Deda Mraz se ne plaši nemaštine, ali kako da paketići stignu do sve dece?
U Srbiji svako peto dete živi u riziku od siromaštva. Za mnoge od njih, to što su bili dobri čitave godine, ne znači da će dobiti poklon od Deda Mraza. Zbog toga se u brojnim gradovima organizuju humanitarne akcije za prikupljanje paketića, a volonteri i ljudi velikog srca se trude da tu decu učine srećnom bar jedan dan u godini.
Početkom decembra u Zrenjaninu je počela tradicionalna akcija prikupljanja humanitarnih paketića, koje će članovi organizacije "Tate za decu" peti put ove Nove godine nositi deci iz materijalno ugroženih porodica.
- Kada smo prvi put organizovali akciju prikupljanja paketića, 2020. godine, ideja je bila da toj deci poklonimo fotografiju sa Deda Mrazom, jer je sigurno nemaju, budući da im roditelji ne rade po firmama gde se organizuje Deda Mraz. Nabavili smo kostim, nešto paketića i to razvezli po gradu, u nekih 50 porodica - počinju priču Predrag Nenin i Darko Nađalin, u Zrenjaninu poznatiji kao "Tate za decu".
Iz godine u godinu broj paketića koji se prikupi u ovoj humanitarnoj akciji sve je veći, ali, nažalost, i pored toga ima mališana koji samo maštaju o susretu sa Deda Mrazom.
- Nemamo tačne podatke koliko je dece u našem kraju siromašno i koliko ih živi u tim uslovima. Plašimo se da oni kod kojih odlazimo nisu svi, jer u danu kada je podela paketića, dok obilazimo određene porodice srećemo i njihove komšije koje žive u sličnim uslovima, a nisu prijavljeni. Trudimo se da i njih obradujemo, jer uvek ponesemo više paketića - navode Nenin i Nađalin.
Neka deca žive u nezamislivo lošim uslovima
Na neke adrese, kažu, idu već godinama, a uslovi u kojima tamo deca žive se ne menjaju, iako su oni za mnoge nezamislivi.
- Teško nam bude tog dana, bez obzira na to što izmamimo gomilu osmeha i unesemo malo radosti u njihove domove. Ta deca su uglavnom nasmejana i zahvalna što dolazimo. Često nam poklanjaju crteže, a svi žele zagrljaj od Deda Mraza - kažu "Tate za decu".
Nenin i Nađalin ističu da svi mi živimo naše živote kako umemo i znamo. Rođenjem smo dobili šansu, a da ova deca nisu.
- Želimo kada im nosimo paketiće, da bar na trenutak zaborave na sve nedaće. Trebalo bi da svi manje podrazumevamo stvari i ljude oko nas. Jer ne podrazumeva se da ima šta da se jede, da ima struje, da je toplo, da imamo tepih, lekove, mogućnost školovanja. Mi bismo svakog ko želi poveli tog dana u obilazak sa nama, a kada bi se vratio, bio bi drugi čovek - poručuju sagovornici.
Za svoje sugrađane kažu da su heroji, jer se zaista odazivaju pozivu i doniraju paketiće.
Logistička podrška su im bibliotekari, budući da je gradska biblioteka centralni punkt gde se sakupljaju i dopremaju svi humanitarni paketići.
Akcija prikupljanja ove godine traje do 24. decembra, a paketići se osim u biblioteci mogu ostaviti i kod žena iz grupe Budimo ljudi, bivši Obrok za porodicu i u turističkoj agenciji Globo Turs.
Jedan paketić, mnogo ljubavi
I druge organizacije širom Srbije učestvuju u sličnim humanitarnim akcijama. Među njima je i Crveni krst sa svojom tradicionalnom akcijom "“Jedan paketić mnogo ljubavi".
- Organizacije Crvenog krsta, u skladu sa svojim mogućnostima, a na osnovu prikupljenih donacija formiraju novogodišnje paketiće koje uz prigodan program, prilagođen uzrastu dece, uručuju mališanima koja su iz porodica sa izraženim egzistencijalnim problemima. U osmišljavanju i realizaciji programa i priredbi učestvuju i edukovani mladi volonteri Crvenog krsta - kaže Biljana Cvetković, koordinator za socijalnu delatnost u Crvenom krstu Srbije.
U teškim vremenima nije lako biti optimista. Ipak, u ovoj organizaciji se nadaju da će uvek biti ljudi i društveno odgovornih kompanija sa kojima će zajedno doprinositi ako ne trajnom, onda bar trenutnom rešenju problema ljudi koji su suočeni sa ekonomskim brigama.
