Ovako su naši preci na Božić predviđali vreme i kakva ih godina čeka: Najzanimljivija narodna verovanja

Nekada, kada nije bilo interneta ni telefona, i kada je čovek više nego ikad bio okrenut prirodi, naši preci su božićne praznike videli i kao priliku da "prognoziraju" tradicija i kakva ih godina generalno čeka. U nastavku teksta prisetićemo se najzanimljivijih narodnih verovanja, koja se i danas u nekim krajevima Srbije poštuju.

Danas je Badnji dan. Vernici Srpske pravoslavne crkve širom sveta sutra će proslaviti Božić, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Ovaj praznik pada u zimu, pa se najčešće Božić vezuje sa obilnim snegom i padavinama.

Preporučujemo

Foto:Shutterstock

Ipak, i ovogodišnji Božić neće biti u skladu sa kalendarom kada je vremenska prognoza u pitanju, s obzirom na to da se očekuje natprosečno toplo vreme. Biće promenljivo oblačno i vetrovito, uz fenski efekat južnog vetra. Maksimalna temperatura biće i iznad 15 stepeni.

Dakle, biće ovo jedan od toplijih Božića, ali neće biti najtopliji. Ako se vratimo u prošlost, videćemo da je je 7. januara 2001. godine temperatura u Beogradu dostigla neverovatnih 21°C. Za ovgodišnji Božić prognozira se u Beogradu do 16°C, ali će drugog i trećeg dana Božiča lokalno temperatura u Podrinju, Kolubarskom okrugu i Mačvi dostići i 20°C.

Narodna verovanja, nastala u izostanku tih istih meteorologa i vremenskih prognoza, a na osnovu crkvenih praznika, kažu da to znači da će nam godina biti rodna i uspešna.

Uvrežena su narodna verovanja da će godina biti rodna ako na Božić pada sneg. Slično verovanje postoji ako 7. januara pada kiša. U tom slučaju, rodiće sve ono što se okopa motikom.

Foto: B.I.

Sve druge vremenske prilike donose suprotnu godinu, ali ima i onih koji smatraju da će Vaskrs biti beo odnosno da će padati sneg ako Božić bude zelen to jest bez snežnog pokrivača.

Ovog Božića u većem delu Srbije biće suvo, ali se tokom večeri na severu Srbije očekuje kiša i to pre sveg u Vojvodini.

Meteorologija je egzatna nauka, a vremenska prognoza samo je jedan njen deo, koji je naročito bitan za javnost, s obzirom na to da se ljudi svakodnevno oslanjaju na prognozu vremena, kao i mnoge druge delatnosti.

Na osnovu utemeljenog narodnog verovanja, u Srbiji se nekada veoma davno dugotrajna vremenska prognoza, kako je danas nazivamo, pravila na osnovu dana oko velikog praznika Božića.

Ideja o takvom prognoziranju vremena potiče iz daleke prošlosti i nije utvrđeno odakle tačno potiče, ali je činjenica da i danas širom Srbije stariji ljudi veruju ovakvom predviđanju vremenskih prilika tokom nastupajuće godine, a neki od njih i beleže svoja zapažanja o vremenu čime zapravo i ispisuju vremensku prognozu.

Osnov na kom počiva ova starinska vremenska prognoza jeste verovanje da 6 dana pre Božića i 6 dana posle Božića predstavljaju 12 meseci u godini.

Na osnovu toga kakvo je vreme tokom tih dana takvo će biti i vreme tokom meseci u novoj godini.

Da bi se periodi u mesecu tačnije odredili po pitanju vremenskih prilika, potrebno je pomnije pratiti i promene vremena tokom celog dana. Primera radi, prvog januara jutro je bilo maglovito, ali se oko podneva u delovima zemlje razvedrilo, dok je krajem dana ponovo bilo maglovito i tmurno. To bi značilo da je prvi deo januara bio oblačan, tmuran i maglovit, da bi sredinom meseca trebalo očekivati više sunčanih intrevala i krajem meseca ponovo oblačno i hladnije vreme, baš onakvo kakvo je bilo prvog januara na kraju dana.

Stariji ljudi koji su verovali u takvu prognozu su zapisivali kakvi su ti dani bili i na osnovu beleški mogli da iznose predviđanja kakvi ih meseci očekuju.

Inače, prošle godine, meštane nedaleko od Leskovca zabrinulo je sevanje munja i grmljavina oko Božića i to usred zime, kad im vreme nije. Nauka ipak kaže da su grmljavinski procesi iako u našim predelima retki u tom delu godine, ipak nisu neuobičajeni, kao ni pojava snega sa grmljavinom, a za svaku od ovih pojava nauka, u ovom slučaju meteorologija ima detaljna objašenjenja.

Narodna prognoza uz pomoć luka, Badnje večeri i Božića

Na Badnje veče treba iseći glavicu crnog luka na 12 delova. U svaki od treba staviti malo soli i ostaviti pored prozora da prenoći.

Najstariji član porodice, sutradan, na Božić treba da razgleda ljuske.

U onom delu gde bude bilo vodice, taj mesec biće bogat padavina.

Foto: Shutterstock

Naša preporuka je ipak da se oslanjamo na nauku, tako da uz pomoć egzatnih i tačnih matematičkih i fizičikih jednačina i meteoroloških modela dođemo do preciznih podataka i u ovom slučaju do što tačnije prognoze. Čak i danas, pored svih ovih moćnih modela, i više je nego teško prognozirati za neki dugi period, a najtačnije i najpreciznije su kratkoročne i srednjoročne prognoze, dakle od 3 do 7, najviše do 10 dana. Atmosfera nekada toliko zna da se odlikuje burnim procesima, da je veoma teško prognozirazi i za dan unapred (pojava lokalnih pljuskova i oluja sa grmljavinom, magla ili neke druge pojave).

(Telegraf.rs)