Čuvajte svoje kosti: Kako prepoznati i sprečiti tiho oboljenje osteoporozu
Da li ste znali da je osteoporoza najčešći uzrok preloma kod žena u postmenopauzi i starijih muškaraca? Da bismo vam pomogli da razumete uzroke, kako nastaje i šta možemo da uradimo kako bi sprečili nastanak i posledice osteoporoze, razgovaramo sa prof. dr Emilijom Dubljanin Raspopović, specijalistom fizikalne i rehabilitacione medicine i subspecijalistom medicine bola, Univerzitetski klinički centar Srbije.
Osteoporoza je "tiha" bolest, jer pacijenti tipično nemaju simptome, niti pretpostavljaju da boluju od ove bolesti sve dok ne dođe do preloma kostiju ili preloma jednog ili više kičmenog pršljena. Nastaje kada dođe do smanjenja koštane gustine i koštane mase, ili kada se promene kvalitet ili struktura kostiju. To dovodi do smanjenja koštane snage i povećava rizik od nastanka preloma kostiju. Prelomi mogu nastati nakon pada sa sopstvene visine, naglog pokreta, prilikom podizanja ili savijanja. Karakteristični osteoporotični prelomi su prelom kuka, kičmenih pršljenova i ručnog zgloba, ali prelomi mogu nastati i na drugim kostima. Prelomi kao posledica osteoporoze javljaju se širom sveta kod jedne od tri žene i kod jednog od pet muškaraca starijeg od 50 godina.
Iako je osteoporoza bezbolno oboljenje, prelomi mogu imati ozbiljne posledice koje menjaju život.
Evo samo nekoliko činenjica:
- Kada osteoporoza zahvati kosti kičme to često dovodi do bola, gubitka visine i pogrbljene posture.
- Bol i ograničena pokretljivost dovodi do gubitka kvaliteta života, zavisnosti od trećeg lica, nesposobnost obavljanja aktivnosti dnevnog života, kao i osećaja izolacije ili depresije.
- Onesposobljenost kao posledica osteoporoze uporediva je ili veća od one koje izazivaju mnoga druga oboljenja. Kod pacijenata koji su zaposleni dovodi do značajnog broja dana odsustva sa posla
- Oko 33% pacijenata sa prelomom kuka u potpunosti je zavisno ili se nalazi u staračkom domu godinu dana nakon preloma kuka. Oko 20-24% umre unutar jedne godine nakon preloma kuka.
- Jedan prelom značajno povećava rizik od budućih preloma, što može dovesti do kaskade novih preloma i posledično uzrokovati bol i onesposobljenost.
Da li ste vi pod rizikom?
Osobe strarije od 60 godine imaju veći rizik od osteoporoze od mlađih ljudi. Međutim, moguće je imati osteoporozu i u mlađim godinama. Kod žena menopauza najavljuje brzi početak koštanog gubitka. To je razlog zašto žene treba da obrate posebnu pažnju na koštano zdravlje u mlađem uzrastu.
Osteoporoza nema očigledne simptome. Veoma je važno da razgovarate sa vašim lekarom ako prepoznajete neke od faktora rizika. Ovo su neki od najčešćih faktora rizika za osteoporozu i osteoporotične prelome: prelom kosti nakon pedesete godine, gubitak visine od 4 cm ili više, pogrbljena postura, niska telesna masa. Medicinska stanja u vezi sa osteoporozom (reumatoidni artritis, diabetes, karcinom dojke ili prostate, određena digestivna oboljenja), duže korišćenje glukokortikoida, prelomi kuka ili osteoporoza kod roditelja, nizak unos kalcijuma ili izbegavanje sunca, sedenteran način žiovta, pušenje ili prekomerni unos alkohola.
Postavljanje dijagnoze
Procena koštanog zdravlja podrazumeva procenu rizika za nastanak preloma. Zlatni standard za postavljanje dijagnoze osteoporoze je merenje mineralne koštane gustine (DEXA). To je brz i bezbolan test kojim se procenjuje mineralna koštana gustina u predelu kuka i kičme. Rezultati se predstavljaju kao razlika testirane osobe u odnosu na normalnu zdravu populaciju.
Osteopenija znači da je vaša mineralna koštana gustina niža od normalne, ali to ne znači da će svaka osoba kojoj se dijagnostifikuje osteopenija razviti osteoporozu. Ukoliko rezultati pokazuju da imate osteopeniju ili osteoporozu to znači da imate povišen rizik od preloma kostiju.
Osteoporoza se može lečiti
Kod pacijenata koji imaju visok rizik za nastanak preloma, terapija je neophodna za efikasno smanjenje rizika od koštanih preloma zbog osteoporoze.
Danas postoji više opcija za lečenje osteoporoze nego što je ikada postojalo. Tip terapije koji će vam biti prepisan zavisi od toga koliki je vaš individualni rizik.
Pokazano je da terapije smanjuju rizik od nastanka preloma kuka za 40%, kičmenih pršljenova za 30-70%, a ostalih za 30-40%. Vaš doktor će takođe prepisati kalcijum i suplemente vitamina D kako bi osigurao da ćete dobiti dovoljno ovih važnih elemenata.
Postoji veliki broj suplemenata koji u sebi sadrže vitamin D. Mojim pacijentima uvek preporučujem K2D3® Viva. Pored vitamina D sadrži i vitamin K2 i to formu vitamina, MK-7, sa najvećom iskoristljivošću u organizmu.
Takođe važne su i adekvatne vežbe jačanja za održavanje oslonca, povećanje mišićne snage i poboljšanje balansa. Neophodno je i sagledati kako da vaš dom napravite sigurnijim i na taj način sprečite rizik od preloma.
ŽIVITE ŽIVOT KOJI JE ZDRAV PO VAŠE KOSTI!
- Pratite sledeće preporuke da biste podržali zdravlje vaših kostiju:
- Izbegavajte pušenje i prekomorni unos alkohola.
- Hranite se zdravo i izbalansirano, unoiste dovoljno kalcijuma i proteina.
- Budite fizički aktivni, potrudite se da vežbate 30 do 40 minuta, tri do četiri puta nedeljno radeći vežbe sa opterećenjem.
- Provodite više vremena napolju da biste obezbedili dovoljno vitamina D ili unosite suplemente ukoliko je to potrebno!
(Telegraf.rs/PR)
Video: Dragan Ričard Radić za Telegraf.rs o radu na holivudskim filmovima, o Sandri Bulok, Miri Furlan...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.