Prevencija, korona, da li nam preti nova zdravstvena opasnost...: Ekskluzivno dr Fabio Skano (SZO) za Telegraf

Korona je i dalje prisutna širom sveta, ali se situacija značajno razlikuje u odnosu na prve godine pandemije. Broj hospitalizacija i teških slučajeva se smanjio, mada sada znamo da će kovid-19 biti prisutan i u narednim godinama. Dalje, hitno se moramo pozabaviti kontrolom duvana. Prevencija je važna, naročito kod raka dojke i raka grlića materice, ali i kod ostalih karcinoma koje se mogu izlečiti ako se otkriju na vreme. Mladi su naša budućnost i o njima moramo brinuti, zato je važno biti otvoren za saradnju a sve u cilju promocije zdravlja i očuvanja zdravog života, o ovim i drugim temama u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs razgovarali smo sa dr Fabiom Skanom, šefom Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Zapadni Balkan i Srbiju.

SZO u Srbiji radi u svim oblastima, ali danas ćemo se najviše fokusirati na prevenciju (nezarazne hronične bolesti). Možemo li istaći 3-5 stvari na koje posebno moramo obratiti pažnju?

Preporučujemo

- Ove godine, u Srbiji je najvažniji bio fokus na prevenciju, naročito kada se radi o nezaraznim hroničnim bolestima kao što su kardiovaskularne bolesti, kanceri, dijabetes, i hronične respiratorne bolesti. Kao prvo, u Srbiji nezarazne hronične bolesti imaju značajan udeo u mortalitetu i videli smo da se ulažu napori kako bi se reagovalo na faktore rizika kroz preventivne preglede i kampanje za podizanje svesti. Isticanje važnosti preventivnih mera, ranog otkrivanja, i upravljanja nezaraznim hroničnim bolestima može da spasi živote.

Hitno se moramo pozabaviti kontrolom duvana. Približno 19,800 ljudi u Srbiji svake godine umre od bolesti povezanih sa pušenjem. Prevencija pušenja kod mladih je od najveće važnosti. Svaki peti petnaestogodišnjak puši, a broj korisnika elektronskih cigareta raste. Zabrana pušenja u ugostiteljskom sektoru je važna i za zdravlje ali i za imidž zemlje posebno kada idemo u susret EXPO 27, a istraživanja na reprezentativnom uzorku pokazuju da 75% ljudi u Srbiji podržava donošenje ovog zakona.

ŽeIeo bih da pomenem i prevenciju raka dojke i raka grlića materice. Rano otkrivanje je ključno za spasavanje života, pa koristim svaku priliku da ohrabrim žene iznad 45 godina starosti da urade mamografiju.

Kada je reč o prevenciji raka grlića materice, imamo jedno veoma moćno sredstvo, HPV vakcinu, koje je dostupno u Srbiji, i dostupno u potpunosti o trošku Rebličkog fonda za zdravstveno osiguranje i devojčicama i dečacima.

Prošle godine, posetio sam razne gradove širom Srbije, koristeći svaku priliku da promovišem prevenciju i ispitam potrebe za podrškom SZO u pogledu jačanja kapaciteta zdravstvene radne snage i zdravstvenih sistema u oblasti digitalizacije, promocije zdravlja, i angažovanje zajednice.

I dalje moramo da ulažemo napore i sistematski se bavimo prevencijom kroz reformu zdravstvenog sistemu, ali u isto vreme moramo da se bavimo i edukacijom od najmlađeg uzrasta i podrškom promeni ponašanja kod odraslih . I ovim pitanjima ćemo se i baviti naredne godine zajedno sa Ministarstvom zdravlja uz podršku Svetske banke. Dokazano je da zdravstveni sektor u velikoj meri doprinosi ekonomiji zemlje i da je on fiskalni stabilizator. Stavljenje naglaska na prevenciju doprineće i spasavanju života, a uticaće i na ekonomski rast.

Korona (Kovid-19) će ostati sa nama godinama

Prošlo je 5 godina otkako smo se prvi put susreli sa kovidom-19. Kovid-19 je i dalje prisutan, ali na sreću, ne na isti način kao kada se prvi put pojavio. Znamo da razne mutacije nastaju u prirodi, stoga, kojih bi preventivih mera trebalo da se pridržavamo svuda u svetu da bismo sprečili pojavu novih infekcija?

- Želim da Vam se zahvalim što pitate za kovid-19 pošto mi se ponekad čini da imamo "kolektivnu amneziju" u vezi sa ozbiljnošću pandemije kovida-19, i moramo i dalje da ostanemo oprezni za sve potencijalne zdravstvene pretnje. Kovid-19 je i dalje prisutan širom sveta, ali se situacija značajno razlikuje u odnosu na prve godine pandemije. Novi sojevi, kao što je XEC soj, nastavljaju da se pojavljuju, ali sada znamo kako da odgovorimo na kovid-19 i upravljamo njime. Broj hospitalizacija i teških slučajeva se smanjio, mada sada znamo da će kovid-19 biti prisutan i u narednim godinama.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Šta nas je kovid-19 naučio? Moramo da istaknemo stalnu potrebu za postojanjem pripravnosti na svetskom nivou za buduće pandemije.

