Šok na onlajn pijaci! Srbin oglasio na prodaju najvredniju uspomenu svojih predaka, njima je to značilo život

Digitalna trgovina odavno polako dobija prevlast, a poznato je i da se onlajn može naći kupac za skoro sve što postoji. Kompas se neretko izgubi, ali ako izuzmemo bizarnosti, čini se da smo došli do vremena kada i ono privatno, lično, ono što je imalo veliki značaj porodici bude stavljeno na tržište.

Tako je jedan Srbin oglasio na prodaju ono što je njegovim precima bilo najvrednije i obeležilo im život - školsku diplomu i crno bele slike iz rata. Malo ko je ostao ravnodušan na ovaj prizor, ali je ostala nepoznanica da li je isto uspeo i da proda. Ovo čak nije ni retkost.

Preporučujemo

Mimo oglasa, najplodnije tlo za takve stvari čine brojne grupe na društvenim mrežama gde se među ponuđenim nađu raznorazni, nekada davno nekome važni predmeti.

Garderoba iz minulog vremena, lutke, šolje, tanjiri, ali i uniforme, odlikovanja, pa čak i stare porodične fotografije kao i diplome onih koji su se za njih svojevremeno borili kako bi ih stekli.

Procena je na prodavcu, pa među ponuđenim stvarima slike više nemaju vrednost u smislu što su na njima likovi koji su tom nekom pojedincu prethodili i zbog kojih je, na kraju krajeva, danas tu gde jeste, već postaju ništa drugo do robe.

Najčešće od sto dinara naviše, samo ne u zavisnosti od toga ko je iza crno-belog osmeha i gde, koliko je voleo onoga ko je ostao iza njega, već toga kada je slika nastala i koliko je očuvana jer što je starija, to je vrednija.

Foto: facebook.com/adamadragana.stanisavljevic

Dakle, obična roba, emocije su skrajnute, a tako se među oglasima nađu i neke lutke koje su predstavljale neizostavne saputnike mališanima, dok su sada materijalno koje može doneti dobit.

Za prodaju se pojave i diplome škola i fakulteta koji možda i danas postoje, a još bolje ako su još starije jer, kao i za slike - što je starije to je, čini se, unosnije.

Zanemarimo stvari, garderobu, ukrasna ogledala, tašne, nakit, šnale i marame koje su nekada krasile kose naših baka, kako smo došli do toga da se i ono najličnije - likovi i dostignuća predaka nađu na internetu, a pored njih umesto približavanja preminule osobe strancima - cena?

Odnosno, preciznije, kako smo došli do toga da monetizujemo svoje preminule članove porodica, pa je i njihov lik danas nekima ništa drugo do robe koju treba prodati i, važnije, kakvu to poruku šalje novim generacijama?

Kako pojašnjava sociolog za Telegraf.rs, postoji niz faktora koji utiču na to da se stanje svesti oko predmeta trgovine poprilično izmenilo.

Finansije

Novac je načelno nešto što diktira ponudu, kao i potražnju, pa ne može biti izuzet ni u ovim situacijama, naprotiv on je možda i gorući faktor.

- U trenutku kada prosečna potrošačka korpa prevazilazi prosečnu platu ljudi imaju potrebe da pronađu druge načine da sebi obezbede život, ovde ne pričamo o udobnom životu, već o osnovnom preživljavanju. Ono što je važno da se razume jeste da kada pričamo o proseku plata ne važi pravilo da polovina ljudi ima manje od proseka, jer postoji velika diskrepancija između najbogatjih i najsiromašnijih ljudi, gde plate bogatih vuku prosek. Dakle, ispod prosečne plate ima recimo oko 70 odsto ljudi u Srbiji. To takođe znači da taj procenat ne može sebi da priušti da kupi sve što je neophodno za normalan život već mora da se dovija, da li zaduživanjem, kroz keš kredite ili na neki drugi način, u ovom slučaju prodajom ličnih stvari predaka - dakle novac je svakako jedan od faktora, ako ne i najvažniji, koji danas kreiraju spisak stvari koje se mogu pronaći za prodaju.

Gomilanje stvari

Sa druge strane u našoj tradiciji jeste čuvanje različitih stvari koje objektivno nisu potrebne, pa i to umnogome utiče na svest ljudi koji predmete oglašavaju za prodaju.

