Ministarka o novim pregovorima, platama prosvetara, planovima: Uskoro rešenje za težak ranac i obimno gradivo

Štrajk prosvetara, fama koja se podigla oko projekta ZDRAVITAS, propušteni časovi dece zbog protesta nastavnika, te konstantna zabrinutost i borba oko nasilja u školama i koji su dalji planovi rada ministarstva koje vodi - samo su neka od pitanja na koja smo želeli da nam u prazničnom intervjuu odgovori Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

• Štrajk prosvetnih radnika je jedna od gorućih tema. Znamo koji su njihovi zahtevi, a znamo i šta je država ponudila kao, u ovom trenutku, realno rešenje. Da li oni u narednoj godini mogu da se nadaju nekim lepim vestima?

Razgovori sa predstavnicima reprezentativnih sindikata nisu prekidani od trenutka potpisivanja Protokola, u njima učestvuje i premijer sa svojim saradnicima, a broj sastanaka koji je održan pokazuje da postoji volja i da se ide ka zajedničkom cilju ostvarivanja zahteva iz Protokola, koji je 90 odsto realizovan. Svi zaposleni u prosveti dobiće povećanje od 11 odsto od januara u odnosu na ostale koje će dobiti osam odsto.

Preporučujemo

• Šta ako se štrajk nastavi i tokom drugog polugodišta?

Nastavićemo da razgovaramo i dalje. Predstoje nam i razgovori o kolektivnim ugovorima, jer poboljšanje uslova rada i materijalnog položaja zaposlenih u prosveti je jedan od prioriteta.

• Tema oko koje se podigla velika prašina u javnosti i društvu uopšte jeste "ZDRAVITAS". Njegova primena je odložena do daljnjeg. Hajdemo još jednom da kažemo ključne stvari o tom projektu i time otklonimo sumnje roditelja u isti. Šta je to, šta obuhvata, čemu služi, koliko je u svemu tome zaštićena poverljivost ličnih podataka dece i roditelja?

Zdravitas je zapravo digitalizacija jednog segmenta nastave fizičkog, a to je praćenje motoričkih sposobnosti i fizičkog razvoja učenika, što i jeste jedan od osnovnih ciljeva nastave ovog predmeta. Podaci koji se unose u ovaj sistem se odnose na rezultate učenika u skoku u dalj, trbušnjacima, zgibovima, trčanju među čunjevima i slično. Sve ovo su nastavnici i do sada radili samo što su to beležili u pedagoške sveske, a sada imaju portal, koji daje preporuke koje su to vežbe i aktivnosti koje bi učenik trebalo da radi u narednom periodu da bi unapredio svoje motoričke sposobnosti i pravilno se fizički razvijao. Svi ovi podaci se čuvaju u državnom Data centru, mestu gde se čuvaju i druge evidencije - matične knjige, podaci iz zdravstvenih kartona i slično. Predviđeno je da pristup ovim podacima imaju i roditelji, kako bi i oni imali uvid u rezultate svog deteta, kao što imaju uvid u ocene u e-Dnevniku. Znači, nema reči o bilo kakvim zdravstvenim podacima deteta. S obzirom da je jedan deo roditelja i nastavnika pokazao nerazumevanje, procenjeno je da će određeni koraci zahtevati više vremena i drugačije pristupe u objašnjavanju svrhe portal ZDRAVITAS. Zato je plan da u narednom periodu sprovedemo više aktivnosti u cilju informisanja roditelja i razrešavanju njihovih nedoumica.

• Što se tiče dece, i pomenutog štrajka prosvetnih radnika, zna li se kako će deca nadoknaditi izgubljene časove?

Kada je u pitanju nadoknada časova koji su propušteni, škola može koristiti različite modele za nadoknadu u zavisnosti od svojih kapaciteta. U nadležnosti škole je da odabere adekvatan način za nadoknadu, o tome obavesti školsku upravu koja daje saglasnost na plan nadoknade.