- U Srbiji, uz veliku podršku EU i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i UNDP-jem, brojne aktivnosti su sprovedene kako bi se zdravstveni sistem bolje pripremio za vanredne situacije u budućnosti. Tu spadaju jačanje kapaciteta i unapređivanje sistema kvaliteta svih mikrobioloških laboratorija u 25 instituta/zavoda za javno zdravlje širom Srbije. Uz podršku UNDP-ja, laboratorije u Beogradu, Nišu i Kragujevcu biće u potpunosti renovirane, a dobiće i novu opremu koja je usklađena sa smernicama za biosigurnost i biobezbednost kako bi se ispoštovali najviši standardi.

Procene rizika su sprovedene u 144 opštine u Srbiji kako bi se pripremile za bilo kakvu vanrednu situaciju u budućnosti, od pojava bolesti do rizika po životnu sredinu. Kada vidimo situacije kao što su poplave u Grčkoj i Španiji, jasno je da moramo biti spremni. Do kraja sledeće godine, cilj nam je da razvijemo planove u 100 opština u Srbiji koji će se baviti faktorima rizika i povećati spremnost za različite vanredne situacije, a koji će obuhvatiti specifičnosti svake zajednice. Rizik nije isti u Nišu i u Subotici. Pored toga, SZO će pružiti podršku razvoju operativnih procedura za konkretne pretnje ili događaje, kao što su upravljanje masovnim traumama i radio-nuklearnim akcidentima.

Na kraju, globalna saradnja, snažni zdravstveni sistemi, i proaktivne mere su neophodni da bismo se pripremili za buduće pandemije i odgovorili na njih. Ovi uvidi biće usaglašeni sa širom strategijom SZO za povećenje globalne sigurnosti i rezilijentnosti.

SZO u Srbiji poklanja mnogo pažnje vakcinaciji. Šta je vaša poruka, ko bi trebalo da se vakciniše?

- Želeo bih da prvo razgovaramo o rutinskoj imunizaciji. Poštovanje kalendara imunizacije je ključno za zaštitu dece i zajednice od preventabilnih bolesti kao što su veliki kašalj i male boginje. Nažalost, ove godine, kao i prethodne godine, videli smo male boginje u Srbiji, kao i veoma ozbiljne slučajeve velikog kašlja. Kao SZO, podržali smo aktivnosti koje omogućavaju zdravstvenim vlastima da povećaju broj vakcinisane dece, i vidimo da ti napori daju rezultate. Važno je nastaviti sa ovim aktivnostima da bismo imali Srbiju bez malih boginja.

Međutim, da bismo postigli ovaj cilj, potrebna nam je pomoć svih—od zdravstvenih radnika do roditelja i zajednice. Zdravstvenih radnika oko edukovanja i podsticanja roditelja da vakcinišu svoju decu bez odlaganja. Za zajednicu, najvažnije je da podrži širenje tačnih informacija o vakcinama i razbijanju mitova. A poruka roditeljima je - vi ste najvažniji deo ovog putovanja. Staranjem da vaša deca prime sve preporučene vakcine na vreme, vi štitite ne samo njihovo zdravlje već i zdravlje cele naše zajednice. Kao što sam rekao mnogo puta, dajte svojoj deci istu priliku da budu zaštićeni kao što ste je i vi imali kao deca.

Zajedno možemo da zaštitimo našu decu i zajednicu od bolesti koje se mogu sprečiti. Hajde da udružimo snage za zdraviju budućnost za sve.

Naravno, HPV vakcina i vakcina protiv gripa su takođe veoma važne. Kao što sam već pomenuo, HPV vakcina štiti od raka i mogli smo da vidimo kakve sjajne rezultate su postigle neke zemlje pomoću ove vakcine. S druge strane, vakcinom protiv gripa moramo da zaštitimo starije osobe i one koji boluju od hroničnih bolesti. Ove godine sam primio svoju vakcinu protiv gripa tokom posete Novom Pazaru, u nadi da će to imati mali uticaj na zdravstvene radnike da se i oni vakcinišu protiv gripa. Oni moraju da zaštite svoje pacijente, ali moraju i sami da budu zaštićeni.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Šta se dešava sa vakcinama protiv kovida-19? Kome se one preporučuju i da li bi ljudi trebalo da se vakcinišu?

