Uz inovativne terapije neke smrtonosne bolesti postale su hronične: Vidljiv napredak u lečenju pacijenata

Svake godine od dve do tri milijarde ljudi u svetu suoči sa nekim oblikom bolesti ili zdravstvenih problema, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 60 miliona ljudi godišnje umire zbog raznih oboljenja.

Uzroci smrti mogu da variraju, ali najčešći su hronične bolesti - na prvom mestu su kardio-vaskularna oboljenja, razne vrste kancera i dijabetes.

Preporučujemo

Ono čemu se svaki pacijent nada jeste ozdravljenje i to da za njegovu bolest postoji pravi lek, a zahvaljujući napretku u molekularnoj biologiji, genetici i biotehnologiji tokom poslednjih decenija, inovativne terapije doprinele su tome da neke smrtonosne bolesti postanu hronične.

"Najveća vrednost inovativnih lekova leži u njihovoj sposobnosti da menjaju tok bolesti", rekao je za Tanjug direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova, Bojan Trkulja i dodao da su zahvaljujući inovativnim lekovima neke do tada smrtonosne bolesti postale hronična oboljenja sa kojima se živi, kod jednog broja oboljenja sa najlošijom prognozom značajno je produženo vreme preživljavanja, dok je u mnogim hroničnim bolestima značajno poboljšan kvalitet života, što omogućava pacijentima da ostanu radno aktivni i produktivni članovi društva.

Ono što je posebno važno, zahvaljujući kontinuiranom ulaganju inovativne farmaceutske industrije u razvoj novih terapija, imamo puno pravo da očekujemo da će se značajni terapijski iskoraci u budućnosti viđati i u onim oblastima gde i dalje nismo zadovoljni ishodima lečenja, istakao je Trkulja.

I ove, 2024. godine, u svetu je razvijeno četrdesetak novih inovativnih lekova, čime je doprinos poboljšanju zdravstvenih ishoda vidljiv u skoro svim terapijskim oblastima.

"U prošlosti, posebno veliki iskoraci su napravljeni u HIV-u, zatim hroničnom hepatitisu C, i različitim tipovima malignih bolesti kod kojih je u najrazvijenijim zemljama sveta, gde je dostupnost inovativnih lekova najveća, petogodišnje preživljavanje, kao surogat marker izlečenja značajno poraslo – u nekim tipovima tumora kao što su karcinom dojke, maligni melanom ili karcinom prostate ti procenti idu i više od 90 odsto", rekao je Trkulja.

Napredak u lečenju malignih bolesti

Dodaje da ogroman napredak vidimo i u lečenju drugih tipova malignih tumora, na primer karcinoma pluća, kolorektuma, u limfomima, multiplom mijelomu, ali i izvan onko-hematologije.

"Multipla skleroza, reumatoidni artritis, ali i druge autoimune bolesti, psorijaza, cistična fibroza, određena oftalmološka oboljenja, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i gojaznost su samo neke od oblasti gde poslednjih godina beležimo izvanredan napredak", naveo je Trkulja.

Spisak oboljenja je zaista dugačak i ovde smo ga tek načeli, rekao je dr Trkulja i istakao da moramo da budemo svesni da i dalje postoji mnogo terapijskih oblasti u kojima ishodi lečenja nisu zadovoljavajući i gde postoji ogroman prostor za napredak u terapiji.

Iako je poslednjih desetak godina pacijentima u Srbiji dostupan veliki broj inovativnih terapija, to je proces koji zahteva kontinuitet, mnogo istraživanja, zalaganja, novca, saradnje struke, pacijenata i države.

"Ove godine, u našoj zemlji je tzv. Pozitivna lista proširena za 16 novih terapija, većinom za maligne bolesti - karcinom dojke, pluća, prostate, jetre, kolorektuma, maligni melanom i multipli mijelom - ali su tu bili i novi lekovi za lečenje multiple skleroze i psorijaze", rekao je Trkulja.

Foto: Pixabay

On je naglasio da je veoma važno da uspostavimo kontinuitet koji dugo nismo imali i da svake godine vidimo bar jedno veliko proširenje Liste onim najvažnijim inovativnim lekovima koji su se pojavili, kao što je to uostalom praksa u velikoj većini evropskih zemalja, uključujući i zemlje našeg regiona.

Kako je dr Trkulja istakao, poslednjih poslednjih pet do sedam godina situacija u Srbiji se značajno poboljšava jer Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO), uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva finansija ulaže velike napore da se poveća ulaganje u inovativne terapije - o čemu svedoči i ovogodišnje proširenje Liste inovativnim lekovima.

"Ipak, ovo pitanje je potrebno rešiti na sistemskom nivou, kroz obezbeđivanje izdvojenog, održivog i dovoljnog budžeta koji će omogućiti da svake godine Lista lekova bude proširena za bar dvadesetak od četrdesetak novih inovativnih terapija koje se svake godine pojave u svetu", smatra Trkulja.

U Srbiji je, kako je naveo Trkulja, nažalost, dostupnost inovativnih lekova kroz tzv. Pozitivnu listu i dalje na niskom nivou, a takva situacija je, kako je objasnio, pre svega rezultat jednog perioda sredinom protekle decenije kada tokom šest godina ni jedan novi inovativni lek nije došao na Listu.

Zahvaljujući povećanju ulaganja RFZO-a u dostupnost inovativnih lekova u poslednjim godinama danas postoje oblasti, pre svega u lečenju malignih bolesti, gde su osiguranicima u Srbiji na raspolaganju gotovo sve najbolje terapije koje medicina u ovom trenutku može da ponudi.

S druge strane, kaže Trkulja, u nekim drugim terapijskim oblastima još dosta zaostajemo za onim što je već standardna terapija u svetu, što se vidi i po podatku da u ovom trenutku oko 80 inovativnih lekova iz skoro svih terapijskih oblasti čeka na dolazak na Listu lekova.

"Nadamo se da ćemo, uz veoma dobru saradnju sa ključnim institucijama zdravstvenog sistema, na čelu sa RFZO, u najskorije vreme pronaći način da i ovi lekovi postanu dostupni našim osiguranicima", zaključio je on.

Inače, proces razvoja jednog inovativnog leka je izuzetno kompleksan, dug i neizvestan. U proseku, taj put od laboratorije, preko kliničkih studija do dobijanja dozvole za promet jednog leka traje duže od deset godina.

"Nakon što smo bili suočeni sa pandemijom kovida-19, stekao se utisak da se taj proces ubrzao, međutim i glavne vakcine i medikamenti protiv ovog virusa koji su se pojavili bili su bazirani na već višegodišnjem razvoju antivirusne medikacije, odnosno razvoj ovih lekova i vakcina nije praktično krenuo od nule već se u velikoj meri oslanjao na saznanjima koje je medicina imala u lečenju nekih drugih virusnih oboljenja. Ubrzanje procesa razvoja jednog leka, bez obzira koliko bi to značilo prevashodno za pacijente koji čekaju terapije koje će omogućiti bolje ishode lečenja, nije zato jednostavno postići budući da se moraju poštovati izuzetno striktni regulatorni zahtevi, pogotovo po pitanju bezbednosti novih terapija", objasnio je Trkulja.

Kako je podvukao Trkulja, uvek će biti mnogo važnije omogućiti - kroz bateriju kliničkih ispitivanja - maksimalno moguću pouzdanost podataka o bezbednosti i efikasnosti primene jednog leka.

"I dobro je da je tako jer jedino na taj način možemo biti sigurni u bezbednost terapija koje dolaze na tržište", zaključio je Trkulja.

(Telegraf.rs/Tanjug)