Osvetnička pornografija, nasilje koje i u Srbiji uzima maha: Evo kako žrtve mogu potražiti pravdu

Digitalno nasilje, posebno ono usmereno prema ženama i devojčicama, je sve prisutniji problem u svetu, ali i Srbiji, zbog čega je važno unaprediti krivično-pravni okvir kako bi žrtve neovlašćenog deljenja intimnog sadržaja i zloupotrebe putem društvenih mreža dobile adekvatnu zaštitu, rečeno je danas na stručnoj konferenciji ''Digitalno nasilje i pravna zaštita: Zajedno protiv osvetničke pornografije i sekstoršna'', koja je održana u okviru kampanje ''16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja''.

Telegraf je pokrenuo i serijal tekstova na ovu temu, nakon što smo razotkrili mračne grupe Telegrama koje služe za osvetničku pornografiju, pedofiliju i druge vidove nasilja.

Preporučujemo

Konferenciju su organizovali Institut za evropske poslove i Ženski pravosudni centar uz podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona SAD i ambasade SAD u Beogradu.

Otvarajući skup, državna sekretarka u Ministarstvu pravde Bojana Šćepanović rekla je da digitalno nasilje, posebno u najekstremnijim oblicima, poput neovlašćenog deljenja intimnog sadržaja putem društvenih mreža, interneta i zloupotrebe sadržaja, ostavlja duboke posledice po dostojanstvo i privatnost žrtve, ali i trajne posledice po psihički i telesni integritet.

Šćepanović je podsetila da je 2016. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je prepoznao oblik digitalnog nasilja nad ženama kao posebnu vrstu psihičkog nasilja u porodici i dodala da se nakon procene rizika izriču hitne mere u cilju sprečavanja eskalacije i ponavljanja te vrste nasilja.

Navela je da krivično zakonodavstvo Srbije ne poznaje osvetničku pornografiju i ekstenziju kao posebna krivična dela, ali da su ta protivpravna ponašanja sankcionisana u praksi kroz druga, već postojeća krivična dela, kao što su polno uznemiravanje javnosti, proganjanje, krivično delo neovlašćeno fotografisanje, neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđih spisa, portreta i snimaka i krivična dela ucene, prinude, iznude i sva druga krivična dela koja sadrže elemente digitalnog nasilja.

Istakla je da je neophodno unaprediti postojeći krivično-pravni okvir u cilju efikasne i sveobuhvatne zaštite žrtava krivičnih dela izvršenih putem digitalnih tehnologija i navela da je Ministarstvo pravde aktuelnim izmenama i dopunama krivičnog zakonika predvidelo izvesne izmene.

''Kaznena politika kod krivičnih dela protiv polne slobode je znatno pooštrena, pa je tako za silovanje propisana kazna zatvora od pet godina do kazne izricanja doživotnog zatvora. Ista sankcija je propisana i za krivično delo obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom'', objasnila je Šćepanović.

Navela je da je u toku javne rasprave o izmenama Krivičnog zakonika dosta pažnje posvećeno i predlaganju novog krivičnog dela - objavljivanje sadržaja kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela i dodala da će to krivično delo biti precizirano taksativnim navođenjem i da će se kažnjavati objavljivanje sadržaja kojim se savetuje izvršenje krivičnih dela vezanih i za pedofilske sadržaje gde su žrtve uglavnom žene i deca.

''U tom smislu dopunićemo krivični zakon ili putem inkriminisanja novog krivičnog dela ili proširenjem radnje izvršenja nekog od postojećih krivičnih dela, u cilju zaštite intimnog sadržaja od zloupotrebe i neovlašćenog deljenja putem društvenih mreža'', rekla je Šćepanović.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ukazao je da je prema izveštaju Amnesti internešenela (Amnesty International) 65 odsto žena imalo iskustvo sa nasiljem na mrežama, a da po novim anketama 33 odsto devojaka ili devojčica u Srbiji ima isto iskustvo.

''Stoga je vrlo važno da se preduzmu određene pravosudne mere, a mislim da je u Srbiji čak potrebnije da se podigne nivo razumevanja na ovu temu. Važno je da istaknemo potrebu za održavanjem dijaloga, što je uvek važno za diskusije i za razumevanje ovog pitanja i da se usmerimo ka konkretnom zalaganju za rešavanje ovog pitanja'', rekao je ambasador.

Naglasio je da je važno da postoje sistemi za pružanje podrške, za uklanjanje stigmi i preventivne mere koje će omogućiti kvalitetan boravak na internetu.

''Mislim da nam još nije jasno da digitalno vreme u kojem živimo može da se unapredi, zahvaljujući novim tehnologijama, ali svesni smo da u velikoj meri ima i negativan uticaj na naš život. Ova konferencija pokušava da pokaže pozitivne efekte digitalne komunikacije i da ponudi način da se reše negativni aspekti koji se često dešavaju na internetu'', rekao je Hil.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi rekao je da je poslednjih godina, naročito od 2021. godine, primetan dramatičan porast slučajeva kada su žrtve, uglavnom mlade žene, suočene sa razmenom intimnih sadržaja bez njihovog pristanka.

Naveo je da krivični zakon u Srbiji još ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, što žrtvama otežava mogućnost da dobiju posebnu zaštitu.

''Danas smo ovde da skrenemo pažnju stručnoj javnosti na pošast koja je oko nas i da damo naš skromni doprinos dijalogu kako problem osvetničke pornografije i sekstoršna prevenirati, ali i sankcionisati'', rekao je Beširi.

(Telegraf.rs/Tanjug)