- Svako od nas može da doprinese da se deci iz socijalno ugroženih porodica ulepšaju predstojeći praznični dani. Nova igračka, edukativna publikacija, garderoba, fabrički upakovani slatkiš, školski pribor su samo deo proizvoda koje možemo darivati kako bi Crveni krst i ove godine pripremio pakete za decu kojoj je to najverovatnije jedini poklon koji će primiti tokom novogodišnjih i božićnih praznika - navodi Cvetkovićeva.
Iz budžeta se ne odvaja novac za novogodišnje paketiće za decu iz materijalno ugroženih porodica, ali se oni obezbeđuju kroz humanitarne akcije.
Stopa rizika od siromaštva kod dece neznatno smanjena
Prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva kod dece u Srbiji se u poslednje tri godine neznatno smanjuje i kreće se oko 20 posto. Međutim, ovim nisu obuhvaćena deca iz AP Kosovo i Metohija, što je važno naglasiti imajući u vidu siromaštvo mališana koji žive na toj teritoriji.
- Zbog veće koncentracije dece na dnu distribucije dohotka, ona su u pogledu izloženosti rizicima od siromaštva daleko najugroženija starosna grupa u Srbiji. Najugroženija su deca koja žive u višečlanim porodicama, deca u seoskim domaćinstvima i deca u romskim naseljima - kaže Slađana Marković Stojanović, pomoćnik ministra za socijalnu politiku.
Izloženost siromaštvu u ranom periodu života, objašnjava, ima mnogobrojne posledice - od niza zdravstvenih i razvojnih problema, do lošijih obrazovnih šansi.
- Prema istraživanju višestrukih pokazatelja za 2019, zaostajanje u rastu bilo je čak tri puta rasprostranjenije među decom iz najsiromašnijih domaćinstava u odnosu na decu iz najbogatijih domaćinstava. Takođe, šanse da završe osnovnu i srednju školu znatno su niže među decom iz najsiromašnijih domaćinstava - ističe Marković Stojanović.
Kako institucije obezbeđuje paketiće za decu
Da bi se pomoglo porodicama i deci koja žive u lošim materijalnim uslovima, iz budžeta se izdvajaju sredstva za različita socijalna davanja. Ipak, osmeh dece za Novu godinu zavisi od humanitaraca.
- Nacionalni budžet ne opredeljuje posebna novčana sredstva za nabavku novogodišnjih paketića za decu. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja putem saradnje sa društveno odgovornim subjektima, fondacijama, nevladinim organizacijama i uz pomoć ljudi dobre volje za osetljive grupacije dece i mladih organizuje dodelu novogodišnjih paketića kroz prigodne manifestacije ili posete porodičnim domaćinstvima - navodi Marković Stojanović.
- Kabinet predsednika, takođe, svake godine obezbeđuje paketiće za decu u ustanovama socijalne zaštite. To isto radi i dobar deo jedinica lokalnih samouprava. Lokalne samouprave, fondacije, humanitarna udruženja i pojedinci uglavnom zakucaju na sva vrata ove grupacije dece i vrate im nadu i veru u bolje sutra - ističe Marković Stojanović.
Svoj deci je važno da osete praznični duh
Za svu decu je važo da osete praznični duh, a posebno za onu koja iz bilo kojih razloga ne žive u svojim porodicama.
- Vizija našeg ministarstva je da niko ne bude zaboravljen, zato se ulažu maksimalni napori da obuhvat dece bude što veći. Veliki broj dece koja žive u stanju socijalne potrebe svake godine bude obradovan paketićima koji mame osmehe i bar na tren menjaju sumornu svakodnevnicu - ističe pomoćnica ministra.
Humanitarne akcije su, kaže, uvek važne. Osim konkretnog cilja da pomognu, podsećaju nas na značaj solidarnosti i iskonske obaveze da brinemo jedni o drugima. Na neki način su i potpora svim sistemima brige o građanima, posebno o deci. Neretko ukazuju na polja podrške koje je potrebno sa nacionalnog nivoa unapređivati.
Naše malo nekome može da znači puno. U vreme novogodišnjih i božićnih praznika ništa nije važnije od dečijeg osmeha. Ukoliko već niste, imate još malo vremena da donirate paketić i pomognete da svako dete oseti radost kada ugleda Deda Mraza.
(Telegraf.rs/RTS)
Video: Šapić: Od 1. januara 2025. godine sav javni prevoz u Beogradu će biti besplatan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.