Zagađuje vazduh, može izazvati požar i druge posledice: Odžak treba redovno čistiti, ali ima i drugog rešenja

Telegraf.rs sproveo je anketu među čitaocima kako bismo proverili da li znate koliko često je potrebno čistiti dimnjak. Od 183 ispitanika koji su odgovorili na pitanje, tačno je odgovorilo 63.93% - dimnjak je potrebno čistiti minimum jednom godišnje.

Crni oblaci dima izlaze iz naših odžaka, a nismo ni svesni koliko su oni štetni po životnu sredinu. U našim domaćinstvnima najčešće se grejemo na ugalj ili drva, a to su i jedni od najvećih zagađivača. Ako primetite slab protok dima, povećano dimljenje u prostoriji ili neobičan miris, to je znak da dimnjak treba hitno pregledati i očistiti.

Preporučujemo

Trebalo bi redovno pratiti da dimnjak nije začepljen, da nema naslaga čađi ili smole jer u tom slučaju može doći do požara. Takođe, ukloliko ložite često, posebno mokro drvo ili ugalj lošeg kvaliteta, dimnjak se može prljati brže, što zahteva dodatno čišćenje.

Na postavljeno pitanje u anketi "Koliko često je potrebno čistiti dimnjak", za odgovor "Jednom u tri godine", opredelilo se 26.78% ispitanika, dok "Nije sigirno" 9.29% naših čitaoca, ali tačan odgovor je - Dimnjak je potrebno čistiti minimum jednom godišnje, a idealno bi bilo dva puta u toku godine.

Stručnjaci preporučuju čišćenje pre početka grejne sezone i usred zime, a sam proces podrazumeva uklnjanje čađi i smole. Ako se odlučite za samostalno čišćenje neophodni su specijalni alati: četka za dimnjak, zaštitne rukavice i maska.

Stručnjaci savetuju da prvo zaštitite prostor oko ložišta, zatim četkom temeljno očistite unutrašnjost dimnjaka. Nakon toga, uklonite nagomilani pepeo i proverite propusnost dimnjaka.

Ipak, za temeljno i bezbedno čišćenje, najbolje je angažovati profesionalnog dimničara. Redovnim održavanjem smanjujete rizik od požara i trovanja.

Koliko je sagorevanje uglja štetno?

Važno je upozoriti ljude na moguće posledice i razviti svest o štetnosti negativnih materija koje se ispuštaju u atmosferu prilikom grejanja.

Ugalj proizvodi najviše štetnih materija jer se pri sagorevanju u atmosferu oslobađaju gasovi koji su uzrok zagađenja vazduha koji opet može biti štetan po pluća, najčešće kod dece i starih.

Ministarstvo nudi rešenje

Potrebno je preduzeti određene korake kako bi si se smanjilo zagađenje i poboljšao kvalitet života, a Ministarstvo zaštite životne sredine već nekoliko godina radi na tome.

Preduzelo je poteze sa ciljem da brojke budu drugačije.

Sa željom da unapredi kvalitet vazduha i podrži ekološki održiva rešenja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije i ove godine pokrenulo je inicijativu subvencije za zamenu kotlova na ugalj ekološki prihvatljivijim rešenjima

Grejanje na ugalj možda izgleda kao jeftina opcija, ali kada uzmemo u obzir zdravstvene, ekološke i dugoročne ekonomske posledice, to je daleko od održivog izbora. Jedan od dugoročnih ciljeva Ministarstva je podsticanje domaćinstava da prelaze na drugačije izvore energije kao što su solarni paneli ili toplotne pumpe. Neke javne ustanove u Srbiji već su zamenile kotlarnice, a građani su rekli da su primetili poboljšanje vazduha.

Nekoliko javnih ustanova u Srbiji već je iskoristilo subvencije i zamenilo stare kotlove na ugalj ekološki prihvatljivijim rešenjima, to mogu uraditi i domaćinstva i prebaciti se na prihvatljivije izvore energije, poput gasa ili peleta. Na taj način smanjiće se štetne emisije, a poboljšati kvalitet života svih građana.

(Telegraf.rs)