Investitori tobož gradili skloništa, a onda ih pretvarali u garaže: Upozorenje bivšeg pukovnika Savića
Samo 48 opština u Srbiji ima skloništa namenjena zaštiti stanovništva u slučaju nuklearnog rata, dok ostale opštine nemaju ovakvu infrastrukturu. Kako će se zaštititi građani u tim sredinama? Da li armirani beton pruža dovoljnu zaštitu od zračenja? Na ova pitanja odgovara stručnjak za civilnu zaštitu pukovnik u penziji Miodrag Savić, gostujući u emisiji
"Uranak" na televiziji K1.
- Broj skloništa je danas izuzetno mali, što nas vodi do ključnog pitanja – zašto se od 2010. godine prestalo sa njihovom izgradnjom? Prema ranijem Zakonu o odbrani, svaki investitor bio je u obavezi da gradi skloništa. Jedna od najvažnijih saglasnosti za izgradnju objekta bila je upravo saglasnost za izgradnju skloništa. U slučajevima gde je postojala mogućnost korišćenja blokovskih skloništa, investitor je bio oslobođen ove obaveze, ali je morao da uplati dva procenta od građevinske vrednosti objekta Javnom preduzeću Skloništa - rekao je Savić.
Godine 2005, naveo je on, na teritoriji Srbije postojalo je ukupno 789.230 mesta u skloništima, od čega je 236.301 bilo u Beogradu.
- Danas je taj broj drastično manji, između ostalog zato što su pojedini investitori prikazivali skloništa kao dvonamenska, da bi ih kasnije prenamenili u garaže, što je tada bilo dozvoljeno. Ključni problem leži u tome što danas nema ko da gradi skloništa - smatra ovaj nekadašnji pukovnik.
On smatra da bi broj skloništa bio veći da zakonska obaveza nije ukinuta: "Da zakonska obaveza nije ukinuta, broj skloništa bi se povećavao. Ono što je izuzetno važno je da skloništa moraju da se grade na drugačiji način, uz propisane mere zaštite i viši nivo standarda. Skloništa moraju imati osnovne sadržaje poput mokrog čvora i električne energije, jer se u njih prvenstveno sklanjaju majke sa malom decom, starije osobe i bolesni. Ostali građani, zavisno od svojih obaveza, bili bi raspoređeni na druge načine, bilo u vojsci ili preduzećima".
Kada govorimo o skloništima, ukazuje Savić, njihova osnovna funkcija je da obezbede sigurno sklonjenje stanovništva u slučaju biološko-hemijskih opasnosti, kao što je upozorenje na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja. Takve opasnosti mogu se javiti i tokom mira, na primer, u slučaju nuklearnog incidenta.
Inače, za izgled skloništa neophodni su i neki standardi.
- Skloništa moraju da budu izgrađena prema jasno definisanim standardima, koji uključuju lokaciju, dubinu, otpornost betona, hermetička vrata, uređaje za filtriranje vazduha, kao i osnovnu opremu poput paleta za spavanje i kreveta. Najvažniji element je otpornost skloništa, posebno kada je u pitanju radiološka i hemijska zaštita. Uređaji za prečišćavanje vazduha ključni su za zaštitu od radioaktivnog zračenja. Postoje vrlo jasni standardi koji definišu ove zahteve i oni moraju biti striktno poštovani. Moramo da vratimo obavezu, da investitor koji zida zgradu, mora da gradi i sklonište - zaključio je Savić.
Ovaj bivši pukovnik ističe i da je važno podići nivo kulture građana u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti.
- Suština je da moramo podići nivo kulture ponašanja u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti. Građane treba ponovo uputiti na edukaciju. Postoji dovoljno materijala o zaštiti od požara, poplava i udara, ali nemamo sistemski rešeno obučavanje i obavezu za to - zzaključio je.
(Telegraf.rs)
Video: Prvi snimci posle sudara tramvaja na Bulevaru, putnici jaukali, Hitna prevezla povređene
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Xsxx
Nema ni garaza a ne sklonista,korupcija svuda,ti inspektori nista ne rade smo uzimaju lovu,,ne vrse nadzor,ne obilaze lokacije
Podelite komentar