Digitalni štit od zaborava - novi život starih rukopisa, od Miroslavljevog jevanđelja do Vukovog rečnika

Srednjovekovne knjige sa svim detaljima, mogu da budu dostupne i na mobilnom telefonu, zahvaljujući stručnjacima Audiovizuelnog odeljenja SANU. Digitalizacijom su za naredne generacije već uspeli da sačuvaju Miroslavljevo jevanđelje, Pančićeve herbarijume, stara i retka izdanja, a trenutno rade na oko 20 novih projekata.

Kako je moguće napraviti savršen snimak knjige iz 14. veka, a da je ne dodirnete prstom, ne oštetite svetlom, temperaturom ili vlagom? Rešenje već šest godina traže u posebnom Audiovizuelnom odeljenju Srpske akademije nauka i umetnosti.

Preporučujemo

Do sada su napravili oko dva miliona snimaka, a trenutno digitalni štit od zaborava prave za više od 3.500 starih i retkih knjiga.

„Ideja je da se digitalizuje kulturno dobro koje se čuva u SANU, ali nam dolaze i projekti van, kao što je slučaj s Pančićem. Dolaze nam i privatna lica, pa smo tako došli do porodičnog albuma Milana Rakića, njegove diplomatske i gotovo nepoznate građe", ističe Aleksandar Kostić, upravnik Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU.

Pod njihove ruke su došli i foto-filmovi Aleksandra Kostića, koji otkrivaju Beograd, ali i znamenite ličnosti s početka 20. veka.

Istraživanje i eksperimentisanje

Pre svakog snimanja slede istraživanje i eksperimentisanje. Rukopisi poput prvog Vukovog rečnika zahtevaju posebnu pažnju.

- Vuk je od štampara tražio primerak s velikim marginama, i to izgleda fantastično. Deo je u biblioteci, deo u arhivu. Ono što je zanimljivo na koricama – imate jednu rupu i shvatate da je to Vuk nosio sa sobom na teren. Ta rupa je rezultat pritiskanja njegovim palcem. Kada to držite u rukama, taj objekat zrači svojom istorijom. Za mene ima identitet osobe koja ga je koristila i bila vlasnik toga - ispričao je Kostić.

Ne postoje jedinstvena rešenja

Za izuzetne stare knjige jedinstvenih rešenja nema, niti postoji referentna stručna ustanova.

Sve svetske institucije koje su do odgovora došle čuvaju ih kao poslovnu tajnu. Moraju se pregledati povez, prethodne obrade, oštećenja i nedostajući listovi.

- Ako ne možete da otvorite knjigu više od 120 stepeni, imate problem. Vidite, sada kamera ulazi u kadar sa drugim listom. Pravili smo posebne nosače korica koji se kreću pod određenim uglom, posebne pritiskače za strane od olova, ali su uvučeni u pamuk da ne bi oštetili stari list. Koristimo i štapiće od klirita koji mogu da dodiruju strane, različite kutije gde saradnik može da osloni ruke da bi bio miran - objašnjava Branislav Vojnović iz Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU.

Trenutni izazov pred timom je digitalizacija slajdova akademskog slikara Ljube Popovića. Kolekcija je izuzetnog kvaliteta, bogata bojama. Ekspozicija mora da bude precizna, a oštrina idealna.

(Telegraf.rs/RTS)