Tinejdžerka sa Golije je heroina: Do škole putuje 25 kilometara, bori se sa snegom, divlje zveri je ne plaše

Desanka Luković svakog dana prepešači i po nekoliko kilometara kako bi došla do željene lokacije. Život je, kaže, nije mazio, te njen dan počinje u 4 sati ujutro.

Desanka ističe da se njen život mnogo razlikuje od njenih vršnjaka, ali i uprkos tome, ne bi se, dodaje, menjala sa njima.

Preporučujemo

“Do škole putujem 25 kilometara, te kada pada sneg dosta je teško, ali borim se da ostvarim dobre rezultate. Ovde nije mnogo strašno, a viđala sam ja ovde i vukove, medvede, što nije za strah, kao što se ljudima čini. U svakom smislu, život nije lak i za sve treba volja i borba”, reči su ove devojčice.

Nastoji da pomogne roditeljima, ali i olakša život svom mlađem bratu.

“Nekome se sviđa da živi u gradu, nekome ne, ali ja volim selo i mesto gde živim. Leti je život dosta lakši, jer su dani duži”, rekla je Desanka.

Sebe za 10 godina vidi na istom mestu.

“Planiram da ostanem ovde na Goliji i ne bojim se šta će vreme doneti. Bog će svakome pomoći, pa i meni. Moja želja je bila da imam mnogo konja i ovaca, te da poljoprivreda bude moje zanimanje. Za sada imam devet konja i tri magarca. Postižem da sve uradim i ništa mi nije teško”, objasnila je Desanka.

U poseti su joj bile i drugarice iz škole. Želja joj je bila da im pokaže lepotu netaknute prirode.

“U posetu su mi jednom došle drugarice i svidelo im se ovo mesto. Kada su dolazile bila je zima i veliki sneg, ali ih to nije sprečilo da budu kod mene. Kažu da bi ostale ovde na nekoliko dana, a sada da li bi ostale, to ne znam, jer težak je život, te jedino može uspeti onaj koji voli životinje, poljoprivredu i svoju zemlju”, naglasila je ova djevojčica.

Zimi je najteže živeti ovdje, jer se treba boriti sa snegom i mećavom, ali ja neću odustati od svojih snova. Sada ću pomoći roditeljima, a za nekoliko godina imaću svoje domaćinstvo, koje će biti mnogo bogatije nego što je danas" poručila je Desanka Luković.

(Telegraf.rs/Sandžak press)