Sutra počinje Božićni post, uzdržite se od loših misli i masne hrane! Evo koliko je važan i koji su običaji

Sutra počinje Božićni post koji traje 40 dana - od 28. novembra do 6. januara, na Badnji dan se završava. Cilj posta nije samo uzdržavanje od određene hrane, već i duhovno čišćenje kroz molitvu, pokajanje i uzdržavanje od loših misli i dela. Post predstavlja priliku za jačanje vere, samodiscipline i povezivanje sa Bogom.

Povremeni post je češća praksa među pravoslavnim vernicima koji poste nekoliko dana pred veće praznike, poput Božića ili Uskrsa. Sveti Nikola je najčešća slava u Srbiji, pa veliki broj domaćina priprema posnu trpezu. Međutim, veliki je procenat vernika koji redovno poste sve postove, uključujući i Božićni.

Preporučujemo

Post u Srbiji se najčešće praktikuje u manjim mestima i selima, gde je religioznost tradicionalno dublje ukorenjena u svakodnevnom životu. U ovim sredinama, porodice često drže do običaja i tradicija koje se prenose generacijama, ali i u većim gradovima sa poput Beograda, Novog Sada i Niša među jakim crkvenim zajednicama.

Važnost posta

Vernicima je Božićni post važan iz više razloga - on je način da se vernici pripreme za Hristovo rođenje, tako što simbolično oslobađaju svoje srce i um; Jačaju disciplinu tako što se odriču hrane i svakodnevnih navika i na taj način razvijaju kontrolu nad sobom; Tokom posta podstiče se i pomaganje onima kojima je to potrebno.

Mnogi pravoslavni vernici post vide kao priliku da obnove svoju vezu s Bogom, porodicom i zajednicom. To je i vreme podsećanja na skromnost i zahvalnost – vrednosti koje su često zapostavljene u savremenom načinu života.

Pripreme i običaji

Srbi se pripremaju za post duhovno, ali i praktično. Pre početka posta vernici traže blagoslov od sveštenika i odlaze na liturgije, a tokom posta molitva je neizostavni deo svakodnevnog života. Trude se da se pre ili tokom posta ispovede i pokaju za grehe, a mnogi koriste post kao pripremu za pričešće koje simbolizuje duhovnu obnovu i povezanost sa Hristom.

Pripreme su već uveliko počele, pa mnoge žene su redovne na pijacama kako bi pripremile namirnice poput povrća, voća, pasulja i ribe koji će sad biti osnovna namirnica tokom ovih 40 dana. Domaćice pripremaju podvarak, riblju čorbu, krompir salatu i razne pite od povrća i tada trpeza postaje centar porodičnog okupljanja gde se neguju bliskost i ljubav.

Poslednja nedelja božićnog posta je najstroža, bez upotrebe ribe, a po mogućstvu se posti potpuno „na vodi“. Na Badnji dan, poslednji dan posta, vernici ne jedu ni ulje ni vino, već se strogo pridržavaju posta „na vodi“, što simbolizuje pripremu za najuzvišeniji trenutak – dolazak Božića.

Poslednji dan Božićnog posta je Badnje veče kada se organizuje posna večera i unosi badnjak u dom.

Mnogi vernici se na kraju posta pričešćuju tokom Božićne liturgije. To je vrhunac duhovne pripreme i simbol ponovnog sjedinjenja s Bogom.

Božićni post nije samo tradicija, već i duboko lično i duhovno iskustvo koje pomaže vernicima da se usredsrede na prave vrednosti života i radosno dočekaju rođenje Spasitelja.

(Telegraf.rs)