Gujon: Promocijom Miroslavlevog jevandjelja u Danskoj nastavljena kulturna ofanziva

Digitalna verzija Miroslavljevog jevanđelja - najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog rukopisa, predstavljena je danas u Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu, a tom prilikom direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon upoznao je dansku javnost i diplomatski kor iz skoro 40 zemalja sa posebnim duhovnim i materijalnim značajem tog rukopisa iz 12 veka napisanog na staroslovenskom jeziku i ćiriličnom pismu.

"Ovaj rukopis predstavlja duhovnu i kulturnu relikviju značajnu za srpski narod. Izdvaja se i kao primer uspešnog očuvanja kroz viševekovni period srpske istorije, prožet brojnim izazovima", rekao je Gujon.

Preporučujemo

Gujon je naveo i da je Miroslavljevo jevanđelje sačuvano u srednjovekovnom periodu tokom teškog položaja srpskog naroda pod turskim ropstvom, ali i kroz periode borbi za slobodu.

"Preživeo je i burne periode dinastičkih svrgavanja i oba svetska rata. Tokom Prvog svetskog rata, pratio je srpski stradalni narod i njegovu vojsku kroz golgotu Albanskih planina i ostao utkan u samo tkivo i duh srpskog naroda“, rekao je Gujon.

On je kao veoma važno ocenio to što predstavljajući Miroslavljevo jevanđelje - jedan od najlepših rukopisa na ćirilićnom pismu - možemo da pokažemo da pismenost kod Srba traje duže od osam vekova.

Ocenio je da je veoma značajno da se na nivou Srbije i Danske nastavlja saradnja, jer kultura zaista može da prevaziđe sve barijere.

"Ovo je samo jedna od etapa na našoj kulturnoj ofanzivi koju vodimo ovih dana. Juče smo bili u Parizu, danas u Kopenhagenu, sutra idemo u Trst", rekao je Gujon i naglasio da je u međuvremenu otvorena i izložba u Beču tako da se kultura Srbije, srpskog naroda, predstavlja svugde i na svim mogućim jezicima.

„Učeći na primeru Danske, na odgovornom i modernom pristupu očuvanju kulturnih dobara, odlučili smo da zajednički učinimo doprinos u pravcu očuvanja srpske kulturne baštine. Napredak tehnologije omogućio je očuvanje najstarijih i najvrednijih spisa i kulturnih spomenika, kao i nove modalitete njihovog prezentovanja javnosti“, rekao je Gujon.

Naglasio je da je digitalizacija tog istorijski značajnog dokumenta obavljena u koordinaciji najeminentnijih institucija Srbije na način i u skladu sa najsavremenijom evropskom i svetskom praksom.

Za potrebe realizacije projekta korišćena je sofisticirana profesionalna oprema vrhunskog kvaliteta, čiji je proizvođač danska kompanija Phase One.

"Kraljevina Danska slovi za lidera u domenu digitalizacije na svetskom nivou, i pridaje posebnu pažnju digitalizaciji svoje kulturne baštine, za šta je nadležna Danska kraljevska biblioteka. Upravo iz tog razloga, zadovoljstvo nam je što smo imali priliku da proces digitalizacije poverimo onima koji u ovoj sferi predstavljaju zlatni standard i prednjače u svetu, garant su kvaliteta koji uliva poverenje", rekao je Gujon.

Ambasadorka Srbije u Danskoj Mirjana Živković naglasila je da joj je izuzetno veliko zadovoljstvo što Srbija danas može danskoj javnosti i diplomatskom koru da predstavi projektat digitalizacije najstarijeg dokumentovanog rukopisa na ćiriličnom pismu.

"Danska Kraljevska biblioteka je institucija koja je zadužena za digitalizaciju njihovog kulturnog nasleđa. Ali najstariji dokument na danskom potiče iz XVIII veka, zato što su SE od kraja XII i XIII veka služili latinskim kao svojim pismom. Utoliko je predstavljanje našeg kulturnog nasleđa s autentičnim, ćiriličnim, staroslavenskim pismom, nešto vredno pažnje, divna prilika da predstavimo našu kulturu zamlji koja o Srbiji malo zna", navela je ambasador.

Zamenik direktora Kraljevske biblioteke Soren Kristensen ocenio je predstavljanje Miroslavlevog jevanđela kao izuzetno važan dogradaj, ne samo za Srbiju već i za svet.

Dodao je za Tanjug da je im je veoma važno što su doprineli digitalizacii i da je to važan novi korak u saradnji dve zemlje, kao i da je specijalno za ovu priliku bibiliokteka pronašla dva rukopisa Hansa Kristijana Andersena u kojima pominje Srbiju.

Akademik Aleksandar Kostić koji je radio na procesu digitalizacije i zajedno sa akademikom Nebojšom Lalićem, takođe je danas učestvovao u promociji knjige srpskog identiteta.

"Miroslavlevo jevanđele je knjiga našeg identiteta i srpsku kulturu i srpsku istoriju teško je zamisliti bez te prve tačke - bez tog rukopisa", rekao je Kostić, koji je podsetio da je jevanđelje došlo u Srbiju krajem 19. veka, i da je prolazilo kroz različite turbulentne događaje.

Gujon je zameniku direktora Kraljevske biblioteke uručio prepis Miroslavlevog jevanđelja na kaligrafski način, na pergamentu sa minijaturama u 24-karatnom zlatu.

Jevanđelje je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, a u junu 2005. upisano je na UNESKO listu Pamćenje sveta.

Originalni primerak Miroslavljevog jevanđelja, urađenog na pergamentu, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu, a 166. list jevanđelja u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

(Telegraf.rs/Tanjug)