Hrvat Petar ima 90 godina i jedini je stanovnik sela na KiM: "Bojim se da niko neće naći moje telo kad umrem"

Jedini stanovnik sela Vrnez u opštini Vitina na KiM je Hrvat Petar Perić koji ima 90 godina! Put koji vodi do njegove kuće gotovo je neprohodan, pun blata preko koga se može preći samo brdskim kolima ili magarcem, kao što je Petar radio nekad kad je bio mlad. Sada, kada je zašao u desetu deceniju, oseća se još više vezanim za mesto u kome živi.

- Radije bih se ubio nego dozvolio da mi neko drugi uzme zemlju - kaže za Kohu.

Preporučujemo

Sećanje mu je maglovito, međutim, kaže da je ponosan jer je rođen i odrastao na KiM. Tvrdi da je tokom devedesetih bio primoran da sa porodicom ode u Hrvatsku. Ne seća se tačno koliko je godina bio u Hrvatskoj, ali kaže da je osećao da mu tamo nije mesto.

- Otišao sam u Hrvatsku pa sam se vratio ovde. Sačuvaću svoju kuću i svoju imovinu - uzbuđeno priča Petar.

Ambasade Hrvatske u Prištini navodi da su se preci Petra Perića i drugih Hrvata naselili na KiM pre više od šest vekova.

- Hrvati na KiM vode poreklo od trgovaca i rudara Dubrovnika i susedne Bosne i Hercegovine. Naselili su se tokom četrnaestog veka i uspeli su da sačuvaju svoj hrvatski identitet i katoličku veru tokom svih ovih vekova - navodi hrvatska ambasada i procenjuje da danas na KiM živi oko 135 Hrvata i to mahom starijih.

Petar se priseća da je Vrnez po povratku iz Hrvatske delovao kao selo duhova. Samo nekoliko naseljenih kuća tu i tamo. Polja su bila pusta i neobrađena. Perić kaže da kada se vratio nije prepoznao svoju kuću pod čijim je krovom ranije živeo zajedno sa suprugom i ćerkam koje su odbile da se vrate iz Hrvatske. Nije bilo ni komšija.

Perić vodi težak život bez osnovnih uslova i bez drugih ljudi u blizini. Živi u baraci, spava na iskrivljenom čeličnom krevetu, a od nameštaja ima prazan frižider i pokvaren šporet. Neko mu je odneo grejalicu kada je vreme počelo da se pogoršava. Soba je mračna čak i usred dana, buđ je svuda, a prazne limenke razbacane po uglačanom betonskom podu. U kući nema toaleta ni vode. Neoprana i neočešljana kosa, duga i bela brada, pocrnele ruke i odeća puna mrlja, pokazivali su da kosovski Hrvat odavno nije video vodu.

Petar, međutim, ima veću brigu. Tužan, kaže da ga niko ne posećuje, jedino viđa humane ljude koji mu sa vremena na vreme donose pomoć. Deli kolibu sa glodarima koji mu neretko pojedu i ono malo hrane koju poseduje.

- Bojim se da ću umreti i da niko neće videti moje telo danima - kaže Petar.

Na vrhu čeličnog kreveta, gde mu najbliže pada, drži sekiru i dva duga oštra noža da se zaštiti od vuukova.

Vreme za Petra je stalo u periodu bivše jugoslovenske države. Još izražava divljenje prema lideru bivše Jugoslavije Josipu Brozu Titu.

- Dajem život za Tita - kaže Petar.

Halit Alidema iz Humanitarnog udruženja "Majka Tereza" objašnjava da su za svesni za Petrov slučaj već nekoliko godina i da mu sistematski priskaču u pomoć. Navodi da imaju saznanja da mu je supruga umrla pre nekoliko godina dok su se ćerke udale u Hrvatskoj i prekinule svaki kontakt sa ocem. Alidema je saopštila da se ovo udruženje potrudilo da odatle ukloni Perića i pošalje ga na bolje mesto, ali ni pod kojim uslovima nije pristao da se odrekne svoje zemlje.

(Telegraf.rs/Koha)