Da li ste vi u rizičnoj grupi? Počeo period gripa i infekcija, lekari savetuju kako da ne dođe do komplikacija

Nalazimo se u periodu kada počinje sezona gripa, a sudeći prema najnovijem saopštenju Batuta, u Srbiji već ima dosta onih koji su ga "zakačili", pa je tako samo od 18. do 24. novembra zabeleženo blizu 11.000 slučajeva sa akutnim respiratornim infekcijama, odnosno kijavicom, kašljem, povišenom temperaturom ili glavoboljom. Prema rečima imunologa, sada je najbitnije da ojačamo naš imunitet kako bismo uspeli da se izborimo sa svim virusnim infekcijama koje haraju u ovom dobu godine, kao i sa gripom, pa objasnio koji su to načini na koje to možemo  učiniti.

Kako stoji u saopštenju Batuta o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji gripa u sezoni 2024/2025,  od 18. do 24. prošlog meseca, u našoj zemlji se, prema populacionom nadzoru, beleži se 6.746 slučajeva oboljenja sličnih gripu, dok je još navedeno i koji su krajevi naše zemlje najviše zahvaćeni, kao i koja starosna dob je najpodložnija oboljevanju.

Preporučujemo

Grip najviše hara među decom do 14 godina

"U ovoj izveštajnoj nedelji najviše stope incidencije registrovane su u zlatiborskom, pirotskom i šumadijskom okrugu, dok su najviše uzrasno-specifične stope zabeležene u uzrasnim grupama dece mlađe od 4 godine i od 5 do 14 godina", stoji u saopštenju, dok se još dodaje kako je, a u odnosu na prethodnu nedelju, registrovan broj obolelih od oboljenja sličnih gripu viši za 8.4 odsto, kao i da je, kako se dalje navodi, u poređenju sa istim periodom prethodne sezone, stopa oboljenja sličnih gripu bila na nižem nivou.

Kada je o akutnim respiratornim infekcijama reč, broj obolelih u Srbiji, piše dalje Batut, u 47. izveštajnoj nedelji iznosio 10.980 slučajeva, te da se, objašnjava se dalje, u poređenju da prethodnom nedeljom, registruje trend rasta oboljevanja od akutnih respiratornih infekcija, i to za 10.8 odsto.

Treba jačati imunitet

Imunolog prof.dr Borislav Kamenov govorio je za "Telegraf.rs" kako da se zaštitimo u ovom periodu kada vazduhom haraju razni virusi, infekcije ali i grip, pa naglasio kako od nas samih zavisi da li ćemo ovo doba godine pregurati zdravi ili sa simptomima poput bolova u zglobovima, glavoboljom, povišenom temperaturom, kašljem i kijavicom. Kako je on kazao, sada će se najbolje videti u kakvom stanju se nalazi naš organizam, pa objasnio o čemu se radi.

Printskrin: Youtube/RTS Ordinacija - Zvanični kanal

- Kriv je naš organizam i imunitet koji nisu spremni da se izbore sa svim virusnim infekcijama koje vrebaju tokom zimskih meseci. Ljudi koji imaju lošu cirkulaciju, lako se zamaraju, skloni su alergijama, nemaju kiseonik, svi su oni u riziku od razboljevanja u ovom periodu. Sada dolazi samo do reaktivacije starih virusa, a da ljudi toga nisu ni svesni, jer se otpornost našeg organizma smanjuje kada se organizam ohladi. Ljudi onda odmah posežu za antibioticima, raznim lekovima, a ne znaju da oni tako ne leče problem, nego posledice - objašnjava imunolog Kamenov.

Ishranom protiv virusnih oboljenja i gripa 

Ipak, iako možda naš organizam nije spreman na viruse i infekcije koje sada mnogim "nespremnim" građanima prave probleme, imunolog ističe da postoje načini da popravimo stanje i ojačamo imunitet, te da je ključna naša ishrana.

- Svakako možemo da popravimo stanje našeg organizma. Treba izbegavati proizvode koji sadrže kazein a na koji su mnogi ljudi netolerantni, kao i crno i belo brašno. Ljudima ovi proizvodi smetaju, a oni misle da je to normalno. Osećaju nadimanje, imaju bolove u stomaku i gasove, što ne može da bude normalno stanje organizma. Međutim, ljudi teško menjaju svoje navike, pa i ishranu - priča dalje imunolog.

On je ovom prilikom, pored hrane koju treba izbegavati, naveo i onu koja se u ovim hladnim zimskim danima i te kako preporučuje i može da bude dobar zaštitnik od različitih virusnih oboljenja.

- Potrebno je da unosimo dosta vitamina i minerala. Dakle, što više voća i povrća. Zatim, treba da jedemo heljdu, proso, pirinač, laneno seme, susam, ovas. Naime, sve ono što su naši preci nekada jeli, a što je sada uopšte teško naći, bilo u prodavnici, bilo na pijaci. Voće i povrće koje sada jedemo nema minerale i vitamine koje je nekada imalo, proizvođačima je sada samo bitan kvantitet, a ne i kvalitet, usled čega mi gubimo bitne namirnice koje su nekada našim starima pomagale da budu zdravi i imaju dug životni vek - navodi Kamenov.

U ovo doba godine svakako se preporučuje i vakcinacija kao prevencija od dobijanja gripa ili virusnih oboljenja. Prema rečima našeg sagovornika profesora Kamenova, vakcinacija svakako ima smisla.

- Vakcinu svakako treba da prime oni koji imaju lošu cirkulaciju, hronični poremećaj, oni koji se stalno i lako zamaraju, ljudi koji su skloniji alergijama - istakao je imunolog i dodao da se pored zdravije ishrane i vakcinacije, u ovim danima ljudima preporučuje i utopljavanje, odnosno, zagrevanje i slojevito oblačenje, dok je jako bitno i da, kako je zaključio dota unosimo i tople napitke u naš organizam, a kako bismo ovaj "gripozni" period što lakše i zdravije podneli.

Epidemiološka situacija u Evropi 

Kada je o stanju sa gripom u Evropi reč, kako stoji u saopštenju Batuta, prema poslednjim podacima zajedničkog nedeljnog izveštaja o gripu Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u 46. nedelji nadzora u sezoni 2024/2025. godine stope oboljenja sličnih gripu ili akutnih respiratornih infekcija povišene su iznad osnovnog nivoa u 9 od 34 zemlje evropskog regiona koje su, kako se navodi, o tome izvestile.

"Stope oboljenja sličnih gripu su povišene iznad osnovnih vrednosti u 3 zemlje, i to u Italiji, Kazahstanu i Turskoj, dok su stope akutnih respiratornih infekcija povišene u 6 zemalja, odnosno, u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Nemačkoj i Litvaniji", navodo se u saopštenju Batuta.

(Telegraf.rs)