Telegraf serijal! Stiže velika zakonska promena: Moguća doživotna kazna za prestupnike sa Telegram grupa

Prodaja slika majki, ćerki, sestara, razmena žena, slikanje zadnjica na ulici, ucene, iznuda, orgije i svi drugi oblici seksualnih devijacija, postoje od kad je sveta i veka, a u moderno doba pronašle su svoje utočište Telegram grupama koje urušavaju temelje ljudskog dostojanstva i sigurnosti. Dok žrtve trpe nesagledive posledice, postavlja se ključno pitanje: Da li se pravosudni sistem i zakonodavstvo u Srbiji mogu nositi s ovim izazovima?

- To što se pojavljuje danas na Telegramu i drugim platformama, nije ništa novo samo je danas mnogo rasprostranjenije i lakše dostupno. Danas svi u džepu imamo fotoaparat, to nekada nije bilo tako - istakao je advokat Ivan Simić.

Preporučujemo

Foto: Privatna arhiva

Seksualne devijacije poput trgovine ljudima, prostitucije i iznuda prisutne su kroz istoriju, od javnih kuća u Antičkoj Grčkoj i Rimu do kriminalizacije tokom srednjeg veka, ali su se sa razvojem interneta i digitalne povezanosti proširile i postale teže kontrolisane, uprkos zakonodavnim okvirima. Postojanje anonimnosti, lak pristup mrežama i relativna sloboda u deljenju sadržaja postali su faktori koji pogoduju širenju ovakvih sadržaja. "Seksualizacija" koja je, uz sve društvene norme i zakone, tokom istorije bila pomno kontrolisana, sada je postala normalizovana kroz online platforme, poput Telegrama. Pojava takvih sadržaja na internetu nije ništa novo, ali je njegova dostupnost potpuno promenjena. Sa pametnim telefonima i aplikacijama koje omogućavaju lako deljenje slika i videa, svi imaju pristup potencijalno opasnim i nelegalnim sadržajem na samo nekoliko klikova.

"Ocenite joj d**e", samo je jedna od poruka koje se svakodnevno pojavljuju u tim grupama, a na slikama su žene i devojke svih uzrasta. Dakle, svaka ženska osoba može biti targetirana od momenta napuštanja svog doma i izlaska na ulicu, bez da toga ikada bude svesna.

Primeri su brojni, pozivi još više užasavajući, a postavlja se ključno pitanje - može li se tome i kako stati na put? Moderna tehnologija dovela je do gubljenja jasnih granica između zloupotrebe i lične “greške”. Kako je za Telegraf.rs objasnio advokat Simić, danas svako od nas kači slike na društvene mreže, neke od tih slika su eksplicitnije, neke manje eksplicitne, ali su javno dostupne i samim tim podložne zloupotrebi, te je važno zaštititi se od toga ukoliko je to moguće.

- Svako ko pristane da bude snimljen mora biti svestan da do zloupotreba može doći - upozorava Simić, dodajući da je „neovlašćeno fotografisanje i deljenje fotografija društveno neodgovorno i neprihvatljivo ponašanje koje mora biti sankcionisano“

Kazne za neovlašćeno snimanje i distribuciju materijala u Srbiji mogu iznositi do dve godine zatvora, ali za krivično gonjenje u slučaju da je žrtva odrasla osoba potrebno je pokrenuti privatnu krivičnu tužbu. Tužba mora imati jasne dokaze, a proces dokazivanja je složen i zahteva specifičan pravni okvir. Digitalni dokazi, kao što su snimci i fotografije, postali su ključni u pravnim postupcima, ali njihova upotreba suočava se s mnogim izazovima.

Dok je pravni okvir za borbu protiv seksualnih devijacija i zloupotreba na internetu jasno postavljen, „pravo kao nauka“ mora da se uskladi sa brzim razvojem tehnologije. Pravosudni sistem se suočava s velikim izazovima jer se mnogi zakoni ne mogu jednostavno primeniti na digitalne platforme, što znači da je obuka i usavršavanje organa postupka neophodno za efikasno rešavanje ovih problema. Pravna odgovornost je ključna, ali svi građani imaju obavezu da prijave krivična dela jer ne možemo ignorisati zloupotrebu koju vidimo svakodnevno, a da ne prepoznamo odgovornost svakog pojedinca.

“Internet revolucija“ stvorila je nove izazove za pravni sistem, jer „je veoma teško identifikovati počinioce u digitalnom svetu“. Simić ističe da je pravni okvir dobar, ali da pravosudni organi moraju da se usavršavaju kako bi se efikasnije nosili sa slučajevima koji dolaze iz sveta digitalnih tehnologija.

- Mehanizmi pravne pomoći često nisu dovoljni i ograničeni su, što znači da ljudi nisu u mogućnosti da zaštite svoja prava kako bi želeli - kaže Simić. Izgleda da pravo kao nauka gubi trku u odnosu na internet revoluciju, postoji šansa da se poboljša. Treba dodatno inkriminisati neka ponašanja kao protivpravna i društveno opasna - dodao je.

Po tom pitanju sa njim se slažu i ministarka bez portfelja zadužena za sprečavanje rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog onaživanja žena, Tatjana Macura i ministarka pravde Republike Srbije Maja Popović.

Ministarka pravde istakla je na konferenciji “Jednake, sigurne, osnažene”, koja je organizovana povodom međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da se aktivno radi na izmenama zakona. Planirano je pooštravanje kazni za porodično nasilje i nasilje protiv polnih sloboda, kao i uvođenje zakona koji inkriminiše pedofilski sadržaj i njegovu neovlašćenu distribuciju.

Ona je tom prilikom istakla da će kazna za obljubu nad maloletnim licem biti doživitna i da je to jedna od najvećih zakonskih promena koje su na dnevnom redu.

(Telegraf.rs)