Baka (71) sa zavejane Pešteri jaka poput devojke, kod lekara ide jednom godišnje: Ovo me održava mlađom

Svima se bar jednom desilo, ko je nekih mlađih ili srednjih godina, da se pred energijom neke vremešne osobe postidi. Da shvati da je donekle sramotno da kuka u urbanoj sredini gde mu je sve na dohvat ruke, oko problema koji su često samo u njegovoj glavi veliki, a dok neko ko zaista živi u težim uslovima i dalje, uprkos svemu, ima osmeh na licu. Ovaj put takav osećaj stvara priča Naze Došljak Ukić, iz tutinskog sela Gurdijelje.

Ovoj od rada i života možda umornoj, ali nadasve vedroj ženi 71 je godina. Kaže da je oduvek bila vesela, a to se najbolje vidi kad i tuđa deca prvo njoj trče u zagrljaj. Uvek je, veli, puno radila. To je njen recept da i pod stare dane imate mladalačku energiju. 

Preporučujemo

- Radilo se puno. Nije se imalo traktora, vozila. Veliku zemlju smo imali, stoku, plastila sam seno, grabuljala, nabacivala seno - priča Naza o davnim vremenima kad se udala u Ukiće.

U slobodno vreme je opet radila, samo nešto kreativnije.

- Tkala sam staziće, ćilim, plela čarape. Stizala sam sve, samo mi nije nailazilo da spavam u dan - uz smeh priznaje ova Pešterka.

Danas, kaže, ima samo jednu kozu i jedno jare, čisto da ona i suprug zadovolje sopstvene potrebe za mlekom i mlečnim proizvodima. Njen dan, priča, počinje tako što stavi ili "turi" kafu i čaj, a i dalje redovno mesi domaći hleb. Uprkos poznim godinama, lekara, priznaje, poseti eventualno jednom godišnje.

Ona je dvoje dece rodila, a dece, sa setom u glasu priznaje Naza, slabo ima. Otišli mladi u Novi Pazar, Sarajevo, Tursku i ostalo inostranstvo. Što je najgore i starijih je sve manje. Praktično, sela se gase.

- Samo je po dvoje starijih ostalo po kućama. A pre se okupe ljudi,  puna soba bude. Pa smeh, karte, veselo... - nostalgična je ova žena.

Priznaje da joj je želja, uprkos tome što je život nekada bio težak, da se ta stara vremena vrate.

 - Danas niko nije zadovoljan. Svi nervozni. Omladina ako nema dobar telefon hoće da poludi, vidi od drugog šta ima i hoće i on - opisuje našu stvarnost Naza.

Nema, veli, ni sa kim kafu više da popije, jer je je njena omiljena komšinica sa kojom je volela tako da se druži - preminula. Tuga joj je u duši i što se kuća jednog od braće praktično "ugasila" kad joj je umro bratanac od svega 57 godina.

Hladnoća joj je, zbog toga, okovala srce, a što se tiče one prave zime, po kojoj je Pešter poznat, nije da je baš voli, ali se i ne žali previše. Kaže da donekle nadležne službe očiste sneg, a nadalje suprug. 

Na kraju, priznaje i da joj fale one raskošne sandžačke svadbe. Zlatom bogato okićene neveste, igra, pesma... Poslednju takvu je, kaže, priredio učitelj jedan kad je ženio sina.

Iako se u glasu ove starice nasmejanog lica oseća nostalgija i seta, njenim duhom preovladavaju, ipak, vedre boje. Možda zaista mlađi češće trebaju da slušaju ove časne i životnim iskustvom bogate starine. Možda smo mi sad moderni po tehnološkim i ostalim tekovinama 21. veka, ali ima nešto što ne izlazi ili bar ne bi trebalo da izađe iz mode nikada. To je čista duša, vredne ruke i srce puno ljubavi za svet oko sebe.

(Telegraf.rs)