Danas slavimo najveći hrišćanski praznik majki i žena: Materice, dan kad deca "vezuju" majke

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Materice. U kalendaru SPC ovo je i dan sećanja na Svetog proroka Ageja i blaženu caricu Teofaniju.

Materice su jedan od nekoliko praznika koji prethode Božiću. Kao što su majke vezivale decu na Detinjce, na isti način danas deca vezuju majke.

Preporučujemo

Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu. Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke. Toga dana, prema običaju, djeca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vežu majkama noge, na isti način kao što su njih majke vezivale na Detinjce.

Majka se pretvara da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a ona onda deli poklone. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se "dreše" kolačima ili nekim drugim slatkišima. One se odvezuju poklonima, koji mogu biti i skromni, poput bombone ili jabuke.Običaj "vezivanja" i "odvezivanja" potvrđuje neraskidivu vezu svih članova porodice i simboliše čvrste porodične veze, slogu i mir.

Vezuju se i žene u okruženju – komšinice, tetke, bake. Sprema se svečani, zbog Božićnog posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.

Kao i krsne slave i ovi praznici su jedinstvene naše svetkovine. Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja.

U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo tu jednu generaciju, nego sve generacije roditelja, majki i dece unazad. To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.

Verovanja

Postoji i verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Takođe, u nekim krajevima, posebno u današnjoj Hercegovini, postojao je običaj da se tek venčani par zavetuje jedno drugom na Materice/Oce, potvrđujući crkveni venčani zavet.

Za Materice je običaj i da sve žene obavezno odu na liturgiju u crkvu gde ih sveštenik pričesti i da im oproste od svih grehova koje su eventualno počinile poslednjih godinu dana. Prema jednom narodnom verovanju, na Materice nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo „čisti“ ušli u Novu godinu.

Sveti prorok Agej

Rođen u Vavilonu za vreme robovanja Izrailjeva. Iz plemena Levijeva. Prorokovao na 470. godina pre Hrista. Posetio Jerusalim kao mladić. Podsticao Zorovavelja i Isusa sveštenika, da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu.

„Slava će doma ovoga poslednjeg biti veća nego onoga prvoga, veli Gospod nad vojskama“. Jer će se u tome novom hramu javiti Gospod Spasitelj. Doživeo da vidi jedan deo hrama sazidan od Zorovavelja. U starosti umro i priložio se precima svojim.

Sveta Teofanija carica

Od znamenitih roditelja, Konstantina i Ane, koji behu srodnici nekolikih careva. Behu njeni roditelji dugo bezdetni i moljahu se Presvetoj Bogorodici, da bi im se dao porod. I Bog im dade ovu ćerku, Teofaniju. Zapojena duhom hrišćanskim od samog detinjstva, Teofanija nadmašivaše sve svoje drugarice u svim hrišćanskim vrlinama. Kada poraste, stupi u brak sa Lavom, sinom cara Vasilija Makedonca.

Sa svojim mužem pretrpe velike bede. Po nekakvoj kleveti, kao da Lav nosi u čizmi nož, da u zgodnoj prilici ubije svoga oca, lakoverni Vasilije zatvori u tamnicu i sina i snahu. I tamnovahu ove dve nevine duše tri godine. Jednom, o prazniku svetog proroka Ilije, beše car sazvao sve velikaše svoje u dvor na gozbu. U jednom trenutku iznenadno papagaj carev izgovori ove reči: „Avaj, avaj, gospodine Lave!“ I povtori te reči više puta. To dovede svu gospodu carsku do velikog uzbuđenja, i svi zamoliše cara, da oslobodi sina i snahu. Ražaljen car tako i učini. Po smrti oca svoga zacari se taj Lav, nazvani Mudrim. Teofanija ne računaše svoje carsko dostojanstvo ni u što, no sva predana Bogu brinjaše o spasenju duše, posteći i moleći se i deleći mnogu milostinju, i obnavljajući mnoge manastire i hramove.

Iz njenih usta ne iziđe lažna reč, ni suvišna reč, a najmanje kleveta. Pred smrt svoju prizva sve svoje bližnje, i s njima se oprosti, pa predade dušu svoju Bogu 892. godine. Car Lav htede podići hram u njeno ime na grobu njenom, no kako patrijarh prigovori tome, podiže on hram „Svim Svetim“, govoreći da ako se Teofanija posvetila, neka se proslavlja sa ostalim svetim zajedno. Tada se ustanovi praznik Svih Svetih u nedelju po Svetoj Trojici.

(Telegraf.rs / RTS, Hram Končarevo, Blic žena)