Kada nastupi moždani udar koliko vremena imate da se javite doktoru, otkriva naš poznati neurolog sa VMA

Moždani udar može pogoditi čoveka u bilo kom životnom razdoblju, što zavisi od mnogo faktora. Ali, ono najvažnije je - kada se desi, neophodno je da što pre stignete do doktora koji će intervencijom sprečiti dalje posledice. Kasnije sledi rehabilitacija i oporavak koji, pak, zavisi od težine moždanog udara.

Potpukovnik dr Boban Labović, specijalista neurologije sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u razgovoru za Telegraf.rs objašnjava zašto je važno da što pre stignete lekaru, ko je u najvećem riziku, kako se leči i kako teče oporavak.

Preporučujemo

-Krajem prošlog veka u Svetu je napravljen veliki napredak u lečenju akutnog ishemijskog moždanog udara, to je da postoji terapija koja dovodi do rastvaranja tromba i obezbeđuje dotok krvi u infarktnu zonu. Reč je o trombolitičkoj (fibrinolitičkoj) terapiji za koju je, međutim, neophodno da bude primenjena u prva 3 do 4,5 sata od nastanka simptoma moždanog udara što je doprinelo da se akutni moždani udar leči po prvom stepenu hitnosti. Primena trombolitičke terapije, nazvana „terapijski prozor“ podrazumeva izuzetno organizovan zdravstveni sistem koji obezbedjuje transport prijem, pregled i dijagnostičku obradu pacijenta u sto kraćem vremenu, objašnjava dr Labović za Telegraf.rs.

Podaci iz Nacionalnog registra bolesnika lečenih trombolizom pokazuju da se u Srbiji ova terapija vrlo uspešno sprovodi. Više od 65 odsto lečenih bolesnika nema nikakav ili ima minimalan invaliditet posle moždanog udara. Ali, treba uzeti u obzir i činjenicu da je “terapijski prozor” vrlo kratak, kao i to da su kontraindikacije za primenu trombolitičke terapije brojne, ona može da se primeni u lečenju samo manjeg broja bolesnika.

-U sklopu specijaliziovane jedinice za moždani udar Klinike za neurologiju i Instituta za radiologiju VMA sprovodi se i najnovija metoda u lečenju akutnog ishijemijskog moždanog udara, tj. trombektomija, odnosno vađenje ugruška tromba iz okludiranog krvnog suda. Navedena metoda je u svetskim smernicama za lečenje moždanog udara a omogućava rekanalizaciju isprečavanje razvoja posledica moždanog udara kod bolesnika sa tromboziranim velikih krvnih sudova glave i vrata. Za ovakav pristup i lečenje neophodno je da u kontinuitetu tokom 24 sata postoji tim edukovanih profesionalaca neurologa, interventnih radiologa posebno obučenih za hitno lečenje pacijenata s moždanim udarom uz primenu najsavremenijih dijagnostičkih i terapijskih metoda liječenja, ističe dr Labović.

Foto: Shutterstock

Ogroman pomak u lečenju moždanog udara jeste promena organizacione šeme lečenja, odnosno zbrinjavanje bolesnika u visokospecijalizovanim jedinicama za moždani udar u kojima se dokazano značajno smanjuje smrtnost i invaliditet obolelih.

Na Vojnomedicinskoj Akademiji u sklopu Klinke za neurologiju postoji Odeljenje urgentne neurologije sa jedinicom za moždani udar od 2013. godine. Reč je o jedinici koja pruža najsavremenije dijagnostičke i terapijske procedure bolesnicima sa moždanim udarom.

I mladi ljudi mogu doživeti moždani udar

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Stroke and Cerebrovascular Diseases potvrđuje da su moždani udari za koje se smatra da se dešavaju kod starijih odraslih mogući kod mlađe populacije i to od 18 do 50 godina.

-Nova istraživanja potvrđuju da mlađa populacija može imati faktore rizika za ovu vrstu moždanih udara velikih sudova i da imaju u sličnim stopama kao i stariji odrasli. Ovo istraživanje nam pomaže da podignemo svest o ranom prepoznavanju simptoma moždanog udara kod mladih odraslih osoba i da je hitno lečenje najvažnije za postizanje dobrih rezultata, dodaje dr Labović za Telegraf.rs.

