Iz prikolice se odmah dali u istraživanje novog doma: Ovako je izgledao transport krda bivola do Obedske bare

Krdo od 19 rečnih bivola - devet ženki i jedan mužjak, uz još devet teladi stiglo je u Specijalni rezervat prirode Obedska bara. Ovako je izgedao transport bivola do rezervata gde će oni ubuduće svojom pašom i životnim navikama omogućiti obnovu staništa i povratak ugroženih vrsta.

Oni su se, kako je prikazano na snimku, odmah nakon izlaska iz prikolice dali u istraživanje svoje nove okoline i novog doma.

Preporučujemo

- Vodeni bivo je naša autohtona vrsta jako je otproran na uticaj spoljašnje sredine i gotovo je divlja. Kada spoljasnja temperatura pređe 15 stepeni, vodeni bivoli će veći deo dana provesti u vodi. Oni će pomoći u održavanju Obedske bare uklanjajući korove i time ponovo praveći stanište za mnoge vrste ptica, riba, vidizemaca, insekata i drugih uhroženih vrsta koje su usled promenjenog staništa gotovo isčezle sa ovog mesta - navodi Društvo za zaštitu ptica.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by DZPPS (@birdlife_serbia) 

- Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate susednih zemalja odlučili smo se da istu praksu primenimo u Srbiji. Svojom ispašom i kretanjem pomažu u kontroli vegetacije, sprečavajući širenje invazivnih biljaka, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene. Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla - poručuju iz Vojvodinašuma.

U saopštenju se ističe da njihova otpornost i samostalnost smanjuju potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta, a da usled valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja što smanjuje mogućnost od bolesti koje prenose ovi paraziti.

- Ove životinje ne zahtevaju intenzivnu negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet - dodaje se u saopštenju.

Kako navode, grla nisu divlja već dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o njima na Obedskoj bari nastaviće da vodi stočar.

"Radi njihovog bezbednog kretanja, ispaše i usmeravanja biće korišćena specijalna ograda koja će s vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, ukoliko to požele, kao i noću, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih“.

U Vojvodinašumama ističu da njihova prisutnost, osim vraćanja prirodne dinamike staništa, podržava i razvoj turizma zasnovanog na prirodi, kao „spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode“

Pametni i poslušni, blagog temperamenta

Bivole (Bubalus bubalis bubali) karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Polnu zrelost dostižu sa 15-18 meseci, a bivolice nose mlade između 281 i 334 dana. Mladunci prvih 6-12 meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu. Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u zatočeništvu često žive i duže, ostajući ključni saveznici u očuvanju prirodnih staništa.

Ljudi ih opisuju kao životinje blagog temperamenta, oni koji ih drže u svojim domaćinstvima govore kako su pametni i poslušni, a druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline.

Sve navedene aktivnosti realizuju se u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u okviru projekta „Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u Obedska bara”. Ovaj projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".

(Telegraf.rs)