Upokojio se monah Mitrofan: Vedri duh i nasmejano lice ostaće urezani u srca svih koji su ga sreli u Hilandaru

Na dan pretprazništva Bogojavljenja, 18. januara 2025. godine, kad Srpska pravoslavna crkva obeležava Krstovdan, u svetogorskom manastiru Hilandar upokojio se monah Mitrofan Hilandarac, dugogodišnji član bratije ove svetinje, koji je ceo svoj monaški život posvetio službi Bogu i bratskoj ljubavi. Ovaj tihi monah, poznat po svojoj skromnosti i predanosti, živeo je u miru, ustrajući u svojim duhovnim dužnostima i učeći sve one koji su dolazili u Hilandar kako da život posvete veri i ljubavi prema Bogu.

Otac Mitrofan, rođen kao Luka Konculić 31. januara 1957. godine u mestu Gornje Babice u Bosni i Hercegovini, bio je sin Milana i Mare, koji su ga odgajali u vernosti i pobožnosti. Po dolasku u Hilandar 8. marta 2002. godine, kao iskušenik, počeo je novo poglavlje svog života. Njegov monaški put započeo je u svetoj tišini Hilandara, gde je 12. maja 2004. godine zamonašen, a u martu 2015. godine primio je Veliku schimu, što je bio značajan korak na njegovom duhovnom putu.

Zadnje godine svog monaštva, monah Mitrofan služio je sa dubokom predanošću kao član Svetožiteljskog sabora staraca manastira Hilandara, a od 13. januara 2018. godine obavljao je dužnost epitraha, što je činilo njegovu službu još svetijom i odgovornijom.

Iako se nikada nije isticao niti tražio pažnju, monah Mitrofan bio je poznat među svojom braćom i brojnim vernicima po svom mirnom i vedrom duhu. Njegovo posvećenje u manastirskoj knjižari, gde je bio u kontaktu sa mnogim poklonicima, ostalo je zabeleženo u srcima svih koji su ga sreli. Poklonici su ga pamtili po osmehu koji nije silazio sa njegovog lica, a koji je svakoga podsećao na istinsku snagu ljubavi i dobrote u Bogu. Njegovo smireno i predano čitanje Akatista Bogorodici oduvek je bilo jedno od njegovih najlepših obeležja, pri čemu je svaki stih donosio mir i toplinu, koji su osvajali svakog vernika.

Monah Mitrofan Hilandarac, u svom tišinom ispunjenom životu, nije samo bio duhovni vodič onima koji su ga poznavali, već i verni sluga Božiji, koji je svojom posvećenošću i smirenjem svedočio o neprolaznoj vrednosti duhovnog života. Iako je njegov odlazak iz ovog sveta obeležen tugom, njegov trag i duhovna zaostavština živeće kroz sve one koji su ga poznavali i ljubili, a posebno u molitvama koje će se uznositi za njegovu dušu.

(Telegraf.rs/religija.republika)