Čuveni srpski slikar vratio se iz Firence u rodno selo samo zbog ljubavi: "Ostao je uz nju do samog kraja"

Jednom od naših najvećih živih slikara, juče je preminuo pas, njegova Belka. Živi i radi u Firenci, ali otkako mu je brat preminuo, vratio se u svoje rodno selo i nije mogao da ostavi psa.

Ovim rečima počinje neverovatna priča o prijateljstvu i ljubavi koju su na mrežama juče preneli prijatelji umetnika. Kako su preneli, slikar nije oklevao u nameri da do samog kraja ostane uz vernu kucu, a to je trajalo godinama.

Preporučujemo

"Sve je zapostavio, porodicu, profesiju. Nije mogao sa psom u stan, u Firencu, pas je pretežak, a nije mogao nikome da ga ostavi na čuvanje. Ostao je sa njim do poslednjeg dana, 4 godine brinuo, sam, u izolovanoj kući, daleko izvan grada", navodi se dalje u priči.

"Tamo je sagradio najlepši atelje u kojem sam bio", dodaje prijatelj, u italijanskom stilu, i još mnogo šta.

"Kada sam poslednji put bio, samo mi je rekao: „Za koga sve to?“ Kada Belka ode, ostavljam sve ovo i vraćam se u Firencu. Ne razume ovaj narod ovde kulturu i umetnost".

Belka je juče otišla. Da li će prijatelj umreti od tuge za njom, ili će je zakopati i sve što je napravio ostaviti i vratiti se u Firencu, svojim sinovima, ženi, Mikelanđelu i ostalim slikarima koji su ga izgradili, pita se njegov prijatelj.

"Ne znam. Ali tek družeći se sa njim, video sam šta je ljubav prema psu i vernost. Kada ne želiš da ga ostaviš, i da odeš, a nema ko da ga čuva. Od danas Belke više nema. Svoj dug prema njoj je ispunio. Nije je ostavio. A da, nedavno je bio do Trsta, da registruje auto, krenuo ka Firenci, i na 100 kilometara od grada shvatio da nema ko da brine o njoj, počeo da plače, i vratio se. U poslednje 4 godine bio je samo jednom u Firenci. Zbog Belke. Ljubav prema psu je jača. Ko to ne razume, nikada nije voleo psa. Ko to ne razume, nikada nije bio odan. Samo je pričao da voli, a da li je i voleo", zaključuje na kraju.

Mi smo bogami i zamislili i zapitali, a sigurni smo da ćete i vi.

(Telegraf.rs)