Telegraf serijal: Slikaju žene tek tako, misle da imaju prava, pa šalju drugima! Ovo je nova dimenzija nasilja

Ulazeći u mračne Telegram grupe, gde "cvetaju" osvetnička pornografija i pedofilija, naišli smo na novu dimenziju nasilja nad ženama. Onu u kojima muškarci slikaju žene tek tako, bez njihovog pristanka, pa te slike čak nonšalantno dele i sa drugima.

Kroz anonimnost i slobodu koju nude onlajn grupe Telegrama, seksualizacija i objektivizacija žena postaju svakodnevna pojava, često normalizovana i čak slavljenja. U ovim grupama učesnici smatraju da imaju punu slobodu da bezpogovorno upravljaju ženskim telima. Kao što smo pisali, oni šalju slike i snimke svojih žena, majki, sestara, pa čak i ćerki, ne bi li zauzvrat dobili ispunjenje svojih seksualnih fantazija, pa makar i onlajn.

Preporučujemo

Ova vrsta nasilja ne završava u virtualnom okruženju – ona ima stvarne posledice na život žrtava, posebno kada takve poruke i slike napuste granicu onlajn sadržaja i prerastu u ponude da se žene razmene uživo ili da se organizuje g*ng b*ng u realnom životu jer neku devojku "treba rešiti".

Foto: Privatna Arhiva

Od manipulativnih taktika poput gaslajtinga, preko psihološkog zlostavljanja, pa do fizičkog nasilja i femicida, posledice su duboke i strašne. Iako su žene često predmet seksualizacije, dehumanizacije i kontrole, mnogo se toga još uvek ne prepoznaje kao nasilje - a posledice takvog ponašanja su strašne.

U Srbiji je tokom 2024. godine ubijeno 17 žena. U 13 slučajeva žene su ubili sadašnji i bivši partneri, dok je po jednu ubio sin, unuk, bivši zet i progonitelj, a sredstvo ubistva bilo je brutalno. Šest žena ubijeno je nožem, pet vatrenim oružjem, dve su pretučene do smrti, dve su udavljene, jedna ubijena bušilicom, a jedna testerom, informacije su kojima raspolažu domaći mediji. Ovi tragični slučajevi su posledica duboko ukorenjenih društvenih problema – žene se često posmatraju kao vlasništvo, objekti bez autonomije, čime se gubi svest o njihovoj individualnosti i pravima. Takav pogled na žene otvara put nasilju, koje se normalizuje kroz društvene norme, medije i lične odnose.

- Svaka peta devojčica pretrpela je neki vid rodno zasnovanog nasilja, nažalost, statistika kaže da je svega 17 posto to nasilje prijavilo - istakla je ministarka bez portfelja Tatjana Macura na konferenciji “Jednake, Sigurne, Osnažene”, povodom međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Foto: Dejan Stanković

Nasilje nad ženama nije samo fizički čin; to je poslednja faza začaranog kruga u kojem objektivizacija i seksualizacija podrivaju percepciju žene kao ljudskog bića. Da bismo razumeli dubinu ovog problema, neophodno je sagledati njegove psihološke, društvene i kulturne korene.

Motiv ovih zločina je duboko ukorenjen u potrebi za kontrolom. Nasilnici često veruju da imaju pravo na apsolutnu moć nad svojim partnerkama, smatrajući ih produžetkom sebe, a ne samostalnim osobama. Odbijanje, zahtevi za ravnopravnošću ili odluka žene da napusti vezu doživljavaju se kao lični poraz koji eskalira u nasilje.

Femicid je ekstremna manifestacija nasilja nad ženama i devojčicama čiji se koren nalazi u mizoginiji, štetnim verovanjima i normama. Femicidu često predhode druge vrste nasilja kao što je seksualno zlostavljanje - u časopisu Plos Medicine.

Studije pokazuju da su rodne norme i društveni obrasci koji promovišu nejednakost ključni faktori u povećavanju rizika od femicida. Seksualizacija žena u medijima i na društvenim platformama, poput Telegram grupa, dodatno doprinosi dehumanizaciji žena.

To je zaista jako vidljivo u Telegram grupama, na svim primerima o kojima se govorilo tokom serijala. Od ideje muškaraca da imaju prava da slike svojih žena, sestara, majki i drugih članova uže i šire familije razmenjuju, preko slikanja zadnjica svojih drugarica tokom školskih časova, do ideje da neko može da “reši” devojku organizovanjem odnosa između nje i tri-četiri nepoznata muškarca. Sva ova ponašanja umanjuju identitet žene na nivo seksualnog objekta.

