Iz ovog sela u Srbiji mladi ne žele da odu, a kuće se ne prodaju! Da li ste čuli za Gospođince?

Selo Gospođinci u Vojvodini prvi put je zabeleženo 1341. godine kao Bogorodičino Selo (Boldogasszonyfalva), što se od početka vezuje za praznik Velike Gospojine (15. avgust) po kojoj i danas ovo mesto nosi ime, a iz kog mladi ne žele da odu, dok se i kuće u ovom mestu ne prodaju. 

U međuvremenu Gospođinci su se nekoliko puta "selili", bežeći od vode koja je potapala sve pred sobom, da bi se najzad, verovatno u 18. veku, nastanili na današnjoj lokaciji kao najvišoj tački u ataru.

Preporučujemo

Najpre je podignuta crkva od mekog materijala, da bi kasnije, od 1826. do 1829. godine, sazidali novu od tvrdog, a koja je dve decenije kasnije potpuno spaljena s ostatkom sela, ali se vozdigla u drugoj polovini 19. veka.

I tako je krenuo vrtoglavi razvoj Gospođinaca koje od početka odiše bogatstvom i to ne samo u meterijalnom smislu, već i u ljudskom.

Foto:printscreen/Dnevnik.rs

- Po poslednjem popisu smo „pali” za možda sto ljudi, ali nisu svi ni popisani, tako da nas na spavanju ima oko 3.700 - kaže doskorašnji predsednik Saveta Mesne zajednice Gospođinci Boris Straživuk, ističući s ponosom da im broj dece iz godine u godinu sve više raste. – Što se toga tiče, Gospođinci su stabilni. Podatak od prošle godine govori da je osmi razred završilo 28 đaka, a da je prvi upisalo njih 44. Zahvaljujući Opštini Žabalj i Predškolskoj ustanovi, napravili smo još jednu jaslenu grupu, sad ih imamo dve i u njima je oko 40 dece, u vrtiću barem 60, a u predškolskom 40, dok, naravno, ima i dece koja nisu upisana u zabavište.

Boljoj demografskoj slici doprinelo je gro stvari, poput potpune rekonstrukcije fiskulturne sale i škole, izgradnja dečjeg igrališta, sanacija Svetosavskog doma ali i same pravoslavne crkve Svetog arhiđakona Stefana, aktivan Fudbalski klub "Jedinstvo", Kreativna radionica, KUD "Đeram", vatrogasno i lovačko drušvo, dok su blizina Novog Sada i jaka poljoprivreda glavni pokretač i oslonac Gospođinčana.

- Mi smo najveća fabrika na otvorenom, budući da imamo oko 5.500 hektara obradove zemlje i najviše povrtara, naročito mladih koji nam ostaju u selu i tu zasnivaju porodice. Kuće na prodaju kod nas ne mogu da se nađu, a i ako neka bude, poljoprvrednici je kupe - navodi Straživuk.

Među mladim povrtarima ubraja se i Dušan Žikelić koji se već deset godina bavi ovom granom poljoprivrede, uzgajajući papriku ajvarušu, crni luk i kornišone na desetak hektara pod otvorenim nebom i na oko 3.000 kvadrata pod plastenicima.

- Od povrtarenja generalno može da se preživi, a kvalitet zemlje nam je u proseku oko 80 odsto prva klasa - kaže Žikelić, koji nije hteo da se posveti školovanju i stečenom zanatu, već je uz oca „svašta naučio” te odlučio da nastavi tu tradiciju započetu 1979. godine.

– Mnogo puta pomislim "šta mi je sve ovo trebalo", ali da mogu ispočetka, opet bih sve isto uradio - priča dalje on.

Protiv suša se bori delimičnim navodnjavanjem, a uz subvencije od Pokrajine uspeo je da obezbedi solarne panele za zalivanje, tifone, pumpe...

- Mnogi brzo odustanu od ovoga, zato su potrebni upornost, ali i početni kapital, kao i podrška roditelja - stava je mladi povrtar, inače član Upravnog odbora Zemljoradničke zadruge koja ima preko 100 članova koji se međusobno pomažu i podržavaju.

Foto:printscreen/Dnevnik.rs

To i jeste jedna od odlika Gospođinčana, budući da svi za njih kažu, a i oni sami za sebe, da su izuzetno vredni, veliki darodavci, složni, pošteni, premda specifičnog razmišljanja (štagod im to tačno značilo), dobri su domaćini i lokalatriote koje iskreno vole svoje selo.

Zato se i nećete pokajati ako leti rešite da predahnete na uređenoj plaži Jegričke, odmah nakon Malog kanala, ili u Spomen-parku kod avionskog krila koji se nalazi pre tog kanala.

Ništa nije teško zarad ljubavi prema folkloru

Pola veka Društva za očuvanje, negovanje kulture i tradicije „Đerdan” obeleženo je sinoć prigodnim programom u Svetosavskom domu u centru Gospođinaca, kada su se na jednom mestu našli aktuelni i nekadašnji folkloraši. Trenutno Društvo broji 110 članova u četiri grupe: dve male, srednja izvođačka i veterani.

- Društvo je osnovano 1974. godine kao pevačko društvo, dok je folklor postojao pri školi - priča predsednica Anđelka Đukić. – Do devedesetih smo imali lepe godine, pa se sa delovanjem prekinulo 1992/1993. godine, dok smo se ponovo vratili 2007. na inicijativu koreografa iz Kovilja Miroslava Švedića s kojim i danas sarađujemo. Kako su crkva i Opština Žabalj pre četiri godine sredili Svetosavski dom, sad imamo lepe uslove za rad.

Foto:printscreen/Dnevnik.rs

Danas u "Đerdan" dolaze i folkloraši iz Kovilja, Bukovca i Žablja jer, kako kažu, u Gospođincima im je najlepše.

- Ništa nam nije teško zarad ljubavi prema folkloru – ističe naša sagovornica, dodajući da uz podršku i ljubav sve može da funkcioniše.

- Mnogo putujemo, u proteklih 17-18 godina imali smo 60 putovanja, što po Srbiji, tako i po regionu i šire. Mislim da je deci lepo sa nama, a rekla bih da su i aktivnija u školi, drugačije se pokazuju, stiču drugačije navike, moraju da budu tačni, poslušni, imaju poštovanja. Recimo, moj lični uspeh je što u Društvu igraju i tri moje unuke, a nadam se da će i preostalo dvoje mlađih isto igrati. Kad i njih dovučem, onda prestajem da igram i samo ću da ih gledam. Mislim da će to biti moja kruna - dodaje ona.

"Đerdan" nekoliko puta godišnje nastupa u svom selu, pa tako organizuju Godišnji koncert u oktobru, za Novu godinu angažuju Deda Mraza pa prave žurku, a imaju i Uskršnji koncert.

(Telegraf.rs/Dnevnik.rs)