Mi, kao SZO, naglašavamo važnost kontinuiranog nadzora i vakcinacije, posebno za vulnerabilne grupe stanovništva. Želim da istaknem neke brojke koje pokazuju efekat vakcina protiv kovida-19 u regionu Evrope – vakcine su spasile najmanje 1,4 miliona života u ovom regionu i istakle potrebu za kontinuiranim naporima da se podrži vakcinacija naročito kod grupa koje su pod velikim rizikom.

Prevencija

Primetili smo da mladi ljudi sve više oboljevaju od bolesti koje su nekada bile rezervisane za starije osobe. Da li je stil života odgovoran za sve veći broj mladih ljudi koji obolevaju od kardiovaskularnih bolesti?

- Bolesti srca i krvnih sudova su glavni uzrok smrti na svetskom nivou. Među 17 miliona prevremenih smrti od nezraznih bolesti (to znači pre 70. godine života) u 2019. godini, 38% je bilo prouzrokovano oboljenjima srca i krvnih sudova.

Veliki rizik za oboljevanje od bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju visok krvni pritisak, visok indeks telesne mase, i visok nivo holesterola. Faktori životnog stila kao što su nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana, i štetna upotreba alkohola značajno doprinose riziku od razvijanja bolesti srca i krvnih sudova posebno kasnije u životu. Faktori iz životne sredine kao što je zagađenje vazduha takođe igraju ulogu u povećanju rizika od bolesti srca i krvnih sudova.

Šta možemo učiniti onda?

- Potrebno je da promovišemo zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, i prestanak pušenja odnosno prevenciju. I moramo da počnemo od ranog uzrasta. Sledeće godine, mi, kao SZO, nastavljamo saradnju sa prvom damom, gospođom Vučić i Ministarstvom zdravlja ali i sa mladima na radu u vezi sa prevencijom.

S druge strane, takođe nam je potrebna da podržimo promenu ponašanja a promenti ponašanje nije lako I zahteva kontinuiranu podršku. Ali ako se fokusiramo na ove preventivne mere, i ako se pozabavimo faktorima rizika koji su u osnovi svega, možemo da smanjimo obolevanje od bolesti srca i krvnih sudova i njihov efekat na mlade ljude u Srbiji a i širom sveta, kao i da povećamo kvalitet života i omogućimo ljudima da duže žive.

Pomoć mladima

Kada se radi o mentalnom zdravlju, SZO u Srbiji nas podseća koliko je važan ovaj aspekat zdravlja posebno kod mladih. Možemo li da kažemo da je u vremenima kada se suočavamo sa mnogim izazovima, važno potražiti stručnu pomoć?

U Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i UNICEF-om, sa kojima takođe blisko sarađujemo na imunizaciji, SZO se fokusira na pružanje podrške mladim ljudima u vezi sa mentalnim zdravljem. Napori koje ulažemo obuhvataju jačanje domova zdravlja i drugih ustanova primarne zdravstvene zaštite kako bi se obezbedila dostupnost i adekvatnost usluga i kako bi se unapredio kvalitet zdravstvenih službi za mentalno zdravlje mladih. Zajednička kampanja na društvenim mrežama “Čuvaj sebe, ne čuvaj u sebi,” postigla je značajne rezultate (dosegla je više od milion osoba), i planiramo da nastavimo sa ovom inicijativom, koju predvode mladi ljudi. SZO će takođe ponuditi set SZO MOZAIK namenjen okončanju stigme i diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem, a koji nudi praktične smernice za pokretanje antistigma inicijativa.

Ove inicijative su ključne da postignemo da nam buduće generacije budu otporne i zdrave. Ali takođe moramo razmišljati o tome šta možemo učiniti svakog dana:

Empatija igra ključnu ulogu kada se bavimo pitanjima mentalnog zdravlja. Negovanjem empatije, možemo da kreiramo okuženje puno podrške gde mladi ljudi osećaju da su shvaćeni i cenjeni. Empatija pomaže da se razbiju barijere stigme i disriminacije, ohrabre otvoreni razgovori o mentalnom zdravlju i potraži pomoć kada je to potrebno. Nije dovoljno da se samo traži razumevanje, moramo ga i ponuditi.

Mladi bi trebalo da nauče da prepoznaju kada se njihovi vršnjaci muče i da im ponude podršku i razumevanje. To se može uraditi putem jednostavnih činova pažnje, slušanjem bez osude i ohrabrivanjem prijatelja da potraže stručnu pomoć ako je potrebna. Naša uloga kao roditelja, nastavnika, negovatelja je da ih podržimo i da ih podučimo.

Šta biste poželeli našim čitaocima za Novu godinu?

Ovo je vreme da razmislimo, ali i da uživamo i provedemo vreme sa onima koji nam najviše znače. Želim vama i vašim voljenim osobama sreću i dobro zdravlje. Neka naredna godina donese obnovljenu nadu i dalji napredak naših napora da zajedno zaštitimo i promovišemo zdravlje. Treba se setiti i da zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve drugo ne vredi.

(Telegraf.rs)