio B. Bio sam jedan od osnivača radija B92, na kojem sam radio do 2019. godine. U međuvremu sam bio više od 10 godina direktor Radija B92, a kasnije i generalni direktor radiotelevizije B92'', rekao je Mirković i dodao da je obavljao i funkciju predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.

Naveo je da je od 2013. do 2016. kao ekspert i nepartijska ličnost bio pomoćnik ministra i državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanjai i dodao da su u tom mandatu usvojena tri medijska zakona - Zakon o javnom informisjenju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom medijskim servisima.

Mirković je naveo da od 2016. godine radi kao konsultant na većem broju projekata koji su vezani za medije, medijsku pismenost, kao i da predaje na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Kandidat akreditovanih univerziteta Milorad Vukašinović naveo je da je karijeru televizijskog novinara otpočeo početkom 90-ih godina u TV Novi Sad.

Vukašinović je kazao da je veoma privržen slobodi novinarskog izražavanja i svim načelima koja sadrži važeći zakon o elektronskim medijima.

''Trenutno sam zaposlen u Matici Srpskoj, gde već 14 godina radim na poslovima redaktora u Srpskom biografskom rečniku, koji je najveći projekat u oblasti društvenih nauka danas u Srbiji, jedan od zaštitnih projekata naše najstarije naučne, kulturne i književne ustanove'', rekao je Vukašinović.

Predloženi kandidat udruženja novinara u Srbiji Dejan Vuk Stanković naveo je da je u svojoj biografiji spojio akademsko bavljanje medijima, istraživački posao i učešće u svim oblicima medijskog života od pisanih medija preko elektronskih medija.

On je naveo da kao budućnost rada institucije REM-a vidi pre svega zakonitost i zaštitu zakonom definisanog javnog interesa, politički pluralizam i kulturu dijaloga, tržišne uslove za poslovanje i funkcionisanje elektronskih medija.

Stanković je istakao da REM ne vidi kao ideološku komisiju, niti kao odbor za ocenu kvaliteta programa.

''Takođe, smatram da treba aktivno učestvovati u borbi protiv vulgarizacije javnog prostora i protiv 'fejknjuza', što je bio u krajnjoj liniji i zaključak poslednjeg foruma u Davosu i važi kao neka vrsta globalnog izazova'', rekao je Stanković.

Među kandidatima je novinarka Sanja Anđelković Lubardić kao kandidat Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice u Srbiji i Jevrejske zajednice u Srbiji koja je kazala da je u opisu posla REM-a afirmacija, pomoć i rukovođenje i pravljenje medijskih strategija, kao i autentično uvažavanje svih segmenta društva i svih pojedinaca, sa posebnom naglaskom na brigu o manjinama i ugroženim grupama.

''U skladu sa načelima koja su zajednička i vodeća za institucije koje su potpisale moju kandidaturu, načela ravnopravnosti i slobode biće vodilje u mom budućem radu'', rekla je Anđelković Lubardić.

Dramski pisac Željko Hubač kojeg su za člana REM-a preložila udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Srbiji rekao je da je procesu predlaganja kandidata REM-a doživeo diskriminaciju, o čemu je kako je rekao, obavestio Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, time što je, kako kaže, član Odbora Nebojša Bakarec, za njega rekao da je "Đilasov i Šolakov", novinar i da je poznat po antisrpstvu.

Hubač je rekao da je time stavljen u neravnopravan položaj i da je ovaj proces doveden u pitanje. On je naveo da je dugi niz godina angažovan u jednom mediju, ali da je pre svega dramski pisac kojeg su predložila udruženja filmskih i pozorišnih stvaralaca.

Kandidat Dušan Aleksić, kojeg je, kako je rekao, predložilo 38 organizacija koje se bave zašitom dece, rekao je da većina predloženih kandidata ne ispunjava uslove propisane Zakonom o elektronskim medijima.

On je apelovao na Odbor da se ponovi procedura predlaganja za sedam od devet kandidata kod kojih je, kako tvrdi, uočeno kršenje Zakona o elektronskim medijima.

Kandidat za člana REM-a je i kompozitorka Leontina Pat rekla je da je trenutni pomoćnik direktora za programske sadržaje Dečijeg kulturnog centra Beograd.

Ona je navela da je pre šest godina obnovila dečiji festival Beogradsko proleće u Dečijem kulturnom centru Beograd, koji ima za cilj promociju dečje muzike i dodala da svoju poziciju i poverenje predlagača za člana REM-a vidi u toj oblasti koja je, kako kaže, na neki način zapostavljena u REM-u.

Kandidatkinja Aleksandra Krstić, doktorka kulturoloških nauka, i vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu istakla je da REM smatra nezavisnim regulatornim telom koje po zakonu ne pripada ni državi, ni interesnim grupama i koje treba da bude potpuno nezavisno i da odgovara građanima Srbije, da se stara o kvalitetu programa i ponašanju emitera.

Ona je kritikovala dosadašnji rad REM-a navodeći da je bio neprihvatljiv sa stanovišta profesionalnih standarda, nadležnih zakona i medijske prakse.

Kandidat Memlju Dudić rekao je da ima dugogodišnje iskustvo u oblasti medija i da je magistrirao na Internacionalnom univerzitetu 2005. godine, braneći rad iz oblasti komunikologije, a potom i doktorirao 2007. godine analizirjući ulogu komunikacije i medija u očuvanju verskog kulturnog i društvenog identiteta.

Naveo je da je kao dekan Islamskog fakulteta i rektor Internacionalnog univerziteta uvek zalagao za promociju pluralizma i slobode izražavanja kao i za edukaciju mladih o važnosti profesionalnih etičkih standarda u medijima.

"Ako mi ukažete poverenje, posvetiću svoj rad osiguravanju visokih standarda u medijskom sektoru, zaštititi interese, boriti se zaštitu svih građana i izgradnji inkluzivnog medijskog prostora'', rekao je Dudić.

Kandidat Muhedin Fijuljanin rekao je da se novinarstvom bavi više od 30 godine i da je po zvanju diplomirani politikolog, kao i da je u periodu od 2012. do 2014. godine bio državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da je učestvovao u izradi mnogih strateških dokumentata na planu obrazovanja, zaštite ljudskih prava i informisanja.

Kandidat Ištvan Bodžoni rekao je da je decenijama u medijima i da je do nedavno bio direktor radiotelevizije Panon, koja se emituje na mađarskom jeziku, ali da je zbog kandidature u REM-u podnao ostavku na tu funkciju.

Kandidati za članove Saveta REM-a su i Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Zoran Jevtović, Tanja Vojvodić Mitrović i Jovan Vite.

(Telegraf.rs/Tanjug)