Psiholog Radmila Vulić Bojović otkriva kako kontrolisati stres i zašto nije dobro potiskivati loše emocije

Stresne situacije su naša svakodnevnica, a kako će uticati na našu psihu i organizam, zavisi od toga na koji način ih doživljavamo. Stres nas prati u svim sferama našeg delovanja te zaslužuje posebnu pažnju. Zašto prestajemo da uživamo i da se radujemo, i kako to možemo da menjamo, o ovim drugim temama u podcastu Zdravo sa Ivanom, govorila je psiholog Radmila Vulić Bojović.

Preporučujemo

Mnogi imaju problem da se izbore sa stresom, često se dešava i da se dvoume i nisu sigurni da li im je potrebna stručna pomoć, te precene sebe i uđu u začaran krug svojih emocija. Kako je, pak, stres sastavni deo našeg života važno je ovladati mehanizmima odbrane.

- Stalno smo pod stresom i nikada brže nismo živeli, te nikada nije bilo više izazova nego sada i na ličnom i na profesionalnom planu. Stvarno je ozbiljan zadatak pred svakim pojedincem. Oni koji su u nekim srednjim godinama, koji brinu i o sebi i o svojoj porodici, sada brinu i starijim roditeljima, i oni su pred najvećim izazovima. Ali na duge staze, toliko puno davanja ne može da rezultirati nekim pozitivnim ishodom, objasnila je Vulić Bojović.

Kada je potrebna stručna pomoć

Kada se čovek nađe u teskobi, važno je da prepozna on, ili okolina, da mu je potrebna stručna pomoć. Psiholog ističe važnost pitanja "kako si?".

- Stručnu pomoć treba potražiti u onom momentu kada osetiš potrebu da ti je potrebna neka druga perspektiva. Nekada je važno samo izgovoriti i progovoriti o nečemu sa nekim ko nije involviran u tvoj svakodnevni život, jer na taj način dobijete neku drugu perspektivu. Taj neko drugi može da sagleda stvari koji možda vi ne vidite. Na kraju, nekada je navažnije samo da vas neko sasluša, da vas pita kako ste, objašnjava psiholog.

Uspešni ljudi mogu imati problem sami sa sobom

Foto: Telegrafrs

Dok na poslu briljiramo, penjemo se na društvenoj lestvici, s druge strane osećamo prazninu. Pojedinci koji u detnjstvu nisu hvaljeni i podržavani, u odraslom dobu traže samopotvdu i vredno rade kako bi bili "najbolji ". Na taj način kompenzuju ono što nisu dobili u detinjstvu, dok druga strana ličnosti ostaje prazna. Ima i onih kojima je od malih nogu usađen "uspeh" i to je ono što se vrednuje pa kako su rasli po tom šablonu, zapostave svoje želje i ono što istinski žele pod izgovorom "šta će drugi reći".

- Tu ima nekoliko slojeva te priče. Funkcionalnost je jedna fluidna kategorija i ona se nalazi na spektru, i vi možete biti nisko funkcionalni i visoko funkcionalni, ne možete biti samo jedno, uvek ste tu na skali između. Druga stvar, šta je to funkcionalnost?  Ključan aspekt funkcionalnosti je autentičnost - da budeš u skladu sa onim što ti od sebe očekuješ i što ti za sebe želiš a ne ono što očekuje roditelj, poslodavac ili neko drugi. Nekada se te stvari usaglase, ali opet veoma je važno da ne zapostavimo sebe. Često deca koja odrastaju u atmosferi gde je samo postignuće, nešto što se ceni, što se primećuje, i retko ih neko pita - "Kako si, čekaj, da li si dobro?". To su razgovori koji iscrtavaju te neke emocionalne mape, da deca i mladi postanu svesni sopstvenih osećanja, i da znaju kako da ih prepoznaju i imenuju, da budu svesni i tuđih osećanja, objasnila je Vulić Bojović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Zašto nas dragi ljudi napuštaju u teškim momentima

Kada nam ide dobro, imamo dve vrste prijatelja koji nas okružuju - oni koji se raduju našim uspesima, i oni kojima to ne prija ali su tu zarad neke koristi. Ali, u onom momentu kada se javi problem, osobe koje smo smatrali prijateljima odlaze. Mnogi se pitaju zašto se to dešava i kako se izboriti sa tim bolnim procesom?

- Neko ko je dobar drugar kada si tinejdžer, ne mora da znači da će biti dobar drug u odraslom dobu. Što se prijatelja tiče, tih koji se povlače kada je najteže, to govori o vašem prijateljstvu koliko je jako. Tačno je da u teškim momentima i sam čovek postane težak, ali bez obzira na sve, kada su odnosi čvrsti nema povlačenja, objasnila je psiholog.

Njena poruka je neophodno da se svako zauzme za sebe, da vodi računa o sebi.

- Često za vas niko ništa neće uraditi, pa čak i oni najbliži. Vodite računa o sebi kako bi duže trajali, poručila Vulić Bojović.

Kompletnu epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom i razgovor Ivane Anđelković sa psihologom Radmilom Vulić Bojović možete pogledati u videu sa početka teksta.

(Telegraf.rs)