Telegraf serijal! Jezivi oglasi manijaka: "Ćao, ima li neko ekipu, imam neku curu koju bi valjalo rešiti"

"Ćao, ima li neko ekipu za g*ng b*ng, vas je 3-4, imam neku curu koju bi valjalo rešiti", jedna je od poruka koja me je naterala da shvatim da onlajn opasnosti nisu samo onlajn, već se nalaze i u samom srcu Beograda. Anonimne Telegram grupe postale su poprište za organizaciju seksualnih susreta – od org*ja do g*ng b*ng-a, od normalizacije voajerizma do opasnih poruka koje ne samo da vređaju dostojanstvo, već mogu imati i duboke društvene i psihološke posledice. Svi ti susreti, ispod sloja slobode i anonimnosti, kriju opasnosti koje često ne primetimo dok ne bude prekasno. Ovaj tekst istražuje kako digitalne zajednice postaju mostovi za stvarne opasnosti, u kojima su najranjiviji – mladi, žene, i društvo u celini.

Iako seksualne devijacije ovog tipa zakonom nisu zabranjene, one jesu društveno neprihvatljive, vrlo često osuđivane i u najmanju ruku moralno upitne.

Preporučujemo

Oglasi poput "tražim nap*ljenu, p*rverznu i neposlušnu" ili "hoće li neka klinka da j*be starije muškarce?" postavljaju temelje za seksualnu potrošnju koja ne poznaje odgovornost. Iako su učesnici na početku možda saglasni s ponudama, kasnije može doći do emotivnih i fizičkih posledica koje ne mogu da se izbrišu.

Primera radi, jedna od učesnica je napisala: "Meni je bilo top, samo moraću da zamolim nešto ako nije problem?! Sledeći put nećemo onako grubo kao juče. Malo nežnije jer sam prokrvarila. Ako ti to ne predstavlja problem". Ovaj jednostavan, ali tragičan izraz ne govori samo o fizičkim povredama, već i o unutrašnjem neskladnom stanju koje ostaje dugo nakon završetka susreta. Njen gubitak samosvesti i samopuzdanja dovodi do toga da postavlja pitanje da li je njemu u redu da budu malo nežniji jer je prokrvarila umesto da se okrene i ode.

Seksualni susreti ovakvog tipa svode ljudsku intimnost na površinsku razmenu želja, čime se u velikoj meri urušava pojam međuljudskih odnosa. Ljudi više nisu partneri, već objekti za zadovoljstvo. A ono što je nekada bilo nešto što se deli s ljubavlju, sada je postalo transakcija.

Kao što smo videli seksualne aktivnosti koje se organizuju u grupama na Telegramu nisu samo emotivno problematične – one nosе i ogromne rizike po fizičko zdravlje učesnika. Od raznih seksualnih bolesti do zloupotrebe poverljivih informacija, ove aktivnosti vode u opasne vode.

Oglasi u kojima se traže partneri za susrete u "gl*ri holu" (mesto gde muškarac kroz rupu gurne svoj polni organ, pa ga neko sa druge strane rupe oralno zadovoljava) ili ponude za "diskretne" susrete, često ne pominju nikakvu zaštitu, niti bezbednosne mere. Dok ovakvi susreti mogu biti privremeni, moguće posledice po zdravlje i fizičko stanje ostaju.

Ono što je na prvi pogled samo obična ponuda za seksualni susret, ubrzo postaje začarani krug nasilja i voajerizma. Anonimnost na internetu omogućava ljudima da lakše pređu granicu između onoga što je prihvatljivo i onoga što je štetno. Oglasi za g*ng b*ng ne govore samo o seksualnim željama, već o normalizaciji ideje da se ljudska bića mogu koristiti kao objekti. Ovakvi susreti donose opasnost od "sekundarne viktimizacije", gde ljudi koji učestvuju u ovom cirkusu postaju nesvesni granica koje su neophodne za zdrav seksualni život. Normalizuje se mizoginija, seksualizacija i voajerizam, dok se stvarna, nežna i uzajamno poštovana intimnost sve više zaboravlja.

Mnogi ljudi koji učestvuju u ovim susretima možda na početku ne prepoznaju duboku psihološku štetu koju mogu da pretrpe. Iako su bili saglasni sa aktivnostima, kasnije se suočavaju s emocionalnim problemima koje nisu predvideli. Oni kasnije moraju da se nose s sramom, krivicom, dubokim neskladom, a jaka društvena osuda, ako se za slučaj sazna, može izazvati niz problema za učesnike. Ponekad ovi učesnici osećaju da su izgubili kontrolu nad svojim životima, a osećaj krivice i emocionalne devastacije postaje svakodnevna realnost. Bez odgovarajuće podrške, te posledice se lako mogu pretvoriti u trajne rane koje će formirati njihov pogled na svet, seksualnost i međuljudske odnose, a te poglede oni treba da prenesu na neku novu generaciju.

Ove grupe ne utiču samo na učesnike – one šalju i poruku širem društvu. Posmatrači, bilo da su direktno uključeni ili samo "prate" ove aktivnosti, počinju da misle da je sve dozvoljeno u privatnosti. Takvo razmišljanje, ako se ne zaustavi, može se proširiti u stvarnim životima i postati opravdanje za nasilje, iskorišćavanje i pretnje. Ovakvi susreti ubeđuju nas da je sve normalno, sve dok se ne otkrije da je iza svake tajne postojala ozbiljna posledica. Normalizacija ovakvih ponašanja stvara plodno tlo za zloupotrebe i nasilje.

Dok se koristi izraz "sloboda" da bi se opravdala organizacija ovih susreta, istina leži u tome da takva sloboda nosi sa sobom destruktivne posledice. Ove aktivnosti ne samo da ugrožavaju učesnike, već šalju pogrešne poruke celokupnoj zajednici. Društvo mora da se bori protiv takvih zloupotreba, a to znači edukaciju, zakonodavne promene i snažniji pristup zaštiti žrtava. Svaka osoba zaslužuje da bude poštovana i voljena, a ne da bude objekt za zadovoljavanje nečijih potreba bez odgovornosti. Te činjenice pre svega moramo biti svesni mi sami, jer dokle god dozvoljavamo da nas neko tretira bez poštovanja, dotle ćemo tako i biti tretirani.

(Telegraf.rs)