Foto: Shutterstock

- Danas je to najočiglednije kod ljudi koji skupljaju račune za struju i vodu i nikada ih ne bacaju. To znači da većina stvari u nekim svojim špajzovima, šupama, podrumima i potkrovljima čuva pisma, indentifikacione dokumente, odeću, igračke, nikad korišćenu srebrninu, nakit i tako dalje, svojih davno pokojnih članova porodice. Većina tih stvari nema nikakvu sentimentalnu vrednost, ali zato ima ekonomsku. Prodajom toga oni dobijaju nekoliko stotina evra ili možda čak i 20-50 evra koji će im pomoći da preguraju mesec do kraja, dok sa druge strane ne gube ništa jer su sačuvali one stvari koje su im preko potrebne - pojasnio je sociolog za Telegraf.rs

Promena svesti naroda

Nova vremena diktiraju i neke nove vrednosti, pa se tako dosta promenio i način na koji se posmatra ceo koncept porodice i, kako nam je predočeno, većina pamti u suštini one najbliže.

- Važno je razumeti i da je u prošlosti bilo normalno poznavati svoju porodicu otprilike do belog orla i bele pčele, ali je to već krajem prošlog veka to prestalo da se dešava. Pamti se samo nuklearna porodica pojedinca - ovo znači da roditelji pamte svoju nuklearnu porodice (mamu, tatu, brata, sestru) i ponekog člana nuklearne porodice svojih roditelja. Ti članovi porodice su aktivni i u životima njihove dece kao baba, deda, ujak, stric, tetka i braća ili sestre od ujaka, strica, tetke... Onda se nameće pitanje, ako ne znaš ko su ti preci, koliko zapravo imaš osećaj da je nešto emotivno vredno i važno? Ti ne samo da ti ljude nisi poznavao, nego ti niko nije usadio a priori ljubav prema njima, pa samim im ti nemaš ništa od toga što čuvaš njihove stvari - objašnjava sociolog.

Monetizacija svega kao novi standard

Izmenom svesti naroda postavljaju se nova pravila koja se dalje prenose na mlađe generacije. Ukoliko roditelji nisu videli važnost u nečemu, oni je sigurno nisu preneli svojoj deci i tako dolazimo do manjka emocija i osećaja važnosti oko nečega što je ranije delovalo prirodno.

- I za kraj, to nije tekovina savremenog života. Ljudi su oduvek, pa čak i u vreme kada je institucija porodice zaista bila čvrta, prodavali stvari svojih predaka ili čak i živih srodnika, koje su emotivno možda i mnogo više značile, u periodima kriza, a mi od 2020. i korone nismo izašli iz perioda krize. Koliko god ružno možda delovalo, monetizacija preminulih članova porodice je u neku ruku normalna, s obzirom na sve društvene okolnosti - objašnjava sociolog.

Foto: Shutterstock

Značaj poruke koja se na ovakav način šalje mlađim generacijama naizgled gubi na značaju u poređenju sa neophodnošću koju diktira momenat ili period.

- Poruka koju to šalje mlađim genercijama apsolutno nije značajna. Mladi ljudi su sposobni da razumeju siromaštvo, glad i potrebu da se obezbedi topao dom i plaćeni računi, čak i kada se desi takva prodaja, ako roditelji i bake, deke i drugi članovi prodice kod njih razviju ljubav i topla osećanja prema tim nekim ličnostima iz njihove familije. Međutim, ukoliko toga nema i ukoliko su članovi porodice nezainteresovani za svoju istoriju onda ni mladi to ne mogu da nauče, te se te stvari pretvaraju u vredne tričarije na kojima možeš da zaradiš - rečeno nam je čime se nekako iznova vraćamo na staru izreku: "Sve polazi iz kuće".

Dakle, pre nego što se šokiramo kada vidimo nešto i odmah pomislimo i na osudu, valja se setiti da postoji niz faktora koji je uticao na nečiju odluku ili čin, ali i da se zapitamo šta svojim primerom prezentujemo nekome ko dolazi iza nas.

Nije samo onlajn problem

Brojni su primeri da neobične, lične predmete ne moramo videti samo u onlajn prodaji, naprotiv. Kako je više puta Telegraf.rs pisao, nesvakidašnje predmete osoba katkad može da nađe i po brojnim buvljacima.

Tako se svojevremeno među izloženim predmetima našla i, ni manje ni više, nego urna. "Pokojnica u prahu, cena prava sitnica...", objavljeno je uz ovu vazu na kojoj je ugravirano ime žene, a u kojoj se čuvao njen pepeo. Ko zna koliko godina kasnije, a i sa koje tačke naše planete, urna je dospela na jedan srpski buvljak.

Na njoj je pisalo da je u pitanju Ella Prange rođena 13.5.1924. a preminula 20.4.1990. godine, potom je kremirana i njen pepeo čuvan je u ovoj urni.

Ipak, ni to nije izuzetak, samo je pitanje koliko će i da li će nesvakidašnji predmet projave odjeknuti u javnosti, pa će se za njega saznati.

(Telegraf.rs)