Uvredljivo zaključavati kuću, nema kriminala: Sudbina se poigrala s Bogdanovićima, sad žive na čarobnom ostrvu
Kada pomislite na Srbe u svetu, uglavnom pomislite na gastarbajtere koji godinama žive i rade u Nemačkoj, Austriji ili nekoj drugoj bližoj nam zemlji. Nikada vam na pamet ne bi pala Farska ostrva, a koja su upravo više od deceniju dom srpskoj porodici Bogdanović, koja je otkrila, čini se, pravi dragulj usred Atlanstkog okeana i tamo organizovala svoj život. Milica Bogdanović sada je za Telegraf.rs govorila o putu koji ih je naveo u ovu čarobnu zemlju, šta je bio okidač da im strme farske litice zamene srpsku kaldrmu, ali i kako im sada izgleda svakodnevnica nakon što se i sami mogu nazvati državljanima Farskih ostrva.
Kako nam Milica na početku našeg razgovora priča, ona je supruga, mama, ćerka, unuka, snajka, turistički vodič, neobjavljivani pisac, neprofesionalni sportista, strastveni planinar i okeanski plivač, ali posebno ističe činjenicu da sa svojom porodicom živi na Farskim ostrvima, i u nastavku razgovora nam potanko objašnjava kako se to sudbina sa njima "poigrala" i navela ih u ovu nestvarno lepu zemlju.
Preporučujemo
Za dlaku izbegao smrt, pljačkali ga, umalo oteli! Dragan biciklom obišao svet, a najjači utisak mu ova zemlja
Ahmed pao u trans kad je čuo da je Dragan iz Srbije. U jednom trenu zaplakao: "Ostani i godinu dana za džabe"
Pitanje "Mile, znaš li gde su Farska ostrva?" im promenilo život
- Hajde sa vama da podelim kako smo tu dospeli i šta tačno ovde radimo. Rođena sam 1979. godine u Beogradu. Odrasla u Velikoj Moštanici, a udala se na Umku, gde sam kasnije rodila dve ćerke. Ceo moj život je tekao u krugu od dvadesetak kilometara. Za Farska ostrva nisam ni čula sve dok me jednog dana, 2007. godine, moj muž Željko nije pozvao i postavio mi pitanje koje će naš život da zavrti kao ringišpil: "Mile, znaš li tačno gde se nalaze Farska ostrva?" - priseća se Milica.
Pomenuto pitanje Miličinog supruga usledilo je nakon što je on, listajući oglase, priča nam Milica, naišao na jedan u kom se traži autolaker. Kako priča, broj je bio strani, a u to vreme, pre Skajpa i Vajbera, razgovor sa inostranstvom je bio skup, ali da su ga oni, dodaje Milica, ipak "okrenuli".
- Čovek iz Beograda koji već duže vreme živi na Farskim ostrvima postavio je oglas u nadi da će pronaći majstora tog profila za jedan lokalni autoservis. Te noći smo u starom pocepanom školskom atlasu našli malecnu tačku u sred Atlantskog okeana gde piše "Forojar". Nismo imali kompjuter, niti pristup internetu, pa smo kod prijatelja pretražili neke osnovne informacije kojih na srpskom nije bilo baš mnogo. Ipak, posle mesec dana, Željko je sa pozajmljenim novcem otišao u "beli svet", a ja sam sa dvoje male dece ostala na Umci još tri godine - priča nam dalje Milica.
Odlazila je prve tri godine, priseća se još Milica, svome Željku u posetu nekoliko puta, a svaki put kada bi se tamo našla bila bi oduševljena tim prostranstvom koje se otvaralo pred njenim očima.
"Sa svakog mesta vidiš okean, nema gužve, svi su nasmejani..."
- Ta otvorenost, prostranstvo, nigde nema pretrpanih zgrada, sa svakog mesta, maltene, vidiš okean. A, planine, litice, vodopadi... Sve mi je delovalo kao bajka. Saobraćajna gužva ne postoji. Niko ne trubi, svi na pešačkom staju da pređeš ulicu i svi se smeju. U prolazu te svi gledaju u oči. Iako te ne poznaju lično, nasmeše se i klimnu glavom. Za mene je to bio totalno drugi svet - priča nam i dalje pod jakim utiskom Milica.
Njihov trajni prelazak na Farska ostrva dogodio se, kaže ona, sada već davne 2010. godine, kada ona sa decom odlazi tamo. Njihova ćerka Ana tada je imala 10, a Tanja 5 godina, pa su odmah krenule u školu i vrtić i za jako kratko vreme savladale farski jezik, priča ponosna mama Milica za Telegraf.rs
- Interesantno je da obe i srpski i farski smatraju maternjim jezikom. Između sebe, kada su same, govore srpski, ali poruke jedna drugoj pišu na farskom. Ovde je zvanični jezik farski i on je sličan starom norveškom, ali svi govore i danski i engleski jezik ovde - govori nam dalje Milica iz daleka.
Nakon što su se uklopili i "snašli" po Farskim ostrvima, par godina nakon što su odlučili da im on bude dom otvorili su svoj autoservis, dok se poslednjih sedam godina bave i turizmom, odnosno, izdaju apartmane i automobile, vode ljude po ostrvima i ugošćavaju ih na tradicionalan farski način, a uz čašicu akvavita, sušenog kitovog mesa, lokalno uzgojenog lososa ili nekog drugog egzotičnog specijaliteta, objašnjava nam Milica.
