"Pre nego što osudite, setite se da ne znate celu priču": Bojanina ćerka ima redak sindrom i stalno je gladna

"Da mi je neko pre dvadesetak godina rekao da ću zaključavati hranu kako moje dete ne bi moglo da dođe do nje, pa osudila bih se, najblaže rečeno", ovo su reči majke koja ima dete sa Bardet Bidl sindromom. 

Bojana Nešić je u objavi opisala svoje svakodnevne pokušaje da od ćerke skloni hranu jer ona nema osećaj sitosti.

Preporučujemo

Bojaninu objavu prenosimo u celosti:

"Stavila sam katance na ormariće gde nam stoji hrana. Ok preterujem, nisu baš katanci... Svakako u pitanju je oprema koja ne dozvoljava da se lako da hrane dođe. U dve reči: zaključavam hranu! Da mi je neko pre 20-ak godina rekao da ću zaključavati hranu kako moje dete ne bi moglo da dođe do nje... Pa osudila bih se, najblaže rečeno. Jer, pobogu, kakva majka zabranjuje svom detetu da jede. Pa ovakva kao ja... Postala sam ta majka".

"Pojasniću. Nona ima Bardet Biedl sindrom. Između svih ostalih odlika sindroma - tu je i nedostatak osećaja za sitost".

"To, ustvari, znači da njen mozak ne dobija informaciju o sitosti. To, opet, znači da je ona stalno gladna. To znači - hrane joj nikada dovoljno. A previše hrane može biti opasno. Odatle katanci".

"Sada kada sve ovo pročitali... Ako ste me osudili na početku priče, verovatno me više ne osuđujete. U svakom slučaju, imate više razumevanja".

"Ova priča o katancima se može preslikati na bilo koju drugu.

"Pre nego što osudite, setite se da ne znate priču koja se krije iza oproštaja, iza ćutanja, iza odlaska, iza osmeha, iza svađe, iza suza, iza vriska, iza bežanja... Iza katanaca".

(Telegraf.rs)