Konferencija: Pitanje nestalih na Kosovu i dalje aktuelno, Priština koči potragu

Pitanje nestalih i kidnapovanih lica na prostoru AP Kosova i Metohije nakon ratnih zbivanja 1999. godine i dalje je aktuelno za srpske državne organe, ali proces potrage usporava nedovoljan angažman privremenih institucija samouprave u Prištini, rečeno je na konferenciji za novinare Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji.

Na konferenciji pod nazivom "Više od četvrt veka čekamo istinu i pravdu", načelnica Odeljenja za nestala lica Vlade Srbije Ljiljana Krstić navela je da je Radna grupa za nesta lica, kojom predsedava Crveni krst, oko tri godine bila u zastoju zbog opstrukcija Prištine.

Preporučujemo

Podsetila je da je nedavno u Briselu usaglašena Deklaracija o nestalim licima, koja predviđa formiranje zajedničke komisije, kako bi se ona implementirala.

"Ostajemo i dalje da radimo u formatu radne grupe za nestala lica. Zato se iskreno nadam da ćemo sada, sa usaglašenim radnim zadacima, u budućem periodu nastaviti tamo gde smo stali. To podrazumeva da će Priština sprovoditi pretrage lokacija, ekshumacije posmrtnih ostataka na prostoru Kosova i Metohije. Da će raditi intenzivnije na posmrtnim ostacima koji se nalaze u mrtvačnici, kojih je sada oko 350, a recimo od tog broja je sigurno oko 80 lica srpske nacionalnosti", rekla je Krstić.

Navela je da je dogovor na jednom od nedavnih sastanaka radne grupe bio da se pozovu srpski eksperti, da zajedno rade na identifikaciji posmrtnih ostataka lica srpske nacionalnosti.

Ocenila je da je otežavajuća okolnost što Beograd zavisi od privremenih institucija samouprave u Prištini, jer se posmrtni ostaci nalaze na teritoriji AP Kosova i Metohije.

Krstić je kazala da je ove godine bilo samo dve pretrage za nestalim Srbima na teritoriji AP KiM, jedna od njih je Košare, drugi je Repa, oba bez rezultata.

"Imali smo pet identifikacija, bar smo tu napravili korak, imajući u vidu sve prethodne godine, gde nije bilo identifikacija. Nadam se da ćemo i tom revizijom mrtvačnice da dođemo do većeg broja identifikacija", rekla je Krstić.

Ukazala je da je Beograd Prištini dostavio 2.417 dokumenata, na osnovu čega je identifikovano 80 lica albanske nacionalnosti.

"Mi za uzvrat nismo dobili nijednu infomraciju iz njihovih arhiva", rekla je Krstić.

Napomenula je da od 9.716 lica koja se vode kao nestala u regionu, otrpilike trećinu čine Srbi, kao i da se 1.607 lica i dalje vode kao nestala na prostoru AP KiM.

Najavila je da se očekuje da se Zakon o nestalim licima u proleće nađe u zakonskoj proceduri.

Na pitanje da li su nadležni tražili od EU da pribave svu dokumentaciju koje su imale OEBS i UNMIK, Krstić je odgovorila da srpski nadležni organi stalno traže dokumentaciju od svih relevantnih izvora.

V.d. pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović istakao je da je tema nestalih i kidnapovanih i dalje aktuelna 25 godina nakon rata i da je za državu to pitanje kome pridaje značaj.

"Ova tema i dalje nas muči, i dalje nas muče sudbine naših lica koje su nestale na Kosovu i Metohiji, šta se desilo sa njima... Proces pronalaženja nestalih lica i dalje će se odvijati preko nadležnih organa", rekao je Popović.

Naveo je da je pitanje nestalih humanitarno pitanje, a ne pitanje dnevne politike, kao i da Beograd nije zadovoljan, kako je naveo, opstrukcijama Prištine u tom procesu.

Dodao je da Beograd nije zadovoljan ni učešćem EULEX-a u ovim procesima, navodeći da mogu da daju veći doprinos, a naglasio je da je i dalje aktuelno i pitanje trgovine organima i slučaja "Žute kuće".

Javnotužilački pomoćnik Javnog tužilaštva za ratne zločine Miloš Grahovac ocenio je da je tužilaštvo imalo uspešnu saradnju sa Udruženjem za nestala i kidnapovana lica i podsetio da su 2007. godine članovi porodica podneli prve krivične prijave protiv počinioca krivičnih dela u nadležnosti ovog tužilaštva.

"Nemamo saradnju sa privremenim organima na teritoriji Kosova i Metohije, saradna sa međunarodnim organima i organizacijama, nekad je dobra, nekad malo lošija, ali ne odustajemo", rekao je Grahovac.

Pozvao je sve koji imaju bilo kakva saznanja o nestalim licima da to prijave nadležnim institucijama i istakao da su za tužilaštvo sve žrtve iste, nevezano za njihovu nacionalnost.

Predsednik Udruženja Verica Tomanović podsetila je da su žrtve 1999. godine nestale ili kidnapovane u prisustvu pripadnika međunarodnih snaga bezbednosti na AP KiM.

"Porodice imaju pravo na istinu, jer je to osnovno pravo žrtava. One očekuju institucionalno priznanje njihove patnje, insistiraju na brzim i efikasnim istragama. Naša je moralna obaveza da se razobliče neistine, a svako nedokumentovano skrivanje dokaza je zlonamerno i nemoralno... Sa protokom vremena i dosadašnjom praksom zavere ćutanja i blokadom informacija, na Kosovu i Metohiji ne postoji spremnost suočavanja sa prošlošću i zločinima koji su počinjeni", rekla je Tomanović.

Ona je ocenila da Srbi i ostali nealbanci nisu bili zaštićeni od strane međunarodnih institucija na KiM, kao i da Euleks nije ispunio svoj mandat.

Izrazila je nadu da će najnovija deklaracija, usaglašena nedavno u Briselu između Beograda i Prištine, biti obavezujuća za obe strane.

Konferenciji je prisustvovao i veliki broj članova porodica nestalih i kidnapovanih.

(Telegraf.rs/Tanjug)