Dušan i Mila u rukama ne drže mobilne telefone, već čuvaju nešto zbog čega Srbi mogu da im se zahvale

"Kad kolo zaigra i frula zasvira, u kolu jе, nano, igrati milina", reči su jedne stare narodne pesme, a emociju koju nosi možda najbolje opisuju Piroćanac Dušan Antić i njegova devet godina mlađa sestra Mila na koju je preneo svoje neverovatno znanje i pasiju prema instrumentu, pa danas zajedno čuvaju vekovnu tradiciju sviranja frule u njihovoj porodici.

Da li verujete da i u eri digitalizacije svega, pa i zvuka, postoje mladi ljudi koji ni po čemu ne kaskaju za modernošću koje njihovo doba i tekovine 21. veka nose, a opet s puno ljubavi i umeća neguju tradiciju "sviranja te miline"? I uz to, oni su multitalentovani. Ako ste do sada i sumnjali da ima takvih osoba, naredna priča će vas razuveriti.

Preporučujemo

Dušan i Mila su nastavili porodičnu tradiciju sviranja na tradicionalnim instrumentima, budući da su to umeće imali i njihov deda, pa i pradeda.

- Mogu da kažem da sviranje na ovim instrumentima traje dosta dugo počev od pradede koji je svirao covaru, dede koji još svira frulu, pa danas ja i moja sestra, a nadam se da će se još nastavljati - počinje svoju priču Dušan za Telegraf.rs.

Kaže da je kasno otkrio svoj talenat da bi išao u muzičku školu.

- Zato sam išao sam na privatne časove kod majstora frule Slaviše Stojkovića i profesora klarineta i kompozitora Spire Manića - navodi.

E, onda je otkriveno da on nije nadaren samo za pomenuti instrument, već i za duduk, kaval, gajde, covaru...

Antić je, čini se, zaista multitalentovan čovek, tako da ne čudi što pored navedenih pet tradicionalnih "proizvođača zvuka" ume da barata odlično i savremenim - klarinetom i saksofonom.

Sestra Mila je sviranje frule savladala u okviru porodice jer u pirotskom kraju nema tog odseka ni u jednoj muzičkoj školi, ali je zato za harmoniku počela i formalno da uči.  Ona, iako ima svega 15 godina, za naš portal puna samopuzdanje kaže: "Kad odrastem, moja je želja sa otvorim školu za frulu".

A do tada Mila s radošću kaže da jako voli muziku jer joj često popravlja raspoloženje.

- Moj instrument, to jest frula, je veoma drugačiji od drugih. Zvuk koji ispušta frula je u nekim trenucima umirujuć i nežan, a nekad obeležava kolo ili veselu igru. Ja sam ovaj instrument zavolela pored mog brata koji ga svira preko deset godina - ističe Mila i dodaje da trenutno završava osnovnu muzičku školu.

Da su Antići zaista muzički izuzetno nadareni i uspešni, govore i brojna priznanja sa takmičenja u zemlji i inostranstvu.

- Od takmičenja bih izdvojio "Zlatnu frulu juga Srbije" koje se održava u Vranjskoj Banji. Tu sam četiri puta osvajao 1. nagradu u kategoriji izvorno sviranje. Dok je moja sestra kasnije počela da se takmiči, dva puta je osvajala prvu nagradu u kategoroji do 12 godina - ponosno priča Dušan za Telegraf.rs

Izdvaja i Sabor frulaša Srbije "Oj Moravo" koji se održava u Prislonici kod Čačka.

- Tamo idu samo najbolji frulaši koji su ostvarili najbolje rezltate na predtakmičenjima u svom okrugu. U prislonici se takmičim od 2018 godine. Pored brojnih nagrada u takmičarskom delu sviranja, jedna od najdražih mi je nagrada Radio Beograda 2 od zlata jabuka za "najizvornije muziciranje" - ističe mladi frulaš.

Muzičar i kompozitor

Osvajao je Dušan i nagrade izvan granica Srbije, recimo u Bugarskoj, na "Zlatnoj bugarskoj gajdi".

- Počev od prve nagrađene kompozicije i meni najdraže "Medena frula" za sve kompozicije su snimljeni i video spotovi koji prate melodije i svaki ima svoju priču. Tu smo dobili ideju sa svojim prijateljima i kolegama da oformimo grupu, "Čuvari tradicije", gde svake godine snimamo jednu kompoziciju i jednu tradicionalnu pesmu iz našeg kraja u cilju promovisanja naše tradicije i lepote naše planine, a pored toga zajedno imamo brojne nastupe - reče nam Dušan.

