Stevu je rat odneo iz domovine, a onda je svoje snove ostvario u Medveđi: "Ovde dišem punim plućima"

Oluja je 1995. godine odnela Stevu Podunavca iz rodne Krajine, ali njegova ljubav prema pčelarstvu ostala je snažna i postojana, čak i na novoj adresi. Sa majkom je stigao u Medveđu, gde je započeo novi život, formirao porodicu i najvažnije, ostvario svoj san – da postane pčelar.

"U Medveđu sam iz Krajine došao pre 29 godina, 1995. godine Olujom i Bljeskom, sa majkom. Ovde sam se oženio i formirao porodicu. Ljubav prema pčelarstvu rodila je još dok je živeo u svojoj Krajini. Tamo je bilo još boljih uslova. U mom kraju je bilo i kestenova. Za kestenov med dolazili su iz Slavonije da pčelare. Imali smo livade, pašnjake, reke, potoke i moj prvi šef tamo gde sam radio bio je pčelar i tada sam ja težio i planirao da i ja postanem jednog dana i eto dogodilo se da nisam odmah i nisam tamo", priseća se Stevo koji je svoj san sam ostvario, ali na nekom drugom mestu.

Preporučujemo

Danas, Stevo ima dva pčelinjaka – jedan sa 44 košnice u Novom Naselju, a drugi sa 18 u Retkoceru, ukupno 62 košnice.

Pčelarstvom se bavi već 13 godina, ali naglašava da i dalje smatra da je „dobar početnik“.

"Za pčelara se kaže da je do 15 godina dobar početnik, a ja sa 13 godina iskustva mogu reći da je to dug i neprekidan proces. Uvek ima novih saznanja, predavanja, i literature, ali na kraju, najviše učiš na praksi", objašnjava Stevo.

Za njega, pčelarstvo nije samo ekonomska aktivnost, već strast koja zahteva potpunu posvećenost.

"Pčelarstvo je ljubav prema prirodi, izazov svakodnevni, rad koji nikada nije dosadan, zdravo je i korisno i što kažu da nema pčela ne bi ni života bilo", priča.

U Medveđi, gde priroda nije zagađena, Stevo ističe da pčelarstvo ima idealne uslove.

"Medveđa je raj za pčelarstvo. Ovde dišemo punim plućima, šume su čiste, nema zagađenja, a pčele to prepoznaju. One donose kvalitetan med jer osećaju čistoću prirode", dodaje.

Njegov med, koji proizvodi u različitim varijantama – livadski, pomešan sa bagremom, i šumski, najtraženiji, postao je prepoznatljiv ne samo u Srbiji, već i van nje.

"Ima ljudi koji su oduševljeni našim medom u Cirihu, jer sadrži minerale koje oni tamo nemaju. Tako da je naš med ne samo hrana, već i lek", ponosno ističe Stevo.

Svake godine prinos varira, ali Stevo ne gubi veru u svoj posao. Ponekad uspe da prikupi i preko tone meda, a ponekad broj padne na 300 do 500 kilograma, sve zavisi od vremenskih uslova i godine.

Ipak, ono što je najvažnije, kako kaže, je da veruje u kvalitet svog proizvoda i u ljubav prema pčelarstvu koja mu daje snagu da ide dalje, piše Jugmedia.

"Možda ima dosta ulaganja, ali ljubav prema pčelama je ta koja me pokreće. Kada saberem i oduzmem, imam dobit. A najlepše je kada vidim da su ljudi zadovoljni mojim medom. To je najveća nagrada", zaključuje Stevo.

Oko prodaje svog meda ne brine jer, kako kaže, ljudi veruju da je dobar a on veruje ljudima i svojim pčelama koje nam je opisao kao drage, dobre i naravno vredne.

(Telegraf.rs/Jugmedia)