Da li ste čuli za "Resavsku svetu goru"? Monahinje tvrde da molitve svecima ova dva manastira pomažu

"Jedna gospođa mi je ispričala da joj je bratanica ležala sa temperaturom 8 meseci u bolnici, tim lekara se borio, svo njihovo znanje su uložili, video se trud i želja ali nisu uspeli ni da smanje temperaturu. Prijatelj joj je rekao da je odvede u bilo koju crkvu, ispriča svešteniku problem, a on će znati koju molitvu da pročita. Oni tako i urade, a sveštenik im kaže "sad ćemo da pročitamo molitvu Presvetoj Bogorodici Ahtirskoj". Ona se meni unela u lice i rekla: "Nećete mi verovati, do mraka je nestala temperatura", ispričala je za Telegraf monahinja Mihaila iz Miljkovog manastira kod Svilajnca.

Ta čudotvorna ikona je ona posvećena pomenutoj Bogorodici Ahtirskoj. Nalazi se na samom začelju crkve i pokazuje nam oslikanu Majku Božiju.

Preporučujemo

- Ova ikona je pomoćnica pri rađanju i mnogi gosti su kupili tu ikonu i imamo informacije da je mnoge trudnoće dovela do kraja i da su mnogi porođaji od kojih su lekari strepeli bili laki i jednostavni - dodaje Mihaila i prenosi iskustva posetilaca, da su im se molbe i želje ispunile do mraka.

Iz ovoga nedvosmisleno može da se zaključi da je za svetinja, zvaničnog naziva "Vavedenje", locirana u selu Gložane, za vernike vrlo značajno mesto, kao neka "Resavska sveta gora". E upravo tako narod i zove i ovaj i ostala tri srednjovekovna manastira na desnoj obali Velike Morave, blizu Svilajnca. Nekada je na tom mestu bilo čak 12 verskih hramova, ali je zub vremena učionio svoje i danas ih je svega četiri. Reč je o sve popularnijim destinacijama u okvuru verskog turizma.

Priča pomenutog manastira, kazuje monahinja Mihaila, počinje sa rođenjem Bogorodice, jer je posvećen njenom vavedenju. Originalno ime je dobio jer su je njeni roditelji, sa samo 3 godine, "vaveli", odnosno priveli manastiru jer su svoje čedo smatradli darom od Boga.

Što se tiče u narodu prihvaćenog naziva "Miljkov" objašnjenje leži u činjenici da je nakon još jednog rušenja crkve ("Bukovica", po povelji cara Lazara iz 1374. godine), razlog je zašto je manastir dobio baš ovo ime. 1878. godine obnovio ju je čovek po imenu Miljko, stanovnik ovog sela, a od tog dana crkva nosi njegovo ime. Monahinja dodaje da nismo jedini koje je natpis na kapiji zbunio.

Drugi manastir koji takođe važi za "čudotvoran" jeste Zlatenac. Kako svedoči mati Justina, mnogi vernici se vraćaju ovoj svetinji da se zahvale zbog uslišenih molitvi Svetim Vračima Kozmi i Damjanu kojima je ista i posvećena.

- Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da se zahvale na isceljenju, ali greška je što nemamo zapise. U poslednje dve godine dosta njih je došlo da se zahvali Svetim Vračima, oni koji su bili bezdetni dobili su decu, oni koji su bolovali od raka ili neke druge bolesti su se izlečili. U skorije vreme imali smo devojku sa upalom mozga, a mi smo dobili njeno ime da se molimo. Ona se izlečila tako da su lekari u otpusnoj listi bukvalno napisali da ne znaju kako. Sama sila vere tih ljudi to čini. Mi smo samo sluge koje se mole kada nas neko pita. Sve će ih više i biti jer narod ima vapaj za verom i čudima - kazuje igumanija.

Inače, zanimljiva je priča oko imena Zlatenac. Naime, kako objašnjava Justina.

- Ima više priča o tome kako je dobio naziv. Negde sam čitala da je iznad samog manastira postojalo selo koje se tako zvalo, pa je i manastir dobio ime Zlatenac, a postoje i legende da je u vreme Stefana Lazarevića neki od vlastelina dolazio tu, da mu je dete bilo bolesno i kada se iscelilo da je uzviknuo "Zlatni Manastir", te je od tada Zlatenac. A pošto je bilo nekoliko obnova, smatra se da su manastire u okolini obnavljali Zlatko, Miljko, Radoš i Tomić, pa da su po tome dobili naziv - objašnjava nam igumanija.

Za ovaj verski hram, koji za nekoliko godina slavi šest vekova postojanja, bitno je reči da je obnavljan ček četiri puta, najviše u 20. veku. Crkva je stradala 1811. godine i tada je, kaže Justina, opusteo. Posetilaca je i dalje bilo, ali monaštva ne. Tek 1923. godine počinju obnove, i Zlatenac polako dobija izgled koji ima i danas.

Bilo koji manastir da posetite i da li to bilo iz sktriktno religijskih razloga ili toga plus tipične turističke posete, mati ima važnu poruku za vas...

- Manastir nije samo zidina za slikanje, to je mesto molitve gde se dolazi na liturgiju. Ja razumem da ljudi ne dolaze često u manastir, pa dođu sa namerom da vide mesto, fotografišu - ukazuje igumanija na ovu čestu pojavu.

Za kraj, citirajmo reči molitve, koju svima verujućima toplo savetuje mati Mihaila iz Miljkovog manastira:  "Anđele moj, pored mene stoj. I po danu i po noći, budi mi od pomoći". I ako krenete put Svilajnca, obavezno svratite po dragocenu dozu mira za vašu dušu. Ona vas, ali samo ako ste iskreni u svojoj veri, čeka u Resavskoj Svetoj gori!

(Telegraf.rs)