Podaci pokazuju da većina mladih ljudi koji pate od moždanog udara okluzije - začepljenja velikih sudova kao i stariji, ima dobre ishode ako stignu na vreme kod lekara i primeni im se tromboliza.

-Dva najvaznija faktora koja dovode do tromboze krvnih sudova mladi odrasli pacijenti nastaju zbog krvnih ugrušaka ili formiranja plaka, faktora, za koji se obično misli da su uzroci kod starijih osoba, pored drugih uzroka, uključujući arterijske bolesti i srčane probleme, zaključuje neurolog.

Posledice bolesti mogu se ublažiti, a kod lakših moždanih udara i potpuno otkloniti.

-Moždani udar dovodi do oštećenja dela mozga, sa kliničkom slikom slabost i zahvate delove tela kojima upravlja upravo taj deo mozga. Često bolesnik mora ponovo da uči da hoda, da se oblači, dodaje lekar.

Foto-ilustracija : Shutterstock

Posledice moždanog udara

- hemiplegija - teska odusetost jedene polovine tela

- hemipareza- umerena oduzetost polovine tela, a ili ruka

- afazija - skup govorno-jezičkih poremećaja

- poremećaji vida

- poremećaji ravnoteže

- otežano gutanje

- poremećaji koncentracije, pamćenja i orijentiranja.

Tok bolesti i oporavak od moždanog udara

Nakon akutne faze moždanog udara, bolesnik prolazi razdoblje u kome mora ponovno da nauči da obavljata svakodnevne aktivnosti, ali i da promeni način života.

- Svrha rehabilitacije je otklanjanje, koliko je to god moguće, stanja invalidnosti i osposobljavanje obolelog za što samostalniji i kvalitetniji život, uz (individualni pristup) svakom pacijentu, dodaje neurolog.

Posebno obratiti pažnju na:

Kratanje -rehabilitacija se najviše bavi bolesnikovom pokretljivošću

Komunukaciju -rehabilitacija uključuje i duševno i socijalno stanje

Pamćenje –oporaviti duševne funkcije, kao što su pažnja, pamćenje, rešavanje problema..

Govor – oporaviti govorno-jezičke poteškoće

Svakodnevni život -nauči bolesnika da savladava svakodnevne situacije od hranjenja, do brige o sebi

- Kod osoba koje su doživele moždani udar, stečeni invaliditet pogađa gotovo podjednako i njih i njihovu porodicu i potrebno je veliko srce u grudima da se to izgura... Potrebno je pre svega razumevanje i smirenost u ophođenju prema licima sa takvim oštećenjem. Pogotovo zato što je veoma često prisutan psihoorganski sindrom, koji menja osobu iz temelja. Tu je i otežana komunikacija usled različitih formi afazija, a sve u cilju vraćanja na prethodni način zivota pre mozdanog udara, objašnjava dr Labović za Telegraf.rs.

Prevencija je ključ do zdravlja

Kako biste prevenirali brojne bolesti, neophodno je da menjate lose životne navije.

Potpukovnik dr Boban Labović, specijalista neurologije sa Vojnomedicinske akademije (VMA) preporučuje šta je potrebno da menjate i popravote.

- Zdrava ishrana održava organizam i suzbija mnoge negativne procese.

Kao najbolji tip ishrane navodi se takozvana „Mediteranska“ ishrana koja sadrži najviše integralnih žitarica, zatim svežeg povrća i voća, hladno ceđenog maslinovog ulja, a u manjoj meri mlečnih proizvoda i ribe. Savetuje se izbegavanje hrane sa puno masnoća životinjskog porekla (mesne prerađevine, masna mesa, previše masni mlečni proizvodi). Takođe se preporučuje da se hrana ne soli previše.

– održavanje optimalne telesne težine gojaznost je jedan od važnih faktora rizika za nastajanje moždanog udara. Za procenu uhranjenosti koriste se body mass index (BMI) (granica normale do 30 kg/m2) i obim struka (normalno ili poželjno do 102 cm kod muškaraca i do 88 cm kod žena)

– Ishrana treba da ima niži sadržaj kalorija, soli, zasićenih masti i holesterola.