I mada ove grupe možda deluju bezazleno, baš zbog anonimnosti koje pružaju - prosta logika da ako žrtva ne zna da je žrtva, onda nema nikakve štete. Problem ne leži u žrtvi već u nasilniku. Svaki put kada muškarac slika bilo koju ženu iz svog okruženja on sebe uverava da on na to ima prava, da je poseduje i da sa njom može da radi šta god želi. Možda taj muškarac toga nije svestan tako jasno ili tako rečito, ali to se dešava.

Ovaj problem je slabo istražen, ali podaci koje imamo su jasni. Muškarci koji se bave nasiljem prema partnerkama često osećaju duboku nesigurnost i potrebu za kontrolom, a smatra se da je to povezano sa unutrašnjim osećanjem neadekvatnosti. Ovo se može manifestovati kao posesivnost ili ljubomora, a kada partnerka izrazi nezavisnost, ovi muškarci to doživljavaju kao pretnju svom autoritetu. Istraživanja pokazuju da nasilnici često imaju nedostatak emocionalne zrelosti i slabe mehanizme za nošenje sa stresom, što može izazvati agresivne reakcije kada se osećaju nemoćno.

Manipulativne taktike poput gaslajtinga takođe su česte u ovim dinamikama. Gaslajting ima za cilj da destabilizuje žrtvu, naterajući je da sumnja u sopstvenu percepciju i osećanja. Nacionalna koalicija protiv nasilja u porodici izveštava da, iako neki nasilnici mogu pokazivati kajanje tokom "faze medenog meseca", ovo je često privremena promena koja ne rešava osnovne probleme nasilja, ostavljajući žrtvu zarobljenu u začaranom krugu.

Takođe, povezanost između emocionalne nesigurnosti, nasilja i kontrole u nasilnim odnosima je ključna tačka zabrinutosti. Istraživanja dosledno ukazuju na ozbiljne emocionalne i fizičke posledice za žrtve, naročito žene, s obzirom na to da je nasilje u porodici jedan od vodećih uzroka povreda i smrti među njima.

S druge strane, mnoge žene ostaju u nasilnim vezama zbog straha od posledica, ekonomske zavisnosti ili društvenog pritiska. „Šta će reći ljudi?” često postaje važnije od sopstvene sigurnosti. Čak i kada je jasno da je odnos destruktivan, žene neretko osećaju krivicu ili odgovornost za partnerovo ponašanje, verujući da mogu da ga promene.

Foto: Privatna Arhiva

Kada se tome dodaju Telegram grupe i seksualizacija, onda imamo prilike da vidimo poruke žena koje pitaju “da ako njemu nije problem sledeći put ne bude toliko grub jer je prokrvarila” i koje tvrde da je “njima bilo super”, a postavlja se jedno ključno pitanje kome je zapravo “super” da prokrvari, šta god to u ovom kontekstu značilo?

Seksualnost je prirodan deo svake veze i svako na različiti način svoju seksualnost ispunjava i uživa u njoj, ali ključna razlika leži u saglasnosti i poštovanju granica. Zabrinjavajući trendovi pokazuju da mnogi partneri – i muškarci i žene – pristaju na ponižavajuće činove iz ljubavi ili želje da zadovolje partnera, što često vodi ka daljoj degradaciji odnosa.

Ovakvi obrasci ponašanja ne doprinose građenju emotivne veze, već je urušavaju. Veze koje se temelje na ljubavi i poštovanju ne smeju biti poligon za dominaciju i poniženje, a posebno ne bi trebalo da postanu mesto za seksualnu eksploataciju.

Nije važno što se sve dešava onlajn, na nekim grupama, gde anonimnost čuva tvoj ili identitet tvoje žene, sestre i majke. Posledice ostaju u oflajn životu. Muškarci počinju drugačije da razmišljaju, a žene počinju da trpe. I mada, statistički i psihološki, ne postoji direktna veza između femicida i seksualnog zlostavljanja na internetu, činjenica je da bi se smanjivanjem takvog ponašanja broj femicida smanjio, a broj devojčica koje trpe rodno zasnovano nasilje još postao još manji.

(Telegraf.rs)