Danas slavimo 2 srpska sveca; Uroša Nejakog i Joanikija, koji je živeo u šupljoj bukvi, grobnicu čuva policija

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan povećen Svetom proroku Avakumu, Joanikiju Devičkom i Svetom caru Urošu.

Sveti Stefan Uroš Peti Nemanjić bio je poslednji car Srbije i poslednji vladar iz loze Nemanjića, pošto nije imao svojih direktnih potomaka.

Preporučujemo

Stefan Uroš je sin cara Dušana Silnog, jednog od najvećih srpskih vladara.

Uroš je vladao od 1355. do 1371. godine, a epitet "nejaki" u narodu je dobio zato što se za njegovo vreme raspalo tadašnje veliko srpsko carstvo. Uroš za vreme svoje vladavine nije uspeo da Srbiju zaštiti ni od spoljnih neprijatelja, ni od unutrašnjih nemira.

Najveći protivnik bio mu je Simeon Nemanjić, polubrat Dušana Silnog koji je čak proglasio nezavisnost u polovini carstva kojim je vladao, uprkos tome što su Uroša na državnom Saboru 1557. godine podržali čelnici Srpske pravoslavne crkve i vlastela.

Još za vreme svoje vladavine, Uroš je dobio savladara Vukašina Mrnjavčevića. Pošto Uroš nije imao potomke, presto je kasnije trebalo da nasledi Vukašinov sin Marko Mrnjavčević.

Uroš Nejaki umro je pod nerazjašnjenim okolnostima 2. ili 4. decembra. Srpska pravoslavna crkva prihvatila je verziju po kojoj ga je u lovu, kada se sagnuo da popije vodu iz reke, ubio lično Vukašin, koji je pošto-poto želeo da preuzme presto.

SPC je Uroša Nejakog proglasila za sveca i mučenika tek dva veka posle njegove smrti. Rasprave oko toga da li je Uroš zaslužio da dobije titulu sveca ili ne traju i danas, a glavni argument kritičara je da se posle njegove vladavine Srbija raspala na mnogo malih despotovina.

Kao što za života nije stekao dovoljno poštovanja, Uroš ni posle smrti nije imao ugled koji je dostojan jednog cara. Njegove mošti najpre su ležale u manastiru Svetog Uroša u Nerodimlju. Potom je srpski monah Hristifor 11. maja 1705 Uroševe mošti preneo u manstir Jazak. Posle su iz Jazaka Uroševe mošti prenesene u Vrdnik, pa u Krušedol, pa su opet vraćene u Jazak.

Za vreme Drugog svetskog rata, iz straha da će ustaše uništiti posmrtne ostatke poslednjeg srpskog cara, mošti Uroša Nejakog krišom su prenesene u Sabornu crkvu u Beogradu, gde i danas počivaju.

Sveti Joanikije Devički

Joanikije Devički bio je Srbin koji je rođen u prvoj polovini 14. veka u pobožnoj porodici u Metohiji i koji je rano napustio dom da bi postao isposnik u jednoj pećini iznad manastira Crna reka.

Oko njega se ubrzo sakupilo monaško bratstvo, a Joanikije je uživao i veliki ugled među običnim svetom. Ali u potrazi za usamljenim mestom gde će moći da se preda veri, on odlazi u Drenicu. Na mestu zvanom Devič, u jednoj šupljoj bukvi, uredio je sebi stanište i tu ostao da živi.

Meštani sa celog zapadnog Kosova dolazili su da čuju njegove mudre reči ili da umole isceljenje.

Kad je za Joanikijevu isceliteljsku moć saznao despot Ðurađ Branković, doveo mu je svoju teško bolesnu ćerku. A u znak zahvalnosti za njeno izlečenje podigao je u Deviču crkvu posvećenu Vavedenju, a zatim i ceo manastir.

U ovom manastiru je Joanikije Devički doživeo duboku starost gde je i umro 1430. godine, a njegove mošti se nalaze u Deviču.

Za vreme Prvog svetskog rata austrougarski vojnici, po naređenju jednog mađarskog oficira, pokušali su da razvale Joanikijevu grobnicu, ali u tome nisu uspeli

Početkom Drugog svetskog rata Albanci su zapalili manastir Devič, a igumana Damaskina Boškovića ubili. Ali već 1947. godine monahinja Paraskeva je s jednom iskušenicom, docnije monahinjom Teklom, obnovila manastir.

Manastir Devič oskrnavila je i OVK rajem juna 1999. godine nakon povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa KiM i dolaska francuskih snaga Kfora. Nažalost, manastir je opljačkan, razbijena je ploča na ćivotu Svetog Joanikija, a ikone su oskrnavili pripadnici OVK. Marta 2004. manastir je spaljen u prisustvu vojnika Kfora.

Grobnica Joanikija Devičkog je otvorena i oskrnavljena, a kasnije je delimično obnovljena i od 2012. čuva je policija.

Prorok Avakum

Ovaj svetac je prorekao opustošenje Jerusalima. Jednoga dana Avakakum je nosio ručak radnicima na njivi, kad mu se odjednom pojavio anđeo Gospodnji i obratio mu se - Odnesi ručak koji imaš u Vavilon Danilu, u jamu lavovsku.

Tada ga je anđeo uzeo za kosu i preneo ga u Vavilon, kod jame koju mu je naznačio, u koju je Danilo bio bačen po naređenju cara Kira. On je bio kažnjen jer se nije poklonio idolima.

“Danile, Danile, primi ručak što ti ga posla Bog“, viknu Avakum. Danilo je prihvatio ručak i pojeo ga.

Posle toga je anđeo ponovo uzeo Avakuma i prenese u Judeju, nazad na njivu. Još je Avakum prorokovao o oslobođenju Jerusalima i vremenu Hristovom. Upokojio se u dubokoj starosti i sahranjen u mestu Kela. Mošti su mu otkrivene u vreme Teodosija Velikog.

(Telegraf.rs)