Koja je razlika između kome i moždane smrti: Pukovnik dr Mirko Jovanović odgovara na pitanja o transplantaciji

Na transplantaciju nekog organa u Srbiji čeka više od 2.000 ljudi, a jedna saglasnost mogla bi promeniti ceo njihov život. Koliko je donorstvo važno, koja je razlika između kome i moždane smrti, u podcastu Zdravo sa Ivanom, odgovore daje dr Mirko Jovanović, načelnik Centra za transplantaciju na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA).

Preporučujemo

Kako dr Jovanović objašnjava, važno je podići svest o donorstvu, što znači da treba što više govoriti o ovoj temi, edukovati građane, kroz medije i razne tribine.

- O transplantaciji treba govoriti kao o jednom uzvišenom činu, jer to i jeste. Oni koji idu na dijalizu, recimo, oni žive teškim životom i u stalnom strahu da li će izdržati. Njima je transplantacija, kao i svima ostalima važna, kaže dr Jovanović.

Kada nekome, nažalost, nema spasa, on može pomoći drugima, a tada porodica dok prolazi agoniju gubeći nekoga koga voli, može pomoći bolesnim ljudima da se izleče. Nesebično, ljudski, humano.

Koma i moždana smrt

Ono što mnoge buni je razlika između kome i moždane smrti. Kako objašnjava lekar, onaj ko je u komi, može se probuditi, dok nakon moždane smrti nema povratka.

-  Pacijenti kod kojih se registruje duboka koma, oni se stavljaju na spisak i sačinjava se zapisnik o pacijentu koji se nalazi u dubokoj komi. Taj pacijent koji je u dubokoj komi on se i dalje leči po svim pravilima i principima dobre prakse, te se ide u onom pravcu da se on izleči, odnosno da se probudi iz kome, objasnio je doktor.

Stanje pacijenta i dubina kome utvrđuje se na osnovu određenih kriterijuma, dok je moždana smrt nešto sasvim drugo.

-Moždana smrt je stanje kada su sve moždane funkcije ugašene. To je nepovratno stanje kada mozak ne obavlja svoje funkcije, organi još uvek rade, disanje se održava pomoću aparata, cirkulacija postoji, ali moždane funkcije su potpuno ugašene. U dubokoj komi imamo drugačije stanje, i kriterijumi su u potpunosti drugačiji, zato se ova dva stanja razlikuju, objasnio je dr Jovanović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Donorstvo

Kako stručnjaci objašnjavaju, veća je verovatnoća da će čoveku tokom života zatrebati organ, nego da bude nečiji donor, zato je važno podići svest o ovoj temi, jer se radi o humanom činu koji spašava živote.

- Donor organa može biti osoba kod koje je, nažalost, jasno utvrđena moždana smrt, po određenim medicinskim kriterijumima, što određuje komisija. Taj proces traje šest sati i za to vreme se obavljaju određeni testovi. Potrebno je tri puta utvrditi sve stavke. Komisiju sačinjavaju tri člana i svako od njih donosi nezavisno svoju odluku. Drugi uslov je da se osoba nije za života izjasnila pismenim ili usmenim putem da ne želi da bude donor, a treći je da ne postoje određene kontraindikacije za presađivanje organa, kaže dr Jovanović.

Tu je svakako i porodica koja daje saglasnost. Prema rečima lekara oni su u svakom momentu spremni da pristupe transplantaciji organa, i da u celom tom postupku učestvuje veliki broj ljudi. U Centru za transplantaciju je od 40 do 50 lekara, srednjeg medicinskog kadra, i drugog osoblja.

Jedan donor može spasiti nekoliko života. Od organa, transplantira se srce, dva bubrega, jetra, rožnjače....

Najnoviju epizodu emisije Zdravo sa Ivanom možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)