Investitori tobož gradili skloništa, a onda ih pretvarali u garaže: Upozorenje bivšeg pukovnika Savića

Samo 48 opština u Srbiji ima skloništa namenjena zaštiti stanovništva u slučaju nuklearnog rata, dok ostale opštine nemaju ovakvu infrastrukturu. Kako će se zaštititi građani u tim sredinama? Da li armirani beton pruža dovoljnu zaštitu od zračenja? Na ova pitanja odgovara stručnjak za civilnu zaštitu pukovnik u penziji Miodrag Savić, gostujući u emisiji

"Uranak" na televiziji K1.

Preporučujemo

- Broj skloništa je danas izuzetno mali, što nas vodi do ključnog pitanja – zašto se od 2010. godine prestalo sa njihovom izgradnjom? Prema ranijem Zakonu o odbrani, svaki investitor bio je u obavezi da gradi skloništa. Jedna od najvažnijih saglasnosti za izgradnju objekta bila je upravo saglasnost za izgradnju skloništa. U slučajevima gde je postojala mogućnost korišćenja blokovskih skloništa, investitor je bio oslobođen ove obaveze, ali je morao da uplati dva procenta od građevinske vrednosti objekta Javnom preduzeću Skloništa - rekao je Savić.

Godine 2005, naveo je on, na teritoriji Srbije postojalo je ukupno 789.230 mesta u skloništima, od čega je 236.301 bilo u Beogradu.

- Danas je taj broj drastično manji, između ostalog zato što su pojedini investitori prikazivali skloništa kao dvonamenska, da bi ih kasnije prenamenili u garaže, što je tada bilo dozvoljeno. Ključni problem leži u tome što danas nema ko da gradi skloništa - smatra ovaj nekadašnji pukovnik.

On smatra da bi broj skloništa bio veći da zakonska obaveza nije ukinuta: "Da zakonska obaveza nije ukinuta, broj skloništa bi se povećavao. Ono što je izuzetno važno je da skloništa moraju da se grade na drugačiji način, uz propisane mere zaštite i viši nivo standarda. Skloništa moraju imati osnovne sadržaje poput mokrog čvora i električne energije, jer se u njih prvenstveno sklanjaju majke sa malom decom, starije osobe i bolesni. Ostali građani, zavisno od svojih obaveza, bili bi raspoređeni na druge načine, bilo u vojsci ili preduzećima".

Kada govorimo o skloništima, ukazuje Savić, njihova osnovna funkcija je da obezbede sigurno sklonjenje stanovništva u slučaju biološko-hemijskih opasnosti, kao što je upozorenje na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja. Takve opasnosti mogu se javiti i tokom mira, na primer, u slučaju nuklearnog incidenta.

Inače, za izgled skloništa neophodni su i neki standardi.

- Skloništa moraju da budu izgrađena prema jasno definisanim standardima, koji uključuju lokaciju, dubinu, otpornost betona, hermetička vrata, uređaje za filtriranje vazduha, kao i osnovnu opremu poput paleta za spavanje i kreveta. Najvažniji element je otpornost skloništa, posebno kada je u pitanju radiološka i hemijska zaštita. Uređaji za prečišćavanje vazduha ključni su za zaštitu od radioaktivnog zračenja. Postoje vrlo jasni standardi koji definišu ove zahteve i oni moraju biti striktno poštovani. Moramo da vratimo obavezu, da investitor koji zida zgradu, mora da gradi i sklonište -  zaključio je Savić.

Ovaj bivši pukovnik ističe i da je važno podići nivo kulture građana u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti.

- Suština je da moramo podići nivo kulture ponašanja u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti. Građane treba ponovo uputiti na edukaciju. Postoji dovoljno materijala o zaštiti od požara, poplava i udara, ali nemamo sistemski rešeno obučavanje i obavezu za to - zzaključio je.

(Telegraf.rs)