"Nikad ne znamo hoćemo li imati bar jedan obrok ili potrebne lekove" kaže Sjeničak: Ovo je pretužna priča Raha

"Petočlana porodica, svi teški bolesnici i socijalni slučajevi" - kratak je i više nego tužan opis jedne sjeničke porodice. Reč je 80-godišnjem Rahu Baždar u i njegovoj deci - Elku, Safiji, Eli i Sabaheti. Oni su svi nažlost bolesni, a zbog smetnji u razvoju nisu u mogućnosti da se brinu ni o ocu ni o sebi. Praktično, da im nije pomoći Crvenog krsta, Narodne kuhinje u Sjenici i dobrotvora, ne bi imali osnovne uslove za život - hranu, odeću, ogrev i lekove.

Glava porodice je nepokretan već više od deceniju, nije u stanju sam ni da jede (kad ima šta) a deca zbog stanja u kojem su nisu mu od pomoći. Elko, čije je zdravstveno stanje nešto podnošljivije od ostalih članova porodice, preuzima brigu o svima. Kada u jesen stigne neka donacija iz dijaspore, uz pomoć dobrih komšija pripremi drva za zimu, ode u Narodnu kuhinju po hljeb i topli obrok za oca i sestre, a ponekad sam očisti snijeg ispred kuće.

Preporučujemo

- Bog nam je odredio da se rodimo s problemima i da ih nosimo kroz cijeli život. Od kako znam za sebe, naš život je obeležen siromaštvom i neimaštinom. Mada nam dobri ljudi već godinama pomažu i ne dozvoljavaju da gladujemo, svaki novi dan donosi neizvjesnost i iskušenje. Nikada ne znamo hoćemo li imati bar jedan obrok ili potrebne lekove -priča Elko Baždar za "Sandžak Danas"o svojim mukama. No, nada ga ne napušta i veruje da će humani ljudi i dalje biti tu za njega i njegovu porodicu.

Ovakav život je težak svakog dana, a u zimskim nekoliko puta više, jer, znamo svi - Sjenica, "srpski Sibir". Kad živiš u najhladnijem gradu u Srbiji, to zahteva stalno grijanje kuće koja je trošna i vlažna. Bilo je godina kad ova porodica nije imala drva i smrzavala se. Iako su ove godine uspeli osigurati nešto ogreva, Elko strahuje da to neće biti dovoljno do proleća.

- Najveće nade polažemo u pomoć dobrih ljudi. Već godinama, zahvaljujući njihovoj podršci, uspevamo preživjeti - dodaje.

Među brojnim dobrotvorima koji su im pomagali su  i humanitarac Hido Muratović i porodica Nezirović iz Luksemburga. Zahvaljujući njihovim donacijama, porodica je uspela platiti dio duga za struju, kupiti lekove i osigurati minimalne uslove za život.

- Da nije bilo pomoći, ko zna šta bi bilo s nama. Ovako smo svi zajedno, borimo se i nadamo se boljem sutra - kaže ova napaćena duša. Dodaje da bi im svaki vid pomoći bio dragocjen – hrana, ogrev, osnovni nameštaj, pa čak i renoviranje kupatila.

(Telegraf.rs/Sandžak Danas)