• Vršnjačko nasilje je bolna tačka svima nama. Šta možemo svi kao društvo preduzeti po tom pitanju, a šta konkretno institucije preduzimaju?

Najveći izazov je svakako prevencija i smanjenje nasilja među mladima, ali to nije izazov samo za Ministarstvo prosvete i škole. To je izazov za čitavo društvo. Zato je neophodna sinergija više sistema – prosvetnog, sistema socijalne i zdravstvene zaštite, policije, tužilaštva, medija, ali i porodice. Na jačanju ove saradnje se intenzivno radi i mere koje predlažemo novim izmenama zakona, donose niz sistemskih mera odnose se, upravo, na efikasnije postupanje škola u situacijama nasilja, bolju prevenciju, kao i čvršću saradnju sa porodicom.

• Kad smo već kod nasilja i to onog sa fatalnim ishodom, nažalost, ubistvo u školi u Zagrebu je potreslo ceo region. Kako se boriti, postoji li prevencija?

Mladim ljudima moramo da obezbedimo pravo na zaštitu od rizika po mentalno zdravlje, kao i pravo na dostupnu, pristupačnu, prihvatljivu i kvalitetnu negu, ali i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu. Zbog toga je i formirana Radna grupe Vlade RS za mentalno zdravlje i sigurnost mladih. Takođe, Beograd je dobio ove godine (maj 2024. godine) još jedno mesto koje pruža podršku mladima - Centar za mlade - CEZAM. Traženje pomoći nikada nije odraz slabosti, već odraz snage i upornosti da nastavimo dalje bez obzira na teškoće, ali i uz podršku svih nas – roditelja, zaposlenih u školama, stručnjaka, celokupne društvene zajednice. Od neprocenjivog značaja je da gradimo zajednicu koja prepoznaje značaj očuvanja mentalnog zdravlja i blagostanja, zajednice, koja razvija resurse i usluge dostupne svim mladima za pružanje podrške u prevladavanju mentalnih poteškoća i razvojnih kriza, bez stigme.

• Deca su često pod pritiskom roditeljskih ambicija. Najvažnije je osluškivati dečije želje i otkrivati njihove talente i pomagati im da to realizuju.Ističete i značaj tolerancije među decom i važnost prepoznavanja i poštovanja ljudskih različitosti. U kojim segmentima je njihova tolerancija najslabija?

Tolerancija je neophodan faktor za harmoničan suživot. To podrazumeva spremnost da se poštuju i uvažavaju razlike koje postoje među ljudima. Zbog toga je potrebno da svi koji na bilo koji način učestvuju u vaspitanju i obrazovanju dece i mladih stvore okruženje zasnovano na poverenju, pruže validne smernice i omoguće im da ostvare svoj pun potencijal i jednaka prava i slobode.

• Zalažete se i za bolji položaj mladih žena na tržištu rada, između ostalog, pa ih kroz različite radionice i predavanja edukujete o njihovim pravima i mogućnostima. Da li su osvešćenije nego pre?

Svakako. Puno se čini na promovisanju rodne i svake druge ravnopravnosti. Ministarstvo prosvete takođe je tome posvećeno. Moramo učiniti sve da omogućimo devojčicama, devojkama i mladim ženama da ostvare svoj pun potencijal bez obzira da li žive u urbanim, ruralnim ili manje podsticajnim sredinama opterećenim siromaštvom.

• Jedna od stigmi koje vladaju u našem društvu, nažalost, jeste i diskriminacija među decom školskog uzrasta po boji kože, naciji, materijalnom statusu, fizičkom izgledu?

Ove teme obrađuju se kroz nastavne planove i programe različitih predmeta, ali i u okviru vannastavnih aktivnosti. Vrlo je važno da i roditelji i nastavnici deluju zajednički kako bi učenici izgradili dobar sistem vrednosti.

