5 simptoma jasno odaje kineski virus: Dr Maris objasnila kako ga prepoznati i lečiti, i ko je najugroženiji

Humani metapneumovirus, nova pretnja javnom zdravlju, trenutno kruži Azijom, izazivajući zabrinutost širom sveta. U Kini su ambulante prepune pacijenata, dok je Indija nedavno prijavila prve slučajeve infekcije. Da li je Evropa sledeća na udaru?

Gde je ovaj virus bio do sada, koliko je opasan, i treba li da ga se plašimo? Koje vakcine imamo na raspolaganju u borbi protiv zimskih virusnih epidemija i da li je za vakcinaciju već kasno?

Preporučujemo

Na ova i mnoga druga pitanja odgovore je pružila epidemiolog, dr Slavica Maris, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

"Humani metapneumovirus otkriven je 2001. godine, ali se smatra da je postojao među nama i pre nego što je zvanično identifikovan. Prošlo je više od 20 godina od njegovog otkrića, a do sada nam nije prouzrokovao ozbiljnije probleme, poput pandemije koronavirusa. Ovaj virus nema epidemijski potencijal kakav je imao kovid", izjavila je dr Maris i nastavila:

"Ovaj virus postoji, i mi ga izolujemo kod nas iz godine u godinu. Postoji veliki broj infekcija koje nisu dijagnostikovane. Tokom prethodne godine, na teritoriji Beograda, izolovali smo 48 slučajeva akutne respiratorne infekcije izazvane ovim virusom, od kojih je 58% bilo kod dece. Među tim slučajevima zabeležene su i udružene infekcije – kod pet pacijenata sa rinovirusom, jednim slučajem sa respiratornim sincicijalnim virusom, jednim sa gripom, i jednim sa kovidom. U petak smo, takođe, registrovali slučaj kod mlađe odrasle osobe kod koje je, pored humanog metapneumovirusa, izolovan i virus gripa AH1".

Doktorka naglašava da se virus izoluje PCR metodom.

"Virus se izoluje PCR metodom i najčešće izaziva blaže simptome i blažu kliničku sliku, zbog čega se retko testira. Ako imate simptome prehlade – povišenu temperaturu, grlobolju, curenje ili zapušenost nosa, glavobolju i bolove u mišićima – koji su blaži od simptoma koje izaziva grip, većina ljudi neće otići kod lekara na testiranje. To je zato što ne postoji specifična terapija usmerena na ovaj virus. Terapija je simptomatska i podrazumeva spuštanje temperature, ublažavanje simptoma, unos tečnosti, toplih napitaka, mirovanje i dovoljno sna" - kaže doktorka i nastavlja:

"Većina zaraženih ovim virusom ima blažu kliničku sliku, ali postoji manji procenat kod kojih virus može izazvati ozbiljnije komplikacije, poput upale pluća, bronhitisa ili zapaljenja najsitnijih grančica u plućima (bronhiolitisa). Ove komplikacije se češće sreću kod dece mlađe od godinu dana. Generalno, infekcije ovim virusom vezuju se za decu mlađu od pet godina, kod kojih komplikacije nastupaju u 5 do 16% slučajeva. Kod osoba starijih od 65 godina, kao i kod onih sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim oboljenjima, posebno hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili astmom, virus može pogoršati postojeće stanje", dodala je.

Sezona respiratornih i crevnih virusa je u punom jeku, a stručnjaci upozoravaju na povećan broj slučajeva gripa i drugih infekcija.

"Virusi koji su trenutno aktuelni očekivani su za ovo doba godine. Svake godine u ovo vreme imamo grip, a čini mi se da je sada u porastu. Pik očekujemo krajem meseca i tokom februara, kada se deca vrate s raspusta. Grip je izolovan u sva tri podtipa, ali dominira podtip AH1, koji je registrovan i u epidemijskoj formi. Tokom druge nedelje zabeležili smo jednu epidemiju izazvanu ovim virusom, dok smo u poslednjoj nedelji prošle godine imali dve epidemije uzrokovane gripom. Pravu sliku očekujemo u narednom periodu" - kaže doktorka i dodaje:

"Osim gripa, i dalje izolujemo respiratorne viruse poput rinovirusa, koji izaziva prehlade, kao i adenoviruse. Prisutan je i veliki broj crevnih virusa, uključujući noroviruse i rotaviruse. Ono što je primećeno i prošle godine, a nastavilo se i početkom ove, jeste značajan broj prijavljenih obolelih od varičela (ovčijih boginja), i to u epidemijskoj formi. Od početka godine zabeležene su četiri epidemije, dok smo u protekloj godini imali čak 69 epidemija u predškolskim ustanovama koje su izazvale varičele. Broj registrovanih epidemija u 2024. je tri puta veći u odnosu na prethodne godine." - rekla je dr Maris i dodala da je sve veća i epidemija malih boginja.

"Zabeležili smo značajan broj slučajeva malih boginja. Prošle godine, u februaru, prijavili smo epidemiju malih boginja na teritoriji Beograda, koja je nakon toga odjavljena. Međutim, 19. decembra ponovo smo prijavili epidemiju, jer su se slučajevi obolevanja opet pojavili. I dalje svakodnevno registrujemo novoobolele. Obuhvat imunizacije i dalje je nezadovoljavajući. Izveštaji za Beograd za 2024. godinu još nisu završeni, ali obuhvat neće biti veći od prošlogodišnjeg, koji je iznosio oko 88% za prvu vakcinaciju u drugoj godini života. To je nedovoljno u poređenju sa 95%, koliko je neophodno za postizanje kolektivnog imuniteta koji nas štiti", zaključila je dr Maris.

(Telegraf.rs)