Ušli smo u manastir gde se organizuje doček: Otac Arsenije uveo nas je u konak za goste, zanemeli smo
Poziva za proslavu Nove godine je mnogo, ali jedan nas je sve zasigurno ostavio bez teksta. Stigao je iz pitome doline gde se, okružen divljom prirodom, nalazi manastir Ribnica kod Mionice. Otac Arsenije napravi je revoluciju i ponudio da na doček dođete upravo u - ovaj manastir.
Umesto uobičajenog svetovnog slavlja, ovde se "najluđa noć" pretvara u priliku za duhovnu obnovu kroz molitvu, pričešće i svetu liturgiju. Ekipa Telegrafa uputila se pravo tamo, da proveri kakav se to crkveni doček sprema.
Manastir Ribnica, smešten u kotlini i obavijen netaknutom prirodom, ove zime deluje još magičnije zahvaljujući snežnom pokrivaču koji dodatno doprinosi prazničnoj atmosferi. Sam manastir trenutno je u fazi rekonstrukcije, dok bratstvo neumorno radi na vraćanju njegovog starog sjaja. U ovoj svetinji, koja čuva brojne ikone i relikviju — komadić košulje u kojoj počiva kralj Milutin — svaki detalj odiše duhovnošću i istorijom.
- Imaćemo liturgiju u ponoć i na taj način ćemo da uđemo u tu Novu godinu, slaveći Gospoda, a ne slaveći onoga koji je suprotan njemu. Nažalost, svet dočekuje tu Novu godinu kroz greh, kroz blud, kroz Sodomu i Gomoru, i onda nije čudo što je takva godina posle prokleta, puna krvi, greha, i svega - istakao je iguman Ribnice već u svom prvom pozivu snimljenom za mreže i objasnio vernicima kako će to izgledati.
- Na raspolaganju je oko 50 ležajeva, dok će biti dovoljno mesta za još toliko vernika, bez kreveta - rekao je otac Arsenije.
Konak za goste, gde će prenoćiti vernici koji dolaze na novogodišnju liturgiju, uređen je s posebnom pažnjom. Videli smo ga i - zanemeli.
Nameštaj od punog drveta, stari radio, klavir i bogata biblioteka stvaraju topao i domaćinski ambijent.
Konak liči na stare kuće, ali nameštaj u njemu je nov i potpuno očuvan. Veliki salon omogućava da ljudi u njemu imaju doboljno prostora da se raskomote, sednu i popričaju. Upoznavanju i zbližavanju dodatno doprinosi činjenica da u okviru manasitra, pa ni u samom konaku, nema dometa. Ljudi moraju da ostave svoje mobilne telefone i da se susretnu sa realnim svetom i realnim ljudima oko sebe. Oni koji su se odlučili da novogodišnje veče dočekaju ovde imaće prilike da iskuse život u riltajmu, umesto da prvog januara gledaju slike i snimke onoga što su propustili dok su iste slike pravili prethodne noći.
- Mnogi su bili prošle godine i dopalo im se. Imamo pedesetak ležajeva za goste i verovatno će biti još toliko sa vrećama za spavanje po nekim prostorijama, tamo se greje. Ostali se vraćaju svojim kućama nakon liturgije - objašnjava otac Arsenije.
Dvorište manastira odiše mirom, dok mostić preko reke vodi ka moćnoj Ribničkoj pećini, poznatoj po autohtonim vrstama, koja doprinosi osećaju povezanosti s prirodom i Stvoriteljem.
Liturgija će početi tačno u ponoć, kada će zvona najaviti ulazak u novu kalendarsku godinu.
- Moram da kažem da to nije nikakav doček, nikakva proslava. To je sveta, božanstvena pravoslavna liturgija - ističe otac Arsenije.
Umesto piva, vina, rakije i drugih alkoholnih pića vernici će u manastiru Ribnica imati prilike da popiju kafu ili čaj, dok će otac Arsenije pokušati da im prenese mudrost i ispriča im još poneku biblijsku priču, a nakon druženja i krenuće na spavanje. Oni koji su u konaku uputuiće se u svoje krevete, drugi će postaviti svoje vreće za spavanje, a poneko će se možda i uputiti kući.
Prvog januara neće biti mamurni, već će sveži ući u novu godinu, spremni da taj dan provedu sa najvoljenijima,
Otac Arsenije dodaje da crkva ne pridaje poseban značaj ni kalendarskoj, ni takozvanoj "srpskoj" Novoj godini po julijanskom kalendaru:
- Mi zapravo Novu godinu doživljavamo kroz Božić. Rođenje Hrista je za nas početak svega.
Ova praksa, kako navodi otac Arsenije, nije nova.
- I u Moskvi, i u manastiru Podmaine kod Budve, liturgije u ponoć su uobičajene. Ovo je jednostavno alternativa za one koji žele da taj dan provedu u molitvi i smirenju - rekao je otac.
Za vernike i posetioce, doček Nove godine u manastiru Ribnica predstavlja povratak istinskim vrednostima. U miru svetinje i lepoti prirode, ovaj događaj podseća na svrhu vremena: živeti u skladu s verom, ljubavlju i smirenjem. Za otca Arsenija, Nova godina nije povod za svetovno slavlje, a vernicima je poželeo jednu stvar:
- Nama je važno da se svaki dan Hristos rađa u našem srcu, ako treba i po nekoliko puta dnevno. Tako će godina biti blagoslovena i ispunjena ljubavlju i mirom.
(Telegraf.rs)
Video: Žena Sergeja Trifunovića pokazala novogodišnju jelku i napravila pometnju među pratiocima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pravoslavac
Trebalo bi da se u nasim Pravoslavnim Svetinjima docek nove godine organizuje 13.01.2025 god. Kolko je meni poznato za mojih 54 god i onom sto sam naskedio od mog dede.
Podelite komentar
Промишљач
@Pravoslavac/ Ако си толики православац што онда писмујеш латинским писмом? / Друго: Нова година се славила и пре христћанства и то увек 25 XII. а разлог је што је тад почињао да дужа дан па се то третирали као Дан Сунца а називао се и Дан Младог Бога, а онда је христћанство узело да тог дана слави Исусово- Христово рођење ( а не зна се тачан датум рођења)./ Треће: Многе православне цркве су прешле да славе 25 децембра, и остале су православне ( то одређује догма и литургија) и ту ти је донекле и одговор. / Зашто Србска Православна Црква није то учинила ( а чини ми се само још 2 или 3 нису) питати треба њих, а мислим да је разлог што се они плаше да ће ако почну славити кад и католици можда губити и понеког верника који ће ' залутати' у католичку цркву на литургију, други разлог за обележавање Божића по јулијанском календару ( календару римског цара Јулија) не видим. П. С. По њиховом захтеву наш научник Милутин Миланковић је био направио најтачнији календар, бољи и од овог грегоријанског, али они ни то нису прихватили. Ми Срби смо увек 'најпаметнији' па зато и писмујемо ' српски' а не 'србски' како је иначе исправно, јер ми нисмо Српи него Срби (мани једнакчење по звукчности) а и В. Караџић је писмовао 'србски' и то ћирилицом.
Podelite komentar