Na ostrvu ima više ovaca nego ljudi, uvredljivo zaključavati kuću
- Mi živimo u gradu Klaksviku gde boravi ukupno 5.000 ljudi i to je drugi po veličini grad na celim Farskim ostrvima. Veći je jedino glavni grad Toršavn sa svojih 23.000 stanovnika, a u celoj državi nas je oko 55.000. Zanimljiva je činjenica da ima više ovaca nego ljudi i da u proseku svaki stanovnik pojede čak 4 ovce godišnje. Ovčetina se ne izvozi i ne može da se kupi u radnji, već isključivo direktno od farmera. Nije redak slučaj da ovce izađu na put, pa se desi da ti auto bude skroz okružen krdom ovaca. U tom slučaju zaustaviš auto i samo sačekaš da one odu kuda su naumile - priča nam o zanimljivostima ovog nestvarnog mesta Milica.
Ono što posebno oduševljava kada je ovo ostrvo u pitanju jeste činjenica, priča nam dalje Milica, to što se se svi poznaju međusobno, kriminala nema, a smatra se jako uvredljivim ukoliko zaključavate vrata od svoje kuće, jer, kako nam kaže još, to znači da nemate poverenja u svoje komšije. U nastavku razgovora Milica nam govori i o načinu transporta koji se praktikuje na Farskim ostrvima, a koji je, kao i sve na ovom mestu, zadivljujuće.
- Ostrva ima ukupno 18. Veliki deo je povezan podvodnim tunelima. Imamo i jedini tunel u Evropi 11 kilometara dugačak, koji ima kružni tok i povezuje čak 3 ostrva. Do manjih ostrva se dolazi trajektom ili helikopterom, jer on ovde služi često kao javni prevoz. Glavna industrija je ribarstvo i u poslednje vreme turizam. U glavnom gradu kancelarije ministarstva i premijera smeštene su u delu koji se zove Tinganes. To je mesto na kome je osnovan prvi parlament u Evropi, a zgrade iz 17. veka su još u funkciji. Naš premijer tu svaki dan biciklom dolazi na posao bez ikakvog obezbeđenja i naravno, svoj posao obavlja otključanih vrata - priča nam dalje u razgovoru Milica i samo potvrđuje koliko se kulturološki Farska ostrva razlikuju od ostatka sveta, pa dodaje i zašto bi još ovo ostrvo u Atlantskom okeanu uvek i svima preporučila.
- Kao turistički vodič, uvek bih preporučila svima koji vole aktivan odmor da dođu ovde, jer ima stvari koje nigde na svetu neće imati prilike da vide, a opet smo samo dva sata leta udaljeni od Evrope. Ovo mesti privlači najpre ljubitelje prirode i planinare, posmatrače ptica, jer mi ovde imamo najveću koloniju atlantskih pafina u Evropi, zatim, privlači sve fotografe i sve ljude otvorenog uma koji žele da dožive nešto drugačije, probaju neobičnu hranu, šetaju vikinškim stazama i kažu premijeru "dobar dan", a da ne moraju da putuju preko pola sata - govori nam i druge zanimljivosti Milica.
"Bele noći" i polarna svetlost
Nikada nisu, priča nam Milica dalje, zažalili što su se preselili na Farska ostrva.
- Ljudi su ljubazni, smireni i gostoljubivi. Priroda je fantastična i dramatična. Leti imamo bele noći i svetlo je svih 24 sata, a zimi smo često viđali polarne svetlosti. Doživeli smo orkanske vetrove koji duvaju i do 70 metara na sat, ali i divne, mirne sunčane dane. Pecali smo bakalare na 50 metara od naše kuće i pripitomili divljeg galeba, ali što je najvažnije, promenili smo percepciju gledanja na svet koji uvek negde žuri, jer ovde se uvek i za sve ima vremena. Svako nam ljubazno kaže "dobar dan" i "srećan rad", pita nas za zdravlje i za porodicu u Srbiji. Uvek nam ponudi pomoć i nenametljivo nam ispravi gramatiku koja nam se nekako teško prima - dodaje ona kroz smeh.
Kako nam je na kraju zanimljivog i prijatnog razgovorila Milica objasnila, ne veruje da će se ona i njena porodica ikada vratiti u Srbiju.
- Naše ćerke će ovde svakako ostati, pa ćemo verovatno i mi. Ipak, život je nepredvidiv. Vetar duva, pa ljudi sa njim nekada polete i završe na nekom mestu za koje nisu i znali da postoji, a to ponekad ispadne bolje od najbolje isplaniranog scenarija. Ali, nikad ne reci nikad - kaže nam za kraj Milica.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Milica prikazala kako se kupa u zaleđenom okeanu na Farskim ostrvima: "Ajde patkice, begajte, sad je moj red"
Analiza genoma srušila sve što se znalo o vikinškoj kolonizaciji Severnog Atlantika
Srbi koji žive u inostranstvu rekli šta im najviše nedostaje: Jedna stvar je odnela ubedljivu pobedu
<% post.title %>
Dnevnice za putovanje u inostranstvo 90 evra, neoporeziv iznos zarade 28.423 RSD: Šta sve donose izmene?
Video: Magični snimci Kopanika "okupanog" suncem i snegom: Mir i lepota čiste prirode
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DEČAK (11) SE VEČERAS NIJE VRATIO IZ ŠKOLE Porodica iz Beograda moli za pomoć: Ako ga vidite javite i ZADRŽITE GA!
OGLASIO SE MINISTAR DAČIĆ: Pronađeno dete zbog čijeg je nestanka aktiviran sistem "Pronađi me": Evo gde se trenutno nalazi (VIDEO)
"NEMAŠ ČEGA DA SE BOJIŠ" Ovako je pronađen dečak (11) iz Beograda za kojim je tragala Srbija: Ovo su PRVE REČI koje su mu upućene (VIDEO)
