Plastični otpad kao resurs - od novih pomagala za decu do čistije životne sredine

U akciji "Čep za hendikep" do sada je prikupljeno više od 700 tona čepova, čime je obezbeđeno 130 pomagala za osobe sa invaliditetom. Moglo bi da se sakupi mnogo više, jer i dalje najveći deo plastike koja bi mogla da se prikupi i reciklira završava na deponijama i u prirodi. Na ortopedska pomagala čeka još dece.

Dunja iz Čačka dobila je ortopedski tricikl zahvaljujući čepovima koje su sakupili vredni i humani ljudi. U Udruženju "Čep za hendikep“ kažu da se povećava količina prikupljenih čepova, ali zbog niske cene plastike mogu da kupe manje ortopedskih pomagala.

Preporučujemo

- Pre korone smo tu imali oko 25 pomagala godišnje, sad se to svelo jedva na sedam pomagala i to uz pomoć donacija, kompanija. Pa, kada se prikupi neka sredstva, kupimo prema prioritetima, naravno ona pomagala koja su neophodna. Ali, ove poslednje dve godine, sebi pomažemo da opstanemo - požalio se osnivač humanitarnog udruženja "Čep za hendikep" Zoran Martinov.

Čepovi, kutije, poklopci

Pored čepova od flašica, prikupljaju se i kutije i poklopci od tvrde plastike od prehrambenih i kozmetičkih proizvoda.

- Najlakše je objasniti tako što sve što vide da je plastično, bukvalno samo plastični čep, nema potrebe da se razmišlja - ubaciti u naše predviđene kutije. Naši volonteri to sortiraju - poručuje Martinov.

Plastika je izuzetno koristan i jeftin materijal, ima veoma široku upotrebu, ali je važno koja vrsta plastike se koristi, da li je reciklabilna i šta radimo sa otpadom.

- Infrastruktura mora da postoji - odvojeni kontejneri, odvojeno sakupljanje. Onda edukacija. Vi morate da naučite građane kako se odvaja otpad, ne samo da ih naučite nego i da ih motivišete da to rade. Treće su postrojenja za reciklažu, fabrike za reciklažu. Četvrto, ono što je najbitnije, to je sertifikacija i standardizacija samog procesa reciklaže - objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS.

Srbija godišnje gubi 100 miliona evra

Godišnje se u Srbiji baci oko 100.000 tona ambalažnog otpada. Prošle godine sakupljeno je 53.000 tona, a od toga je reciklirano 43.000 tona. Ostalo je završilo na deponijama i u životnoj sredini.

- To je ono što predstavlja problem kod nas jer nema dovoljno reciklabilne plastike, pa je uvozimo. Ta reciklabilna plastika je skuplja od originala. Nemamo je dovoljno zato što nemamo primarnu i sekundarnu infrastrukturu - naglašava Stevanović.

Procenjuje se da Srbija godišnje gubi više od 100 miliona evra jer se ne reciklira dovoljno otpada.

(Telegraf.rs/RTS)