– Redovna fizička aktivnost. Najjednostavniji i najbezbedni način vežbanja je brzo hodanje. Savetuje se najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnost dnevno, (poželjno pet i više dana). Redovno vežbanje smanjuje rizik od povišenog krvnog pritiska i srčanih oboljena, a pomaže i boljoj regulaciji šećera u krvi (bolja tolerancija glukoze), boljoj prokrvljenosti, kardiovaskulnom zdravlju i povišenju “dobrog” holesterola (HDL). Kod osoba sa srčanim problemima i onih koji su doživeli moždani udar ili TIA postrebna je stručna konsultacija oko određivanja vežbi.

Foto: Pixabay

– Prestanak pušenja i preterane upotrebe alkohola

Prekid pušenja je od velikog značaja za unapređenje zdravlja zbog višestrukih faktora rizika koje ova navika nosi. Pušenje oštećuje krvne sudove, ubrzava zgrušavanje krvi i povišava krvni pritisak i povećava dvostruko rizik od moždanost udara. Takođe je povišen rizik od malignih bolesti Neophodno je izbegavati i boravak u prostorijama gde se puši. Alkohol takođe utiče na porast krvnog pritiska i pojavu svih vrsti šlogova. Savetuje se potpuno uzdržavanje od alkoholnih pića ili eventualno jedno piće dnevno.

– Ne koristiti nedozvoljene supstance: kokain, amfetamin, druge psihostimulanse i druge droge

Medicinske mere

Regulacija krvnog pritiska, povišenog šećera u krvi, povišenih masnoća (holesterol i trigliceridi), srčanih oboljenja, hiperholesterolemije i drugih faktora rizika je od velike važnosti u prevenciji moždanog udara.

Pomenuti kao i drugi faktori moraju da se prate i koriguju odnosno leče. Osobe koje uzimaju lekove to moraju da čine prema savetima lekara i redovno. Svaku nejasnoću oko uzimanja lekova potrebno je razjasniti sa lekarom.

Krvni pritisak redovno kontrolisati naročito ukoliko je povisen. Povišen krvni pritisak je glavni uzrok moždanog udara. Regulacija krvnog pritiska smanjuje rizik od moždanog udara za 30-40%.

Atrijalna fibrilacija povećava rizik od moždanog udara pet puta. Potrebno je prilikom redovnih pregleda kod lekara proveriti puls i rad srca.

Holesterol i trigliceride treba redovno kontrolisati i korigovati dijetom odnosno odgovarajućim lekovima jer su dokazani rizik za moždani udar. Posebno je opasan LDL holesterol

Šećerna bolest ali i skriveni šećer zahtevaju kontrolu nivoa šećera u krvi (glikemija) sa odgovarajućom antidijabetičnom ishranom, a ukoliko lekar proceni uvode se i lekovi. Šećerna bolest u razvijenim zemljama ima učestalost od oko 8%, a kod osoba sa moždanim udarom i do 33%.

Anemija je takođe faktor rizika za moždani udar te je neophodno ispitivanje uzroka i lečenje anemije.

Bakterijske infekcije treba redovno lečiti dijagnostikovati i nadoknađivati nedostatke vitamina (B12, D3, E)

Lečenje ateroskleroze, zadebljanja krvnih sudova koje predstavlja rizik za nastajanje moždanog udara.

Metabolički sindrom je kombinacija hipertrigliceridemije, niskog HDL holesterola, povišenog krvnog pritiska, povećanog obima struka i hiperglikemije (povišenog šećera u krvi) uključujući još zapaljenja i poremećaje u vezi sa koagulacijom.

Ređi uzroci: neophodno je isključiti ređe uzroke moždanog udara i lečiti ih ukoliko su prisutni (poremećaji koagulacije, atifosfolipidni sindrom, arterijska disekcija, tromboza venskih sinusa mozga, nasledne bolesti, upotreba kontraceptiva i hormonske terapije kod žena u menopauzi i drugo).

(Telegraf.rs)