Četiri godine zaredom njegove kompozicije osvajaju 2. mesto na konkursu za savremenu kompoziciju na fruli.

- Tu sam prošle godine osvojio i 1. mesto sa kompozicijom "Staroplaninski zov". Pored ovih nagrada imam i brojne zahvalnice i priznanja iz okolnih zemalja a i šire – kaže Antić.

Inače, on je poznat po tome što je sjajan promoter upravo pomenute Stare planine, odnosno muzičkog melosa tog kraja.

- Pored toga što radim svoje kompozicije, beležim i izvorne melodije iz moga kraja i Stare planine, gde su desetak kola i pesama snimljene na CD "Svirala u muzičkoj tradiciji Srbije" u izdanju PGP-a. Radio Beograda 2 - priča Dušan za Telegraf.rs

Foto: Privatna arhiva

On ističe da je počevši da radi svoje komponzicije težio da to bude spoj naše tradicionalne i savremene muzike, ali pre svega da u melodijama bude srž ta naša tradicija i duhovnost.

- Sve kompozicije koje sam radio su od velikog značaja jer poslednjih 20tak godina moj kraj koji je veoma bogat muzički, melodijski i igrački, dosta je zapostavljen - konstatuje.

Uzor u Dugiću, ali i anonimnim muzičarima svog kraja

Pažljivo upijamo Dušanove reči i pitamo se da li je, osim toga da "ne pada iver daleko od klade", odnosno porodično nasleđenog talenta, ipak imao neki uzor i van toga.

- Moj uzor što se tiče kompozicija je Bora Dugić naš čuveni majstor frule, ali i anonimni svirači sa Stare planine koji još uvek sviraju te neke, starinske melodije - kaže nam Dušan.

Što se tiče starinskog, poštovanja i čuvanja tradicije, zanimalo nas je da nam Dušan iskreno odgovori kako je uskladio "staro" i "novo".

- Naravno da čovek i danas može biti moderan i poštovati tradiciju. Bitno je da postoji balans - ističe on.

On smatra da je veoma važno i u kakvom krugu ljudi se čovek kreće.

- Ja sam imao tu sreću da sam imao veliku podršku od drugara i drugarica iz folklornog ansambla Doma kulture Pirot, kao i kolega iz narodnog orkestra Doma kulture Pirot, gde se i svi nalaze u spotovima mojih kompozicija i pomogli su u realizaciji tih projekata - naglašava Antić.

On priznaje da u ova vremena mladi ljudi nisu toliko zainteresovani za našu tradiciju, a opet svedoči tome da se sve više dece interesuje za frulu.

- Sve je više i više mladih frulaša. Cilj mi je da u narednom periodu osnujem svoju školu frule i zainteresujem sve više mladih ljudi za ovaj instrument - otkriva naš sagovornik, a mi primećujemo da mu se želja poklapa sa sestrinom.

A do ostvarenja iste Dušan ima i svoj zvanični posao i to nećete verovati gde.

- Pored toga što sviram tradicionalnu muziku, radim već šest godina u kompaniji u kojoj sam veoma zahvalan rukovodiocima i kolegama koji su uvek imali razumevanje za moj rad i uvek pružali podršku - priča Dušan o neobičnom spoju sasvim suprotnih zanimanja.

Ovaj mladi čovek osim tradicionalne muzike, svira i savremenu, a nastupa sa svojim bendom na zabavama. Želja mu je, osim pomeute škole, da u narednom periodu uradi i autorski CD sa svojim kompozicijama.

- Sve što se radi u životu traži dosta vremena, ali ako se nešto voli i lepo organizuje onda nije teško - poruka je Dušanova svima.

Priča o bratu i sestri iz Pirota je dokaz da ne mora novo da izbriše staro. A znate zašto? Zato što ono što se "srcem upiše" u porodično nasleđe, provuče se negde kroz gene i traje. U slučaju Dušanovom i Milinom to je mio zvuk drvenog instrumenta. Osvetlili su obraz pradede i dede, kao i čitavog staroplaninskog kraja. Sa samo 24, odnosno 15 godina ovi mladi ljudi su se zlatnim slovima upisali u srpsku muzički baštinu, a tek je život pred njima!

(Telegraf.rs)