Stefan sa Kosova i Metohije ima samo 16 godina i virtuoz je na harmonici: Za budućnost ima jednu želju

Šesnaestogodišnji Stefan Tomić iz Leposavića pohađa drugu godinu Srednje muzičke škole "Miodrag Vasiljević" u severnom delu Kosovske Mitrovice i uporedo Srednju školu - smer mašinski tehničar motornih vozila. Mašta da ostane u rodnom Leposaviću i postane profesor harmonike kako bi svoje znanje preneo na buduće mlade talente koji budu želeli da sviraju ovaj instrument.

Veruje da će mu se jednoga dana ostvariti želja da kupi bolju i kvalitetniju harmoniku. Ipak, ne žali se, vredno vežba i kaže da ljubav prema tom instrumentu pobeđuje uprkos tome što je harmonika nešto starija od njega.

Preporučujemo

Sa tim "vremešnim" instrumentom je nedavno u Gračanici osvojio prvo mesto.

"Imam 16 godina, a harmoniku sam počeo da sviram sa sedam. To mi je prva ljubav u muzici. Klavirnu harmoniku sam dobio sa sedam godina i od tada je sve krenulo", priča ovaj mladić.

Kada je narodna muzika u pitanju, pohađa privatne časove kod profesora Dragana Badnjara, koji zauzima posebno mesto, dok klasičnu muziku uči u Srednjoj školi "Miodrag Vasiljević" u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Dve škole je upisao kako bi "nadogradio" predmete koje Srednja muzička škola nema u svom planu i programu.

"Redovno pohađam dve škole, zbog razlike u predmetima, jer se, nažalost, kod nas na Kosovu i Metohiji muzička škola vodi kao druga. U njoj nemamo predmete kao što su srpski, matematika, engleski i zbog toga pohađam i drugu školu kako bi pokrio svo znanje" kaže Stefan.

Pojašnjava da je "virtuoznija" klasična muzika, jer nakon što savlada gradivo, može da svira sve žanrove.

Nju, priznaje, najviše i voli.

"Najviše volim da sviram klasičnu muziku, čak mislim da sam njoj posvećeniji i da je virtuoznije sviram. Znači mi puno, jer narodna i klasična muzika su usko vezane, tako da sve ono što radim iz klasike delimično radim iz narodne muzike i obrnuto", dodaje.

Ponosan je na nagradu koju osvojio na takmičenju "Prva harmonika Gračanice".

Planira i sledeće godine da se prijavi i da "odbrani titulu".

"Nagrada mi mnogo znači. U mojim godinama to je veoma važno, čak i neka pozitivna kritika. Ovo je podsticaj za dalji uspeh", priča Stefan.

Priseća se da se, kada je imao priliku da bira koju će harmoniku svirati, odlučio za onu koju je, silom prilike, prvu uzeo u ruke. Ali, posle nije poželeo da je menja.

"Klavirnu harmoniku sam odabrao, jer smo, kada sam upisivao Nižu muzičku školu, jedino nju imali u opticaju u školi u Leposaviću. Ali, zavoleo sam je. U srednjoj školi sam imao priliku da pređem na ’dugmetaru’, ali prva ljubav je prva ljubav", priča uz osmeh.

Skromno ističe da mu je cilj da jednog dana ostvari svoju želju i kupi kvalitetniju harmoniku, jer na ovoj, na kojoj vežba, ima nedostataka.

"Nadam se da će kroz godinu dana doći bolji instrument i ono što meni treba. Može se svirati i takmičiti i sa ovom harmonikom, ali svakako da dobar instrument puno znači", dodaje Stefan.

Smatra da je pored talenta važna upornost koju on svojim radom pokazuje.

"Važan je talenat, ali bez upornog rada, truda i bez ljubavi prema muzici teško je postići rezultate", siguran je u sebe.

Planira da upiše fakultet i sebe vidim kao pedagoga.

"Želeo bih da proširim svoje znanje i da od druge dece pravim sposobne i dobre muzičare i voleo bih da svoje iskustvo i znanje u muzici jednog dana prenesem na decu iz Leposavića, zapravo na decu sa Kosova i Metohije" zaključio je Stefan.

Za kraj razgovora, na harmonici je izveo "Medeno kolo" od Ljubiše Pavkovića i deo numere "Jesenji san" Džojsa Šenderijova i još jednom pokazao svoj dar za muziku.

(Telegraf.rs/Kosovo online)