Depresija kosi Srbe! Psiholozi za Telegraf.rs otkrivaju koje simptome nikako ne smete ignorisati

U Srbiji oko 250.000 ljudi pati od depresije, dok 10 odsto njih, nažalost, završi fatalno, alarmantni su podaci koje je objavilo Udruženje psihijatara Srbije. Šta je to što ljude najviše muči, zbog čega ne traže stručnu pomoć, ali i kako da prepoznaju da imaju depresiju, odgovore za Telegraf.rs dali su stručnjaci.

Psiholog Žarko Petrović u razgovoru za "Telegraf.rs" istiće da je depresija zapravo jedan spektar bolesti i da se razlikuju klinička i neklinička depresija, pa objasnio o čemu je reč i šta te dve vrste depresija razlikuje.

Preporučujemo

"Klinička depresija je ona za koju postoje jasni načini i metode na koje može da se dijagnostifikuje, pa da onda možemo da kažemo da se radi o obliku depresije kao bolesti. Pod kliničku depresiju spadaju neurotska depresija, koje se dalje deli na blagu, umerenu i jaku, zatim psihotična depresija, a gde je evidentno na psihotičan način promenjena biohemija mozga, i na kraju imamo organsku depresiju koja može biti posledica demencije, povrede mozda, starosti, ali se može javiti i kod žena posle porođaja", objašnjava nam psiholog.

Kada je o nekliničkoj depresiji reč, naš sagovornik ističe kako je ona u narodu poznata i kao pad raspoloženja.

"To je zapravo ono što ljudi najčešće podrazumevaju kada pomisle na depresiju. To je zapravo doživljaj da je nešto zauvek i bespovratno izgubljeno. Može da se javi ukoliko imamo neke gubitke ili probleme na poslu, ljubavi, a može da se ispoljava kroz apatiju, ravnodušnost, poremećaj u ishrani, odnosno manjak želje za hranom, kao i manjak seksualnosti. Takođe, tu spada i tuga ukoliko izgubimo voljenu osobu. Ukoliko tuga traje duže od 9 meseci, ona tada mora da se leči i prelazi u kliničku depresiju", priča dalje psiholog Petrović.

Iako je depresija deo velikog dela našeg stanovništva, a na šta ukazuju i najnoviji gorepomenuti podaci, ona i dalje ostaje nedovoljno prepoznata u našem društvu, pa veliki deo populacije ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja, i to je jedan od razloga zašto se većina obolelih ne leči, navode iz Udruženja psihijatara Srbije u svom saopštenju.

"Pad raspoloženja" ne sme da traje duže

Kada je o nekliničkoj depresiji reč, naš sagovornik ističe kako je ona u narodu poznata i kao pad raspoloženja."To je zapravo ono što ljudi najčešće podrazumevaju kada pomisle na depresiju. To je zapravo doživljaj da je nešto zauvek i bespovratno izgubljeno. Može da se javi ukoliko imamo neke gubitke ili probleme na poslu, ljubavi, a može da se ispoljava kroz apatiju, ravnodušnost, poremećaj u ishrani, odnosno manjak želje za hranom, kao i manjak seksualnosti. Takođe, tu spada i tuga ukoliko izgubimo voljenu osobu. Ukoliko tuga traje duže od 9 meseci, ona tada mora da se leči i prelazi u kliničku depresiju", priča dalje psiholog Petrović.

Kada se treba javiti za stručnu pomoć?

Psiholog nam je ovom prilikom naveo i kada je najpametnije javiti se za stručnu pomoć, a ukoliko sumnjamo da je uzrok našeg lošeg stanja depresija.

"Kada više od 3-4 nedelje osoba ne može da funkcioniše kao inače zbog depresije. Ukoliko ustaje kasno, kasni na posao, ispoljava ponašanje kao što je povlačenje u sebe, to je već jasan znak da joj je potrebna pomoć i da treba da se javi stručnoj osobi kako bi videla kako da problem reši", objašnjava Petrović i dodaje kako, prema njegovom dosadašnjem iskustvu, dosta je bilo pacijenata koji koren za nastanak nekog oblika depresije vuku zbog loših porodičnih odnosa, odnosno, učestalih svađa, manjka ljubavi, kao i razvoda roditelja.

"Iako mnogi smatraju da je to jako rano doba života, istina je da je zapravo period od 20 do 40 najbitniji deo života jednog čoveka. To je doba kada se osamostaljujemo, stajemo na svoje noge, a i najduži period kada smo isti, pa kao takav je najčešći period u kom se stvara neki oblik depresije", priča psiholog.

Tip psihologa razvio aplikaciju 

Ovom prilikom Petrović nam je govorio i o aplikaciji koja je nedavno krenula u rad, a koja za svrhu ima da pomogne svim ljudima koji možda boluju od neke vrste psihološke pomoći, kao prva pomoć.

"Aplikacija je nastala  pre 3-4 meseca, a na njoj radi naš tim terapeuta. Sastoji se od bihevioralnokognitivnih tehnika, a za sada menja oko 10 terapijskih seansi. Poptuno je besplatna za određeni broj terapija u okviru kojih nudi tehnike i znanje. Počinje testom razlikovanja koji osobama pomaže da, ukoliko ne znaju šta im je, na ovaj način otkriju svoj problem, a potom odaberu na aplikaciji i svoju kategoriju. Postoje četiri kategorije - anksioznost, depresija, "burnout" i socijalna anksioznost. Psychotherapy toolkit za sada imam oko 5.000 korisnika i jako smo zadovoljni povratnim informacijama", kaže psiholog za Telegraf.rs.

Važno je pitanje "Kako si?"

Gostujući u podkastu "Zdravo sa Ivanom" psiholog Radmila Vulić Bojović istakla je kako su stresne situacije naša svakodnevnica, a kako će uticati na našu psihu i organizam zavisi od toga na koji način ih doživljavamo, pa dodala kako nas stres prati u svim sferama našeg delovanja i da  kao takav zaslužuje posebnu pažnju.

- Stalno smo pod stresom i nikada brže nismo živeli, te nikada nije bilo više izazova nego sada i na ličnom i na profesionalnom planu. Stvarno je ozbiljan zadatak pred svakim pojedincem. Oni koji su u nekim srednjim godinama, koji brinu i o sebi i o svojoj porodici, sada brinu i starijim roditeljima, i oni su pred najvećim izazovima. Ali na duge staze, toliko puno davanja ne može da rezultirati nekim pozitivnim ishodom, objasnila je Vulić Bojović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Vulić Bojović je potom kazala kako je, a kada se čovek nađe u teskobi, jako važno da je prepozna on ili njegova okolina, te da potraži stručnu pomoć. Takođe, psiholog ističe da je vrlo važno i pitanje "kako si".

- Stručnu pomoć treba potražiti u onom momentu kada osetiš potrebu da ti je potrebna neka druga perspektiva. Nekada je važno samo izgovoriti i progovoriti o nečemu sa nekim ko nije involviran u tvoj svakodnevni život, jer na taj način dobijete neku drugu perspektivu. Taj neko drugi može da sagleda stvari koji možda vi ne vidite. Na kraju, nekada je navažnije samo da vas neko sasluša, da vas pita kako ste, objašnjava psiholog Vulić Bojović.

(Telegraf.rs)