"Najveći san je da prohodam" Matija boluje od spinalne mišićne atrofije, njegov dirljiv sastav rasplakao sve

"Rodio sam se, a ne mogu da hodam. Bog je tako odlučio, ali dao mi je maštu. Sanjam mnogo lepe snove, a moj najveći san je da prohodam". Ovako počinje dirljiv sastav Matije, dečaka koji boluje od spinalne mišićne atrofije, a koji je, radeći pismenu vežbu na temu "Sanjam o..." na času Srpskog jezika, vrlo iskreno i samo kako deca to znaju, istakao kako on trenutno sanja da ozdravi, kao i sva druga deca koja boluju od te iste, opake bolesti.

"Voleo bih da prohodam da bih mogao da se igram sa drugarima. Igrao bih fudbal i košarku. Trčao bih sa sestrom i igrao se. Išao bih da šetam po Hajd parku i po restoranima. Sad sam srećan, ali osećao bih se tada mnogo bolje. Ja bih mogao da prohodam ako naprave neki lek. Treba da ga izmisle naučnici. Verovatno bi bio u nekoj bočici koju treba da popiješ. Treba svi za to da pomognu da bi ga brzo smislili. Za lek bih voleo da ga koriste sva deca koja ne mogu da hodaju i da tako prohodaju. Taj lek treba jednom samo da se popije i da proradi. Svi bi se mnogo osećali srećno", piše u nastavku Matijinog sastava.

Preporučujemo

Za svoj jako emotivan sastav Matija je ocenjen najvišom ocenom, peticom, a nakon čega je njegova majka na svom fejsbuk profilu ponosno podelila rad svog sina i ovom prilikom podsetila koliko je bitno da se što pre pronađe lek za mišićnu atrofiju od koje boluje Matija, ali i mnoga druga deca.

"Matija je dete koje inspiriše svakoga ko ga upozna. Vedar, srećan, pun ljubavi i zahvalnosti za život. Ipak, njegov rad o najvećoj želji podseća nas na jednu važnu istinu: ono što se mnogima čini kao svakodnevnica, za njega je san. Njegova želja da hoda nije samo san o koracima, već o slobodi, ravnopravnosti i životu bez ograničenja. Matija možda nikada neće prohodati, osim ako se jednog dana ne pronađe lek ili neka neverovatna tehnološka inovacija. Iako to nije ono što ga definiše, mi svi maštamo i verujemo. Verujemo, jer nada ima moć da nas pokrene, da nam daje snagu i da svet čini boljim mestom", napisala je Matijina majka Olivera na svom profilu reči koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Takođe, za kraj, ona je dodala kako potresan rad njenog sina Matije nije samo priča, već je to lekcija, kako je rekla, za sve nas.

"Lekcija da cenimo ono što imamo, da budemo zahvalni za svaki korak i da se borimo za svet u kojem svaka želja, ma koliko delovala nemoguće, dobije šansu da postane stvarnost. Jer, iako možda nije najvažnije da Matija hoda, najvažnije je da nikada ne izgubimo veru i nadu", zaključila je Matijina majka.

Olivera je, a prema pisanju ljudi koje su takođe ganule Matijine reči i koji su njegov sastav delili na internetu, predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) koja je osnovana 2010. godine, kao savez udruženja koja se bave pitanjem osoba sa retkim bolestima, a koja se godinama bori za bolji položaj i status svih pacijenata u našoj zemlji sa retkim bolestima.

(Telegraf.rs)