• Ostaju problemi u vidu preteške torbe i preobimnog gradiva. Možemo li deci da obećamo da u godinama koje dolaze doći do nekog olakšanja i po tim pitanjima?

Još u novembru, na jednom od kolegijuma, dala sam zadatak svojim saradnicima da u narednom periodu iznađu rešenje i predloge kako bi se smanjila težina đačkog ranaca i njegov uticaj na pravilan rast i razvoj učenika. Formirana je intersektorska Radna grupa koja će se baviti ovim pitanjem, u koju su uključeni svi relevantni učesnici i očekujem da dostave predloge u narednom periodu.

• Što se tiče znanja dece, s vremena na vreme nas obraduje vest kako su nas negde u svetu, pa bila to matematika, fizika ili bilo koja druga naučna disciplina, neki mali genijalci obradovali medaljom. S druge strane, svake godine kad dođe period maturskih ispita, možemo čuti da ima puno dece koja iz osnovne škole izađu bez elementarnog znanja iz određenih predmeta. Pa Vas pitam, gde je i zbog čega nestala sredina?

Ponosni smo na sve naše učenike koji postižu uspehe na različitim republičkim i međunarodnim takmičenjima. Podsećam da je u cilju podsticanja učenika sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima prošle godine pokrenuta platforma “Takmičari generacije”, na inicijativu tadašnje predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić. Ove godine 120 učenika iz osnovnih škola Republike Srbije koji su u školskoj 2023/2024. godini proglašeni su takmičarima generacije. Važno je da sistemski i sveobuhvatno prepoznajemo i usmeravamo učenike sa izuzetnim sposobnostima kroz obrazovni sistem i ističemo njihove uspehe, kao i razvijamo potencijale i talente svih učenika. Želela bih da podsetim i na uspeh naših učenika na Međunarodnom istraživanju TIMSS na kome su učenici iz Srbije pokazali znanje iznad proseka iz oblasti matematike i prirodnih nauka. Pritom, raste naša podrška deci iz posebno senzitivnih grupa kako bi došli do dobrih postignuća u okviru svojih potencijala.

• Na kraju, hajde da iz godine koja je za nama izvučemo ono najpozitivnije za Vas, neki rezultat u radu Vas i Vaših saradnika na koji ste najponosniji i koji su ključni imperativi za 2025. godinu?

Prosveta je sistem koji se neprestano menja i unapređuje, prate se savremeni trendovi u obrazovanju. To je dinamičan i složen proces i Ministarstvo prosvete u svojoj Strategiji razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2030. godine jasno prepoznaje potencijal digitalnog obrazovanja u sferi unapređenja kvaliteta nastave i postignuća učenika. Tome se pristupa sveobuhvatno i radi se na unapređenju digitalnih kompetencija učenika, nastavnika, kao i opremanju škola digitalnom opremom. Samo ove godine u cilju opremanja pametnih učionica školama je distribuirano 265 pametnih tabli, a osnovne i srednje škole dobile cy 2.125 novih radnih stanica za opremanje računarskih kabineta.Cilj nam je i da se tokom školovanja naši učenici šire upoznaju sa informacionim tehnologijama, ali i sa tradicijom, kulturom i nasleđem svoje zemlje. Zbog toga verujem da će Nacionalna čitanka imati posebno mesto u obrazovno - vaspitnom sistemu Republike Srbije, te da će u svakom učeniku podstaći osećanje ponosa i ljubavi prema svojoj zemlji kroz upoznavanje sa osnovnim vrednostima, istorijom, kulturom i identitetom. Školama su podeljene čitanke za prvi i drugi razred osnovne škole. Naša država, kao i do sada, nastaviće da čini sve što je u njenoj moći da obrazovanje bude dostupno svima, da svaki pojedinac dobije mogućnost da tokom celog života kvalitetno uči, odnosno da se svestrano lično i profesionalno razvija.

(Telegraf.rs)