Naša doktorka otkriva da se sada javljaju "tihi srčani napadi"! Evo šta to znači i kako prepoznati simptome

Glavobolja, malaksalost, probadanje u grudima, nesanica... samo su neki od simptoma koji pogađaju građane. Iako možda ne postoji neko oboljenje, mnogi se žale na ove tegobe koje im remete svakodnevnicu. Dr Biserka Obradović ističe za Telegraf.rs da na trenutni "vremenski rolerkoster" niko nije imun, ali da su svakako na udaru posebno meteoropate, deca, stariji ljudi i hronični bolesnici, pa objasnila kako da se priviknemo na nestabilno vreme tokom zimskog perioda.

- Promena temperatura, promena vazdušnog pritiska, vlažnosti, kiša, magla, pa još i zagađenost koju imamo..Sve to utiče na nas. Na primer, vlažnost vazduha koja je trenutno prisutna ne pogoduje asmatičarima, koji i pored redovne terapije dolaze sa napadima sada kod lekara. Atmosferski pritisak je pao, tečnost u našem organizmu želi da izađe, pa zato sada imamo i povećan bol u zglobovima i sinusima. Organizam se bori da sačuva svoju temperaturu, sužavaju se krvni sudovi, raste krvni pritisak, dolazi do trombova koji izazivaju infarkt. Imamo sve više pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom i srčanim napadima, objašnjava doktorka Obradović.

Preporučujemo

Kako prepoznati tihi srčani napad?

Ona navodi dalje da sada imamo i prisutnost tihih srčanih napada, koji čine 40 odsto svih srčanih udara, pa ističe koji su to simptomi koji ga prate, a koje ljudi mogu da zanemare, misleći da su bezazleni, iako mogu da budu jako opasni.

- Tihi srčani napadi nemaju intenzivnu manifestaciju, već se manifestuju sa blagom prolaznošću simptoma. Ljudi često navode da to odbace kao nelagodu, ili prehladu, a javljaju im se simptomi poput umora, malaksalosti, bola u grlu i grudima, koje oni pripisuju prekomernom radu i naprezanju, kao i lošem snu, priča  doktorka.

Pored ovih zdravstvenih problema, doktorka govori i kako se trenutno javlja i glavobolja i to kod kardiovaskularnih bolesnika, koji su povezani sa skokom krvnog pritiska.

- Kad padne atmosferski pritisak imamo glavobolju zbog upalnih sinusa", objašnjava ona i dodaje da se trenutno javljaju i vrtoglavice, dekoncentracija kod ljudi, razdražljivost, te da su najugroženiji trenutno deca, stariji ljudi, hronični bolesnici, kao i meteoropate, ali da, zapravo, na ove nestabilne vremenske prilike niko od nas nije imun. Privikavanje zavisi od toga koliko će se vreme menjati. Ako dugo ostane isto, na primer, hladnije vreme, mi ćemo se privići, međutim, ukoliko i u buduće budemo imali ovakve vremenske promene, teže ćemo se, logično, na njih priviknuti, odnosno, naš organizam, objasnila je dr Obradović.

Pored loših vremenskih uslova, doktorka ističe kako i nedostatak određenih hormona tokom zime može da utiče na celokupno stanje našeg organizma, pa objašnjava o čemu je reč.

- Kad dođe hladno i kišno vreme, kakvo sada imamo, manje se luči hormon serotonin, odnosno, hormon sreće, dok je prisutno i manje lučenja hormona endorfina koji utiče na prag bola, pa zato sada osećamo neke bolove koje ranije nismo i to intenzivnije. Umesto njih, trenutno se luči hormon stresa, koga luči hipofiza, kao i melatonin koji izaziva pospanost kod ljudi, priča doktorka za Telegraf.rs.

Printskrin: Telegraf rs

Kako se priviknuti na promene vremena?

Doktorka Obradović je navela i na koje načine mi sami možemo da utičemo, pa da priviknemo naš organizam na prilike koje trenutno imamo u vremenu, te istakla kako moramo menjati, odnosno, popraviti stil našeg života ukoliko želimo pozitivne rezultate.

"Pre svega je bitan dobar san, tačnije, između 6 do 8 sati kvalitetnog sna. Treba da ležemo u isto vreme, da odlazimo na spavanje bez mobilnih telefona i te svetlosti na njemu koja nas razdražuje. Da ležemo punog stomaka, da imamo određenu fizičku aktivnost u toku dana. Zdrava ishrana je takođe bitna. Da poštujemo broj obroka, da smanjimo unos energetskih i kofeinskih pića. Pušači da ostave cigarete, jer na taj način dodatno unose toksine u svoj organizam", zaključila je doktorka Biserka Obradović za Telegraf.rs.

Posebno je dramatično bilo tokom 11. decembra, a kada su, prema rečima dežurnih lekara, imali do sada nezapamćen broj ljudi koji su se javljali za pomoć. Tada je, pored pacijenata koji su se javljali usled povreda u saobraćajnim nezgodama ili nekih drugih sličnih povreda, bilo dosta i zabeleženih kardioloških pregleda, kao i pacijenata sa moždanim udarom, istakao je doktor sa VMA.

"Imali smo ukupno 12 operacija, internistička ekipa kardiologa imala je ukupno 130 pregleda. U Kliniku za urgentnu medicinu primljeno je 13 pacijenata zbog vitalne ugroženosti, dok je takođe bilo i pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Jedan broj njih smo uputili u bolnicu "Sveti Sava", kazao je za RTS glavni dežurni s neuropsihijatrijske klinike VMA, prof. dr Toplica Lepić.

(Telegraf.rs)