Njih osmoro spava u 6 kvadrata, a ređaju petice i medalje: Posetili smo decu iz Uzdina zbog kojih Srbija plače

---

"Neko mora i sedeći da spava", rekla nam je desetogodišnja Danica Dolama iz mesta Uzdin kod Kovačice i time možda i najbolje dočarala teške uslove u kojima živi sa svoja dva brata, tri sestre i roditeljima. Ovoj osmočlanoj porodici je pre nekoliko godina izgorela kuća u dvorištu i to je razlog zašto se toliko njih "stiska" u jednoj maloj udžerici, potamnelih, hladnih i oguljenih zidova.

Ono što nikako nije bilo hladno tog ledenog januarskog dana kada ih je ekipa Telegrafa posetila, jesu njihovi osmesi. Od srca su nam poželeli dobrodošlicu u svoj preskromni dom ali pun ljubavi. Otac Nenad, majka Violeta i njihova dečica Marinela (14), Dragan (12), Danica (10), Nenad (8), Lana (5) i Eleonora (1,5).

I dok smo koračali tim prostorom, ruku na srce, bez elementarnih uslova za normalno življenje, gledali smo da ne nagazimo na neku od razbacani stvari po podu, a onda i da ne sednemo na dečiju garderobu ili igračke na krevetu. Deca su brže bolje krenula da nam raskrčavaju put, istovremeno tražeći u šta će da se presvuku, da budu lepi za "slikanje".

Toplina doma u par kvadrata, bez kupatila

Smestismo se nekako u sobu od možda nekih 6 kvadratnih metara u kojoj svi oni spavaju. Mama i tata na jednom a mališani na drugom krevetu. Dvanaestogodišnji Dragan nam na pitanje "kako izgleda kad njih šestoro deli krevet" kaze "Nezgodno nam je, uvek neko vuče ćebe sebi". A pokrivaju se, priča tata Nenad, sa tri ćebeta deca a on i Violeta sa jednim, pa koliko uspeju da se zaštite od hladnoće - uspeli su.

- Trudimo se da njima bude toplo, da se ne prehlade - ističe glava porodice Dolama i dodaje, kroz šalu, da se uvek neko malo uvuče noću kod roditelja u postelju. To da deci pruže osećaj topline u bukvalnom smislu reči - glavna im je briga zimi. Zato on gleda odakle god može da donese drva koja mu mogu poslužiti za vatru u jednoj staroj peći. Jedino grejno telo se nalazi u tom sobičku koji pomenusmo i upravo je ono taj "faktor" koji ih sve drži na jednom mestu u kući. Prosto, samo tu nije hladno. Nenad priznaje da bi im dobro došlo još ogreva, kao i bolja peć, šporet. 

Preko potrebno im je i kupatilo jer bez obzira što nam Violeta vedrog lica priča kako se kad dodje vreme za kupanje naizmenično smenjuju u koritu, priča je za sve osim za radovanje. U 21. veku pogotovo dvoje pubertetlija da na taj način održavaju ličnu higijenu - tužno je. Mimo tog ogromnog sanitarnog deficita, naravno da im nedostaje i odeće novije i hrane raznovrsnije. Nisu oni bukvalno gladni, jer tata se trudi gde god može da ide u nadnicu da zaradi za "koru hleba", primaju socialnu pomoć a pomaže im i nekolicina dobrih ljudi. Uostalom, za sopstvene potrebe gaje po koju svinju, kozu, te od njih imaju meso, mleko i prerađevine. Dakle, nisu gladni ali bi mogli biti sitiji. 

Vole poklone, ali i školu, druženje, sport

Te brige svojih roditelja za puku egzistenciju, deca donekle shvataju, ali s druge strane - samo su deca i umeju da se zadovolje nekim trenutnim radostima, baš sa kao kad im je Deda Mraz nedavno doneo poklone u vidu slatkiša i školskog pribora. A što se tiče škole, njih četvoro je pohađa i svi kažu da je vole. Raduju se dobrim ocenama, baš kao njihova mama.

- Kad vidim njihove osmehe, ocene, da su nešto lepo dobili u školi, obradujem se. Nenad isto - radosno priča Violeta. Dragan dobacuje da je dobar đak i da voli da se druži.

- Volim da idem kod drugarica - priča uz osmeh. Pohvalio nam se da trenira rukomet i da ima sve medalje. Jednu iz Crepaje, drugu iz Novog Sada. Danica takođe voli sport, ali za sada svoju omiljenu odbojku igra kod kuće.

Zvezda Danica kao blagoslov i bicikl kao nečija želja

Posmatramo Nenada i njegovu suprugu kako s ljubavlju i ponosom slušaju i gledaju svoju čeljad, kako gotovo bez "kukanja" glava porodice priča o borbi za golu egzistenciju, i glasno razmišljamo "Ljudi dragi, koliko li je vama snage i vere potrebno da izgurate sve to".

- Deca nam daju snagu da idemo dalje. Oni su naše najveće bogatstvo - očiju punih sjaja koji, čini nam se, svaki čas može u suze da se pretvori - ističe šestostruka mama iz Uzdina. Mi joj čestitamo, u najmanju ruku, na hrabrosti što se u ovako teškim uslovima osmelila da ima toliko dece. Međutim, ona kaže da ih je sve prihvatila kao dar od Boga, te da nije tu bilo nikakvog plana. Prisetila se i jednog gubitka.

- Pre Danice smo jedno izgubili, a onda se rodila ona - naša Zvezda Danica - priča mama a desetogodišnja princeza "raste" od sreće dok sluša to. Poneseni tom neuobičajeno relaksiranom i pozitivnom atmosferom za tako nevesele okolnosti života, upitasmo dečicu šta bi ih mimo slatkiša, igračaka, školskog pribora, garderobe obradovalo. Možda imaju neku posebnu želju?

- Moja sestra Lana bi volela da dobije pravi bicikl na dva točka - otkriva Danica. I dok petogodišnjakinja silno želi to, svi zajedno najviše sanjaju samo jedno - novu kuću. Nju će im obezbediti veliki humanitarac Marko Nikolić kome su do neba zahvalni za to.

Kad se usele u novu kuću prave žurku

Pošto vidimo kako im se i inače vedra lica još više razvedravaju dok pričaju o tome, pade nam napamet da ih upitamo šta će prvo učiniti kad konačno budu imali novi krov nad glavom. Hoće li biti slavlja možda? - Može jedna žurka", uzvikuje Violeta, a komšinica i snajka Jasmina, koja ih je i prijavila Marku Nikoliću za izgradnju kuće, složila se sa idejom. Slažemo se i mi da ovi dobri ljudi posle toliko godina mučenja zaslužuju sreću i daleko pristojnije uslove za život. Jer, znate, kad bi krenuli da nabrajamo šta porodici Dolama sve nedostaje, potrajalo bi, ali ono sa čim apsolutno nisu u deficitu je ljubav. Oni dišu kao jedno i u svemu su zajedno. Starije devojčice već su stasale da mami pomažu oko "kuhinje" i po kući, Dragan i Nenad takođe ocu budu pri ruci za sve što tako mali mogu pomoći. I samo se smeju i upadaju jedni drugima u reč dok nam pričaju sve to. Ukratko - kuća puna radosti i života čak i pri ekstremno lošim uslovima za isti.

(Telegraf.rs)