Zorica se iz Beograda preselila u Malču, ostvarila san o velikoj porodici: Ovo je njeno najveće bogatstvo

Dečija graja i bat dečijih koraka čuje se od ranog jutra do večeri u domu Zorice (36) i Nenada (35) Radenkovića iz niškog sela Malča jer su oni roditelji sedmoro dece. Nevena (10), Mirjana (8), Tadija (7), Lena (6), Lazar (5) Đina (4) i četvoromesečna beba Aleksija, najveće su bogatstvo Radenkovića koji su jedna od porodica sa najviše dece u niškom kraju.

Zorica za Telegraf.rs kaže da ju je ljubav prema Nenadu dovela iz Beograda u Malču i nikada se nije pokajala što je život u glavnom gradu zamenila životom u selu, već naprotiv, smatra da je to bila njena odlična odluka.

Preporučujemo

Ističe da je njena velika želja bila da ima veliku porodicu i ta želja joj se ostvarila sa Nenadom.

- Moj otac je bio deveto dete moje babe, tako da je to nama u genima. Ja sam uvek želela veliku porodicu. Nikada nisam obraćala pažnju na to što nam drugi ljudi govore i što nas osuđuju što imamo puno dece. Planirali smo puno dece i imamo ih. Prošle godine smo izgubili sina u devetom mesecu trudnoće, ali nam je bog dao Aleksiju. Ona je jedna mnogo dobra i mirna beba - govori Zorica i dodaje da Nenad i ona ne planiraju novo proširenje porodice tako da je Aleksija njihova poslednja beba.

Zorica objašnjava da joj svaki dan počinje rano ujutru jer ustaje da isprati upruga na posao, a potom se deca bude i troje najstarijih ispraća u školu.

- Nemamo pomoć sa strane. Ne pomažu nam babe, dede ili rođaci. Suprug i ja sami brinemo o deci. Najstarija ćerka nam puno pomaže oko kućnih poslova. Sređuje dečije sobe, raspremi sto posle jela, pričuva bebu, vrati Tadiju iz škole kada je u popodnevnoj smeni - priča Zorica.

Prema njenim rečima, puno dece znači da moraju da obezbede puno hrane, odeće i obuće, ali se za sada nekako snalaze.

- Suprug radi u Javno-komunalnom preduzeću "Medijana", a ja ne radim, već brinem o deci. Namamo dečiji dodatak, ali nam Centar za socijalni rad puno pomaže. Svaka tri, četiri meseca dobijamo jednokratnu pomoć - dodaje Zorica.

Ona ističe da su do prošle godine živeli u veoma teškim uslovima, jer porodična kuća njenog supruga nije bila završena, međutim, najpre im je pomogla organizacija "28. jun" sređivanjem prizemlja, a potom "Radna akcija sa Tamarom" sređivanjem sprata na kom sada žive.

- Sada imamo problem sa krovom. Star je više od 40 godina, crepovi su truli i polomljeni tako da prokišnjavaju. Kad su bile malo jače kiše, voda je probila u dnevnu sobu i u hodnik. Potrebna nam je pomoć oko postavljanja novog krova ili popravke ovog koji imamo. Sami to nećemo moći nikako da uradimo - kaže Zorica.

Ona dodaje da im je pored popravke krova potrebna i pomoć oko postavljanja ograde na stepeništu koje je baš visoko, tako da brinu za bezbednost svoje dece.

(Telegraf.rs)