Čuvajte se, počinju Nekršteni dani! Trudnice posebno strahuju, a verski analitičar ističe: To su bapske priče

Sudeći prema starim verovanjima, ovih dana bi trebalo da se pripazimo jer počinju ozloglašeni "Nekršteni dani". Ovim nazivom označava se period godine kada Isus Hrist nije bio kršten, a prema pričama naših predaka, po mraku iz kuće tada ne valja izlaziti, jer vrebaju razne opasne, nečastive sile. O ovoj zanimljivoj temi za naš portal govorio je i verski analitičar, pa istakao da li zaista ima razloga za strah u narednim danima.

O Nekrštenim danima koji traju od 10. januara, pa sve do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, ispredane su mnogobrojne strašljive priče, i za tih devet dana početkom godine vezuju se susreti sa mračnim silama, demonima, prikazama i nekrštenim dušama, a koji tada izlaze iz otvorene zemlje čim se smrkne i povlače se tek kad svane, tačnije, sa prvim petlovima.

Preporučujemo

Šta se ne sme raditi tokom Nekrštenih dana

Kako kažu stara srpska verovanja, onaj ko se usudi da putuje tokom pomenutih dana nakon zalaska sunca, neće se dobro provesti, a, ukoliko je neophodno da se na takav korak odluči, najbolje bi bilo da sa sobom, iz predostrožnosti, ponese beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.

Upozoravaju se tada ljudi u pojedinim krajevima naše zemlje da tokom dana kada Isus još nije kršten, nipošto ne predu, ne tkaju i ne peru.

Napolju se tokom noći, takođe, ne sme ostavljati ništa belo, dok se posebna pažnja treba voditi da van kuće, na terasi ili drugde, od mraka, pa do svanuća ne ostane dečija odeća, jer bi onda, kako narodno predanje kazuje dalje, zle sile svojim bajalicama i vradžbinama mogle da naštete dečici i ugroze njihovo zdravlje.

Dok u određenim mestima Srbije ovakvih običaja gotovo da nema, najviše se u njih veruje u vlaškim krajevima, a gde se tokom Nekrštenih dana čak krije i svetlost iz kuće, pa se tako tada na prozore i svuda gde probija svetlost stavljaju zavese ili spuštaju roletne.

Veruje se još da se tokom pomenutih dana nakon božićnih praznika noću ne sme piti ni voda, jer bi moglo da se desi da se demoni uvuku tako u kućne posude i vrebaju neoprezne.

Nije dobro poroditi se tokom Nekrštenih dana

Pomenuto narodno verovanje posebno je godinama unazad plašilo trudnice, jer se veruje da Nekršteni dani nisu idealno vreme za rađanje, jer se veruje da bi deca koja se tada rode mogla biti bolešljiva, nejaka i nesrećna. Ipak, Srbi su i za ovo pronašli rešenje, pa tako deca koja se tada rode, a da bi se odbranili od mračnih, đavolskih sila, moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu tkaninu, tkanu na kaminu.

Srpska Noć veštica

Pored rešenja za novorođene bebe, naš kreativni narod našao je jedno i za celokupni taj zastrašujuć period, a kako bi se "rešio bede", ukoliko, ne daj bože, na nju naiđe. Naime, nekada su po selima i gradovima išle maskirne povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovaj običaj ima sličnosti sa američkom Noći veštica, jer su se pomenute povorke kretale od kuće do kuće i tražile darove.

Još jedna zanimljivost u vezi sa Nekrštenim danima je ta da se tokom njih ne posti, dok je mrsno čak i tokom srede i petka.

Verski analitičar: "To su bapske priče"

Verski analitičar Draško Đenović govorio je za "Telegraf.rs" o ovom običaju i starom verovanju koje postoji u našem narodu, pa naglasio kako ono nema biblijsko i crkveno uporište, te da nema mesta za strah, jer su po sredi "bapske priče".

"Nema razloga za strah. Radi se o narodnom verovanju koje nema uporište u biblijskoj nauci. Nekršteni dani su period kada Isus Hrist nije kršten. Kršten je tek 8. dana. Veruje se da je zbog toga zemlja otvorena, da mrtvi izlaze, demoni, nečastive sile, nekršteni, a izlaze od kad se smrači, pa sve dok ne svane, odnosno, dok petlovi ne zapevaju", objašnjava Đenović.

Kako dalje naš sagovornik navodi, hrišćani veruju da ako je Bog sa njima, ko će protiv njih, te da nema mesta za strah ili sujeverje, pa ističe da li sama Srpska pravoslavna crkva ima neka posebna pravila kojih se pridržava tokom dana kada Isus Hrist nije kršten.

"Ne postoje neka specijalna pravila, jedino to da se izbegava u pojedinim crkvama da se deca krštavaju, ali i to nije svuda, i toga, na primer, nema u ruskoj pravoslavnoj crkvi. Svakako, ukoliko je moranje, deca se svakako krštavaju i ne gleda se da li su u toku Nekršteni dani ili ne, jer se pridržavaju pravila da "bez krštenja nema spasenja".

Đenović potom ističe kako se u mračne sile najviše tokom Nekrštenih dana veruje u vlaškim krajevima, odnosno, u Negotinu, Petrovcu na Mlavi i drugim okolnim mestima, dok takvih verovanja po Vojvodini gotovo da i nema.

"Takva verovanja, kao što sam već rekao, nemaju uporište. Problem je što kod nas ljudi većinom nisu vernici, već su jako sujeverni. Stalno čujemo "ne valja se", "urok je", pa nije ni čudo što se i jedno ovakvo verovanje tokom dana kada Isus nije kršten zadržalo među našim narodom sve do danas".

(Telegraf.rs)