Vremenski rolerkoster može napraviti pakao u našem organizmu, ova grupa ljudi posebno NA UDARU

Ovih dana u Srbiji imamo pravi vremenski rolerkoster. Već prošle nedelje širom zemlje je padao sneg i temperaturu su bile u minusu, dok je ove nedelje granulo sunce. Prema rečima doktora, ove temperaturne oscilacije najviše će uticati na hronične bolesnike, ali i na one sa slabijim imunitetom, dok su moguće i glavobolje, malaksalost i mnoge druge zdravstvene tegobe, pa objasnili kako da se najbolje zaštitimo tokom ovog vremenski neujednačenog perioda.

Temperature od -10 do + 17

Da je vreme u Srbiji tokom ove zime "nezdravo" pokazuju i najnovijja vremenska prognoza, a na kojoj se vidi kako u toku samo jednog dana imamo nenormalne temperaturne skokove i padove, pa će nam tako jutra biti jako hladna i sa temperaturom od minus 10 do 3, dok će maksimalna dnevna ovih dana, a nakon jutarnjeg smrzavanja, u nekim delovima Srbije dostizati čak i do 17 stepeni Celzijusa.

Preporučujemo

Kako je doktorka Biserka Obradović objasnila za "Telegraf.rs", govoreći o tome kako da se spasimo da vremenske promene ne utiču na nas i naše zdravlje, najbolje je da u momentu kao ovom kada imamo naglo smenjivanje godišnjih doba i temperaturne oscilacije jačamo svoj imunitet, spavamo dovoljno, ali i da, kako ističe, uzimamo propisanu terapiju.

- Sada imamo promene vremena. Imamo više meteoroloških faktora koji igraju ulogu na zdravlje ljudi, ali su najčešći faktori promena temperature, zatim promena vlažnosti vazduha, promena atmosferskog pritiska. Ali uglavnom promena temperature i vazdušnog pritiska su jedni od ključnih razloga, objasnila je dr Biserka Obradović.

Doktorka Obradović naglasila je ovom prilikom kako su trenutno najosetljivije grupe hronični bolesnici kao i oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, te da se kod njih sada najčešće javljaju zdravstveni problemi.

- Posebno kada dođe do promene temperature kada idemo iz toplog u hladno, jer organizam tada nastoji da zadrži tu temperaturu, i onda se krvni sudovi skupljaju, zbog čega dolazi do povišenja krvnog pritiska, koji, ako se ne reguliše, može da izazove tegobe. Sa druge strane, hroničarima poput astmatičara ili oni koji imaju opstruktivne bolesti pluća, smeta im vlažnost vazduha, tako da su česti astmatični napadi. Isto tako kod tih naglih promena vremena mogu se javiti i gastritične tegobe - istakla je doktorka Obradović.

Prema rečima doktorke, najbitnije je da ovih dana posvetimo našu pažnju jačanju iminiteta, te navela na koje sve načine to možemo da uradimo, a kako bismo kroz ovaj period temperaturalnih varijacija prošli "neozleđeni".

- Za dobar imunitet potrebno je da vodimo zdrav život. Zdrav život podrazumava, pre svega, dobar san koji traje od šest do osam sati, kao i fizičku aktivnost. Ne smemo preskakati obroke, treba jesti zdravu i izbalansiranu hranu, uključujući i voće i povrće. Voće, recimo, treba jesti između 16 i 18, objasnila je doktorka u emisiji "Zdravo sa Ivanom" i dodala da kada je imunitet slabiji, onda se i bolesti lakše nadovezuju.

Hronični bolesnici i meteoropate najugroženiji 

Pored jakog imuniteta, jako je važno, navela je ona dalje, da ne preskačemo terapiju, što se posebno odnosi na hronične bolesnike, te dodala kako trenutno meteoropate burnije reaguju na vremenske promene, zato što kod njih taj hormon stresa luči u većoj količini i podstiče čitav niz drugih reakcija u organizmu, istakla je dr Biserka Obradović.

Da se svakako mora povesti računa tokom ovakvih vremenskih turbulencija, jer one mogu da budu "okidač" za ozbiljnija zdravstvena stanja, govori i zabrinjavajući podatak kako sve više ljudi mlađih od 40 godina doživljava teške infarkte, od kojih se mnogi, nažalost, završavaju fatalno, o čemu je za "RTS" nedavno govorio načelnik klinike za Urgentnu internu medicinu na VMA, dr Nemanja Đenić.

Kako je on tada kazao, najmlađi pacijent na njihovom odeljenju je žena od 32 godine, koja je primljena sa simptomima akutnog infarkta.

- Ona je imala dijabetes i neprepoznatu šećernu bolest što je uz genetiku i izostanak preventivnih pregleda rezultiralo infarktom. Srećom, ona je danas dobro i lepo se oporavlja - kaže dr Đenić. Ističe da je procenat ljudi u angio salama koji su mlađi od 40 godina sve veći. - Tih pacijenata je sada od 10 do 12 odsto koji imaju ispod 40 godina. To su najteži pacijenti! Evidentno je da moramo da menjamo neke stvari i da alarmiramo ljude da idu na preventivne preglede. Uz to moramo poštovati i genetiku ako je pozitivna na kardiovaskularne bolesti i da proverimo laboratorijske analize i izmerimo krvni pritisak - kaže dr Đenić.

Doktor Đenić zatim je istakao kako je situacija alarmantna te da su kliničke slike kod mlađih pacijenata često izrazito teške.

- Sve više je pacijenata ispod 40 godina u angio salama. Kod mladih, infarkt ume da bude brutalan, sa izrazito teškim kliničkim manifestacijama, što često dovodi do fatalnih ishoda. Ovo je jasan znak da moramo menjati način i stil života - naglasio je doktor Đenić i zaključio kako do fatalnog ishoda može da dovede i neprilagođena fizička aktivnost, zloupotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, stres, nespavanje, nedolazak kod lekara, kao i skriveni dijabetes.

(Telegraf.rs)